NA LICU MESTA: Čarolija ostrva - Srpski i grčki umetnici na likovnoj koloniji "Argostoli 2021"

Miljana Kralj

29. 06. 2021. u 15:45

NEMA kutka na Kefaloniji koji nije izazov za likovnog stvaraoca. Na ovom ostrvu može da ga inspiriše svaka ulica, ćošak, drvo, prolaznik, tvrdi beogradska slikarka i kostimograf, Bojana Dimitrijević, čiji se višegodišnji san, da upravo tu okupi likovne umetnike iz Srbije i Grčke, posle strpljivog čekanja da se stvore povoljni epidemiološki uslovi, napokon ostvario.

НА ЛИЦУ МЕСТА: Чаролија острва - Српски и грчки уметници на ликовној колонији Аргостоли 2021

Foto privatna arhiva

Ali, uprkos kovidu 19, koji je paralisao planetu, ona i počasni konzul Srbije na Kefaloniji, Viktor Ruhotas (kome je predočila svoj plan, iako ga prethodno čak nije ni lično videla), osim u TV prilogu, neprestano su razmenjivali ideje, sve dok 21. juna, na trg prekoputa zgrade Prefekture u Argostoliju, umetnici nisu izneli svoje palete i boje, i povukli prve poteze. Kolonija "Argostoli 2021" je, kaže sagovornica, kao i mnoge druge stvari u ovom nepredvidivom vremenu, dugo spremana, a brzometno realizovana.

Foto privatna arhiva

Rad Bojane Dimitrijević

- Predočila sam Ruhotasu da veze Srbije i Grčke ne bi trebalo da se svedu na turizam i giros, već da bi trebalo povezati stvaraoce iz svih oblasti i kreativno unaprediti odnose dveju bratskih zemalja - nastavlja Dimitrijevićeva, dodajući da je temu o malo poznatoj zajedničkoj, srednjovekovnoj istoriji, braku naše Milice Branković i ovdašnjeg vladara Leonarda Trećeg Toka, predložio domaćin, a da se iz nje nadovezivalo sve ostalo. - Kolonija je dobila podršku lokalne zajednice, koju je Ruhotas obezbedio, a mi smo krenuli na put oslanjajući se na sopstvene snage. Nadam se da će naša država prepoznati ono što smo uprkos svemu ovog leta uradili, za neki naredni put, kako bi omogućili da ovde dođe veći broj umetnika, da im mi obezbedimo pribor, materijal...

Foto privatna arhiva

Milena Maksimović i Nevena Marković

Motive za dela nastala na koloniji, sagovornica je upijala u Argostoliju, u kome se iza svake kapije, žaluzine, bašte, krije lepota stvorena klimom i kulturom jednog od šest čuvenih grčkih ostrva na Jonskom moru. Počasni konzul Srbije potrudio se da naši umetnici osete što više ovdašnjih čudesa: od tirkiznog jezera u pećini Melisani, u kome je po predanju, nimfa istog imena sa svojim drugama plesala u čast boga Pana, do čudotvornih moštiju Svetog Gerasima... ali i sve ovdašnje zvuke i ukuse.

- U fokus sam staviila vegetaciju, koja mi je stalno pred očima, i kombinujem je sa istorijskim motivima - priča naša ugledna grafičarka Milena Maksimović Kovačević, čija se prepoznatljiva višeslojnost motiva i značenja, sada našla i na akvarelima. - Sve te masline, bogumile, rascvetani leandri, prva su mi pomisao na Grčku, Mediteran... I nas smatram ljudima Mediterana, bez obzira na to što smo sa kopna, jer smo to po mentalitetu i kulturi.

Foto privatna arhiva

Rad Nevene Marković

Ali i već sam dolazak na Kefaloniju, morskim putem, koji vodi pored Itake, kod ove umetnice pobuđuje i mitske i poetske asocijacije: od Odiseja do Crnjanskog.

Na mladu ilustratorku iz Beograda Nevenu Marković snažan utisak ostavila je priča o Milici Branković, koja je sa samo 16 godina umrla na porođaju. Predstavila je to u tri rada, koji su moguće jezgro nekog budućeg stripa (ima već gotov kraći scenario, zasnovan na jednoj priči iz knjige Silvane Hadži Đokić "Naustice Brankovića"):

- Pokušala sam da se identifikujem sa Milicom, zamislim kako joj je bilo kada su je tako mladu otrgli iz porodice, zemlje porekla, pa sam, recimo, njen dolazak ovde nacrtala na brodu, sa pticama u pozadini, što prizoru daje, uz nostalgiju za napuštenim domom i naznake sudbinski joj predodređene tragedije - objašnjava sagovornica, koja je Miličinom licu dala karakterističnu lepotu sa našeg podneblja.

Foto privatna arhiva

Delo Milene Maksimović

Umetnica priča da kroz njene radove, inače, provejava doza melanholije, jer je zanimaju egzistencijalne teme, i nastavlja:

- U stripu koji sam zamislila ne bi bilo mnogo radnje, već bi se sastojao od slika koje bi nosile atmosferu sličnu filmovima Tarkovskog - zaključuje Markovićeva.

Grčka slikarka Eri Klemida, rođena i odrasla na Kefaloniji, ističe da je za nju od izuzetne važnosti bio susret sa srpskim autorima, jer su u pitanju profesionalci sa kojima je u prilici da razmeni misli i ideje, pita za savet, vidi kako pripremaju izložbu...

- Moj rad za temu ima svetionik Svetog Teodora u Argostoliju, simbol Kefalonije, koga su podigli u 19. veku, britanski okupatori, a uništio katastrofalni zemljotres 1953. Obnovili su ga volonteri šezdesetih godina, a slikalo ga je na hiljade profesionalaca i amatera, pa sam se odlučila i da se sama okušam - objašnjava ova profesorka engleskog jezika, koja je, između ostalog, radila i kao prevodilac u čuvenom filmu snimanom na ovom ostrvu - "Mandolina kapetana Korelija", napominjući kako istorija ima veoma važnu ulogu za stanovnike Kefalonije, koju Turci nisu uspeli da trajno osvoje. Važna im je, kaže, i prošlost koju dele sa Srbima, koju će dodatno osvetliti i osvestiti i ova likovna smotra.

AVGUSTOVSKA "TRILOGIJA"

DESETAK likovnih stvaraoca sa Kefalonije, uglavnom amatera, koji učestvuju u radu srspko-grčke kolonije, svakog avgusta, organizuju izložbe, na kojima učestvuju slikari, skulptori i znalci umetničkih zanata. Nazvali su je "Trilogija" - otkriva Eri Klemida.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)