Dragićević se vratio po prsten

SA 22 godine podigao je pehare najboljeg strelca i najkorisnijeg igrača ABA lige. Sa nepunih 30 se vratio po najvrednije priznanje - šampionski prsten, od koga ga deli još pet plej-of prepreka. One ligaške, bez obzira na to što je ostalo još tri kola do kraja, Tadija Dragićević i saigrači su već trijumfalno preskočili, jer je Budućnost overila "pol poziciju".

- Stigli smo do prvog prolaznig cilja, a to je plasman u plej-of i to sa najviše pozicije - oseća se zadovoljstvo u glasu Dragićevića.

Analizu "suvih" rezultata, nadgrađuje pričom o saigračima, stručnom štabu, klubu Budućnost koji ga je "neočekivano", u predvečerje šampionata pozvao. Mogao je tada da bira da li da ostane u Zapadnoj Evropi ili da se vrati u region koji ga je "lansirao" na košarkašku mapu kontinenta. Izabrao je povratak "kući".

- Budućnost je niz godina, pa i duže od deceniju, klub u vrhu regionalne košarke, organizaciono izuzetno jak, sa kvalitetnim igračima, sposobnim i spremnim da streme najvećim uspesima, pa nije bilo teško doneti odluku.

Lični, ali i učinak tima pokazuju da nije pogrešio. Po mnogima, Tadija igra najbolju sezonu u karijeri, čak bolju i od one 2007-2008. kada je "prisvojio" dva pomenuta individualna priznanja, a Budućnost praktično od starta čuva lidersku poziciju.

- Drago mi je ako ljudi smatraju da mi je najbolja sezona, ali koncentrisan sam na tim. Imam sjajne saigrače, odličan stručni štab. Svi zajedno uživamo u košarci, što se verujem vidi i na utakmicama. Preostalo je da sav naš trud i rad krunišemo peharom. Neće biti nimalo lako, jer su se sva četiri tima kvalitetom probila do završnice i shodno tome imaju pravo na šampionske ambicije, od mlade ekipe Mega Leks koja je sve iznenadila ovosezonskim izdanjima, do Crvene zvezde i Cedevite koji su kvalitet potvrdili i u Evroligi. Upravo zato, kada dođe plej-of, moramo da zaboravimo raspored u ligaškom delu i posvetimo se samo tim utakmicama.

Timovi, sa mečevima na terenu, igraju uporedo i za pregovaračkim stolom, sa Evroligom.

- Znamo koliko i svi ostali, iz medija. Trudimo se da ne razmišljamo o tome. Naše je da se potrudimo da na parketu pokažemo da smo najbolji - fokusiran je Dragićević samo na košarkaški teren.

MOGAO DA BIRA STRANU SVETA...

SVOJEVREMENO, kao najboljeg igrača ABA, Dragićevića je na NBA draftu "pikirala" Juta. Mogao je da bira na koji će stranu sveta iz Crvene zvezde. I to ne za mali novac. Odlučio je da ostane.

- Renovirali smo tim, stigla je nova uprava. Znate, ponekad novac ne mora i ne treba da igra glavnu ulogu, već motiv, a moj je bio da osvojim trofej sa Zvezdom za koju navijam odmalena. Dobro smo te sezone krenuli, a onda me je zadesila povreda, zbog koje sam morao da propustim pripreme reprezentacije i o kojoj se nadugačko i naširoko pričalo, iako nije bila tako ozbiljna. Potom su počeli i problemi u klubu. Nije bio organizovan kao danas. Ali, ne treba se okretati unazad - smireno objašnjava Tadija, koji je u proleće 2010. otišao iz Zvezde bez pehara, da bi se u nju vratio u januaru 2014. i mesec dana kasnije podigao Kup Radivoja Koraća.

DRUGO MESTO JE (NE)USPEH

TOKOM internacionalne karijere Tadija je igrao u Nemačkoj, Turskoj, Ukrajini, Italiji. Bilo je uspeha, ali i neuspeha. Međutim iz svake sredine poneo je lepe uspomene, posebno, napominje, iz Berlina i Istanbula.

- Dva fenomenalna grada, tako da je bilo uživanje iz oba ugla, košarkaškog i životnog - priča Tadija koji je u gotovo svakom šampionatu igrao finale. - Uh bilo ih je mnogo. Nažalost, izostali su trofeji. Ali, kada vidite koga su moje ekipe ostavljale iza sebe i kada shvatite da je iznad vas samo jedan tim, onda nekada ne možete reći da je drugo mesto neuspeh.