Pjasentin: Ne razmišljam o Zvezdi i Partizanu

DA je sa Banovog brda šutirao, lopta bi završila pod prečkom Živkovića. Tolikom brzinom je išao projektil štopera Čukaričkog Lukaša Pjasentina. Evrogol na brazilski način ućutkao je navijače u Humskoj i doneo gostima minimalnu, ali veliku pobedu (0:1).

- Sa koliko metara sam postigao pogodak? - raspitavao se defanzivac “brđana” kada smo s njim juče kontaktirali.

Odgovor kao da ga je iznenadio, promrljao je nešto na portugalskom i nasmejao se.

- Sa oko 30? Uh, onda je to jedan od mojih najlepših golova. Želeo sam samo iz sve snage da šutnem i stvorim opasnost. Nemam često priliku da budem oko protivničkog šesnaesterca, primaran zadatak mi je da obavim sve u odbrani.

Srpski slabo priča, ali na terenu govori samo razorna levica.

- Učim jezik, razumem dosta, ali malo mešam muški i ženski rod, pa ispadne smešno kad nešto pogrešno dobacim saigračima - kaže Pjasentin.

Lukašu je toliko lepo na Banovom brdu da mu Topčidersko nije u prvom planu.

- Sada ne razmišljam o Zvezdi i Partizanu. Čukarički mi je pružio šansu, otvorio vrata da nastupim u evropskim takmičenjima. Samo mi je ovaj klub u srcu. Želja mi je da ostanem u Beogradu, jer mi se veoma sviđa grad. Posećujem sva istorijska mesta, idem sa suprugom i decom na Adu, Kalemegdan... Ćerkica Sara baš uživa, a pre mesec dana nam se u Beogradu rodila i druga ćerka Alisija - zaključuje Brazilac.

MANjE DRIBLINGA, VIŠE TRČANjA
BIVŠI fudbaler Atletiko Paranaensea, Horizontea, Unijao de Madeire došao je na preporuku srpskog stručnjaka Predraga Jokanovića.
Srpski fudbal je mnogo drugačiji, zahtevniji što se snage tiče. U Portugaliji i Brazilu se daleko više pažnje posvećuje tehnici, a ovde trčanju. Ipak, u Srbiji ima dosta igrača koji su moje visine ili viši, pa teže dobijati duele u vazduhu - kaže Lukaš (191 cm). - Ali barem nema toliko driblinga od kojih imam “vrtoglavicu”.