PENZIONERKA, drago mi je! Tim rečima se jedna naša sportistkinja "predstavila" po ulasku u finale Svetskog prvenstva, jer svaka medalja s najvećih takmičenja u olimpijskim sportovima donosi doživotan prihod od jedne do tri prosečne plate u Srbiji posle 40. godine.

Osvojiti taj komad plemenitog metala je rudarski posao, a koliko su druge profesije u fer-plej položaju u odnosu na sportsku, pitanje je koje deli javnost još od pojave tog troška u budžetu naše šampionske zemlje 2007. Tokom prošle decenije produbljivao se problem ravnopravne dodele budžetskog kolača i među samim sportistima i trenerima, zbog čega su uredbe pretrpele dosta izmena i dopuna. Najnovijim je precizirano ko prima od 35. a ko od 40 godine, kao i olimpijske kategorije i nagrađivanje trenera u individualnom sportu.

- Ideja je bila da priznanja budu stimulacija za reprezentativce, da posle napornih klupskih sezona igraju za svoju zemlju i da to rade sa najjačim motivom osvajanja medalja. Takođe, posle sagledavanja trajanja karijere profesionalnogsportiste koja traži posvećenost isključivo sportu i činjenice da nemaju adekvatno obrazovanje ni mogućnosti da započnu sa novim karijerama van sporta, to ih je u nemalom broju dovodilo do kategorije "socijalnih slučajeva "već u prvih pet godina po okončanju karijere. Mali broj njih je nakon karijere imao radni staž i novčana primanja - kaže Predrag Peruničić, državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta.

Granica za dobijanje nacionalnih priznanja pomerena je sa 35 na 40 godina 2009, a po toj uredbi su izostavljeni treneri.

SPEC. VN U ovom trenutku ne postoje sportisti koji nisu prijavljeni za nacionalno sportsko priznanje a imaju uslova i pravo na to.

- Zbog ukupnih budžetskih mogućnosti i činjenice da nacionalna priznanja nisu penzije ali imaju efekat penzija za sportiste, Vlada je te godine odlučila da pomeristarosnu granicu. Veliki broj sportista u 35. godini i dalje je bio aktivan. Odluka o trenerima je doneta jer je radni vek trenerskogpoziva vremenski neograničen, neretkorade ido 70. godine i mnogo više mogu sticati prava na nagrade.

Nova izmena Uredbe precizira ko dobija "penziju" u 35, a ko u 40.

- Izmena člana 15. Uredbe znači izjednačavanje prava svih sportista pod uslovima koji su bili na snazi u momentu kada su osvojili određenu medalju za našu zemlju. Tako smo uvažili promenu pravnog režima u pogledu ovog uslova koji je nastupio i koji je prvobitno datu starosnu granicu od 35 godina pomerio na 40 godina života sportiste - ističe Ivana Dukić, savetnica ministra Udovičića za pravna pitanja.

NAJVREDNIJI REZULTAT KADA jedan sportista osvoji više medalja na istom takmičenju, računa se najvredniji rezultat. Ako nastupa u više disciplina ili kategorija, na primer u plivanju na 100 i 200 metara, taj sportista, kao i njegov trener, ima pravo na jednu nagradu, i to za najvredniju medalju.

Cilj je bio davanje ravnopravnog položaja svim sportistima da po istom osnovu ostvare pravo na nacionalno sportsko priznanje, čime je ispoštovan član 21. Ustava Republike Srbije.

- Na primer, sportista koji je osvojio medalju na OI 2004. godine i u tom momentu imao 31 godinu ostvario je pravo na nacionalno sportsko priznanje sa 35 godina života, dok sportista koji je na tim OI osvojio istu medalju, a u tom momentu imao 19 godina, to pravo ne bi mogao da ostvari pre 40. godine, što bidovelo do neravnopravnog položaja i prava sportiste - dodaje savetnica.

Uvedena je i dopuna člana koji se odnosi na nagrađivanje trenera u individualnim sportovima.

- Ako trener sa više različitih sportista osvoji više medalja, ima pravo na više nagrada, kao što je slučaj sa Draganom Jovićem. Na poslednjem SP je sa dve sportistkinje, koje se bore u različitim kategorijama, Milicom Mandić i Vanjom Stanković, osvojio dve zlatne medalje. Trener takođe ima dve u svemu nezavisne osvojene medalje, jer trener bez sportiste ne može da bude na takmičenju. Kao što su na osnovu toga i te sportistkinje dobile svaka pojedinačno nagradu za osvojenu medalju - zaključuje Ivana Dukić.

(NE)OLIMPIJSKE DISCIPLINE
MILICU Mandić neosnovano optužuju da je uzela svetsko zlato u neolimpijskoj kategoriji (do 73, na OI preko 67).

- Sportistina SP i EP nastupaju u olimpijskim kvalifikacionimkategorijama koje kao takve utvrde svetske, odnosno evropske međunarodne federacije u svojim kalendarima, i one su brojnije od onih koje se nalaze na samim Igrama. Dopuna je izvršena kako bi u sportovima gde postoje različite kategorije u okviru nespornih olimpijskih disciplina imali potvrdu nadležne svetske, odnosno evropske federacije, da je reč o medalji koja je osvojena u okviru olimpijske kvalifikacione kategorije, koja je "put" ka učešću na OI - objašnjava Ivana Dukić.

DOŽIVOTNA PRIMANjA

Zlato na OI - tri prosečne neto zarade u Srbiji
Srebro na OI, zlato na SP, Dejvis/Fed kup - dve i po
Bronza na OI, srebro na SP, zlato na EP, svetski rekord – dve
Bronza na SP, srebro na EP - jednu i po
Bronza na EP – jedna