MADA u početku nisam gajila previše simpatija prema odbojci, već posle prvog susreta sa loptom oduševila sam se i zaljubila u ovaj sport, i shvatila da želim upravo to da treniram. Kada jednom osetite draž ove igre, zavolite je za ceo život.


Ovim rečima počinje svoju priču, za "Novosti", Jana Potić (22), koja već četiri godine uspešno gradi svoju karijeru na prestižnom koledžu u Americi, gde sa ogromnim uspehom igra za odbojkaški tim svog fakulteta, a ujedno ostvaruje i odlične akademske rezulate na polju ekonomije.


- Iz sportske sam porodice, i vrlo rano sam počela da se bavim odbojkom. Sve je počelo kada sam imala sedam godina. U početku nisam bila toliko zainteresovana za ovaj sport, već za balet i atletiku, ali moja mlađa sestra je počela da ga trenir. Prvi put kada sam otišla da pogledam njen trening, oduševila sam se i shvatila da je to sport za mene - priča Jana.


PROČITAJTE JOŠ: Boričić: Olimpijsko srce je podstrek za dalji rad

UZORI MLADA odbojkašica je izdvojila i uzore na koje se ugleda:
- Kao mala sam više pratila mušku odbojku, i Ivan Miljković je neko kome se veoma divim. On je čovek koji je godinama igrao na vrhunskom nivou i igrač sa takvim karakterom da je jednostavno neprikosnoven. Od igračica bih izdvojila Tijanu Bošković, koja je sa samo dvadesetdve godine najbolja odbojkašica na svetu.


Igra na poziciji korektora, a svoju odbojkašku karijeru u Srbiji uspešno je gradila u Vizuri. Nakon završene Zemunske gimnazije, 2016. godine otisnula se u Ameriku.


- U početku sam odbojku doživljavala kao igru, ali kako su godine prolazile, shvatala sam da ovaj sport iziskuje mnogo odricanja i da, ako zaista želim da budem uspešna, moram naporno da treniram. Dok sam bila mala, često sam plakala zato što svi moji drugari idu napolje a ja svake večeri moram na trening. Ali naporan rad i trud su se isplatili. U drugoj godini srednje škole rešila sam da odem u Ameriku i tamo nastavim da se bavim odbojkom, i uspela sam - istakla je mlada sportistkinja.


Jana je našla način da ispuni svoje snove, i 2016. godine dobila je punu stipendiju na prestižnom American International College u Springfildu, u državi Masačusets. Pored sportskog umeća, za dobijanje stipendije morala je da ima i dobar akademski uspeh, pa je tako jedan od uslova bio i da položi zahtevan prijemni ispit.


PROČITAJTE JOŠ: Tijana Bošković: Nagrade će me dodatno motivisati


Kada je došla u Ameriku, odmah je svojim ponašanjem na terenu i van njega, ali iznad svega svojim sportskim umećem, zadivila sve na koledžu. Već u prvoj sezoni odnela je nagradu za najbolju novu mladu igračicu u čitavoj ligi, a proglašena je i za najboljeg ženskog studenta sportistu na svom fakultetu.


- Nije mi bilo lako u početku. Pored napornih treninga, morala sam mnogo i da učim. Ali imala sam podršku ljudi sa fakulteta, a i dosta sam se trudila - istakla je Jana, koja trenutno na koledžu ima prosek 3,90, od maksimalnih četiri.



Foto: K. Mihajlović
Priznanja su se iz godine u godinu samo nizala. Janin kvalitet su prepoznali na fakultetu, pa je tako u drugoj, trećoj i četvrtoj godini proglašavana za najbolju studentkinju sportistu. U prethodnoj sezoni izabrana je za najboljeg studenta sportistu u čitavoj ligi, a uvrštena je i u treći najbolji tim sezone.


- Mislim da je srpski mentalitet pobednički, i to je ono što me je razlikovalo od drugih devojaka i pomoglo mi da istrajem i uspem. Kada sam stigla u Ameriku, od prvog trenutka sam želela da postignem što bolje rezultate. Tamo, kada vide da si dobar i posvećen, svi ti pružaju podršku i trude se da ti maksimalno pomognu - rekla je Jana.


Plan joj je da upiše master studije u Americi i da uspešno završi školovanje, a posle toga želi da se vrati u Srbiju.


- Volim Srbiju i verujem da naša zemlja ima potencijal. Ne vidim sebe u nekoj daljoj budućnosti kako formiram porodicu u Americi, želela bih da se vratim - zaključila je Jana.



Foto: K. Mihajlović