Ed Staford: Ljudi su veća opasnost od džungle!

KIŠA nam je već donela rashlađenje posle vrelih dana, ali ništa nam neće faliti ako ovog vikenda (6. i 7. avgust) ugazimo malo i u vodu velikog Amazona. Ne morate da mrdate iz fotelja, jer Diskaveri ovo čudo od reke donosi pravo u vaše domove. Naime, subota i nedelja na ovom TV kanalu biće posvećene čudesnim avanturama bivšeg vojnika i istraživača, Britanaca Eda Staforda i prijatelja mu Luka Kolera.

Naime, oni su 2008. godine odlučili da prihvate neponovljiv izazov: da pešačeći pređu celu dužinu reke Amazon, od izvora na jugu Perua, pa do ušća na brazilskoj obali. Verovali su da će im biti potrebno godinu dana, ali dve i po godine kasnije samo je Ed uspeo da privede kraju ovo putovanje.

Na putu se peo na planinu visoku oko 6.000 metara, snimao dosad neviđene ceremonije domorodačkih plemena, jeo kaktuse, kornjače i tapire. Osim što prikazuje sopstveni poduhvat i veštine potrebne za preživljavanje, četvorodelni „Vikend na Amazonu“ predstavlja i portret čoveka dovedenog na ivicu razuma, da bi se svrstao u red najvećih istraživača svih vremena.

U februaru ove godine Nacionalna geografija je nominovala

Staforda za nagradu avanturista 2010. godine, da bi u martu iste godine bio „ovenčan“ priznanjem najboljeg avanturiste za 2011, na ceremoniji u Stokholmu.

Ed Staford (36), specijalno za „TV novosti“, govori o potrebi da se upusti u ovakav poduhvat, o tome zašto je „zaljubljen“ u Amazon, koliko je teško vratiti se u civilizaciju... Ipak, Eda prvo pitamo može li da izdvoji najteže iskustvo u divljini.

- Čini mi se da bi to bio period koji sam proveo u Peruu, pre nego što je moje znanje španskog jezika postalo dovoljno veliko da bih razumeo šta se oko mene dešava - priseća se Staford. - To je ujedno bio i period kada se moj prijatelj Luk vratio kući. Prolazio sam kroz veoma opasne oblasti, posebno one u kojima se trguje drogom, a susretao sam se i sa opasnim plemenima. Stalno sam bio u strahu za život. Sve je teže kada ste prepušteni sami sebi. Dok imate nekoga ko je sa vama, možete da se našalite čak i kada je teško. Ovako, osećao sam se prilično izolovano i usamljeno.

* Kako ste planirali to putovanje? Iz dana u dan?

- Možda će zvučati bezveze, ali bilo je potrebno samo da sledimo reku. Znali smo da će duž vode biti različitih plemena i nismo znali koje od njih će biti neprijateljski raspoloženo, ali smo jednostavno odlučili da krenemo, pa kako bude. Tokom putovanja dešavale su se razne stvari, pa smo u skladu s tim i menjali rutu. Uglavnom, trudili smo se da uvek budemo što bliže reci.

* Kako je čitava avantura uticala na vas?

- Naučio sam veoma mnogo tokom ove ekspedicije. Znate, prilično sam tvrdoglav i mislim da mi je to u suštini pomoglo da dođem do cilja. Ipak, na kraju puta, shvatio sam da možda nije trebalo da budem toliko fokusiran na sam cilj. Trebalo je više da se opustim i uživam u svakom danu, da se više posvetim druženju s ljudima i nekim zanimljivim stvarima, poput izučavanja lekovitih biljaka. Zapravo, shvatio sam da je putovanje podjednako važno kao i stizanje na odredište.

* Rekli ste da neko ko se sprema na ovakav podvig ne bi trebalo da ima ženu ili devojku. Jeste li se držali sopstvenog saveta?

- Jesam (smeh). To je sigurno doprinelo da moj podvig uspe. Moja bivša devojka i ja smo se rastali 2007. godine i tada sam mogao malo više da se posvetim sebi. Tako sam i došao do ideje o ovom putovanju, kojem verovatno nikad ne bih mogao da se posvetim da sam imao neke obaveze prema drugoj osobi.

* Da li vam je bilo teško da se vratite u „realnost“ posle dvoipogodišnjeg života na Amazonu?

- Često me to pitaju. Često o tome i sam razmišljam. Iz ove perspektive mi se čini da nije bilo toliko teško koliko svi misle. Tokom ekspedicije bilo je veoma teških momenata. Istovremeno, kada smo prolazili kroz gradove odsedali smo u lokalnim hotelima i jeli u restoranima, tako da se ne može reći da smo sve vreme bili „odsečeni“ od civilizacije. U ovom delu sveta ima prelepih, razvijenih gradova, a kulturnog šoka u tim predelima čak i nije bilo u tolikoj meri. Naravno, obradovao sam se kad sam video prijatelje i porodicu posle dve i po godine, i to mi uopšte nije teško palo.

* Kada bi ljudima trebalo da kažete samo jednu stvar o Amazonu, šta biste izdvojili?

- Rekao bih da je to područje prilično neshvaćeno. Nikako ne bih rekao da je Amazon tako opasan kao što svi misle. Nije istina da će vas, čim odete tamo, rastrgnuti tigar, udaviti anakonda ili pojesti pirane. Boravak u prirodi me je radovao i bilo je divnih momenata opuštanja usred džungle, uz neku rečicu, kada bismo zapalili vatru i skuvali kafu. U principu, opasni momenti su bili kada smo se susretali s pojedinim ljudima. Dakle, Amazon je fantastično mesto, a pokazalo se da ljudi često mogu predstavljati veću opasnost od same džungle.

ČUDO DA SAM ŽIV

VIKEND na Amazonu na Diskaveriju počinje u subotu u 21.55. Tada ćete upoznati Eda Staforda i Luka Kolera. Iste večeri, već u 23.45, situacija će se „iskomplikovati“ u epizodi pod naslovom „Čudo da sam živ: Bekstvo iz Amazona“, da bi vas u nedelju, na istom TV mestu, „sačekale“ još dve epizode - „Ros Kemp: Borba za Amazon“ (21.55) i „Čudovišta iz reke: Amazonske ubice“ (23.45).