ČEMERNA ČEMERNICA, A NA MUČNjU - MUČNO: Kako su, prema narodnom predanju i zapisima, starovlaške planine dobijale imena

Dragoljub Gagričić

22. 11. 2020. u 16:55

ЧЕМЕРНА ЧЕМЕРНИЦА, А НА МУЧЊУ - МУЧНО: Како су, према народном предању и записима, старовлашке  планине добијале имена

Koprina, pod skutom Jadovnika / Foto D. Gagričić

U VUKOVOM "Rječniku" vrletan označava strmo i nepristupačno mesto. Takva je, kaže narodni pesnik, Užička nahija. A za Stari Vlah veli da je loman. Znači, još brdovitiji.

I sami nazivi nekih starovlaških planina izazivaju strah: Golija, Mučanj, Murtenica, Kukutnica, Jadovnik. Dižu se nebu pod oblake. Na njima često prašte gromovi oko ušiju i padaju snegovi do guše. Leti sunce za čas zamakne za brdo. Nisi se čestito ni ogrejao, a već moraš da duvaš u prste... Kad na planini "zagudi ćorava Anđelija", kraj Morave hodaju bosi i još im je vrućina".

Ovako je svojevremeno Čačanin Blagoje Radivojević u knjizi "Starovlaška razmeđa" pisao o planinskom predelu s pogledom na Moravu. Zanimljivo je, pak, šta je, prema narodnom predanju i zapisima, kumovalo imenima ovih planina, koje su sve češće odredište ljubitelja prirode.

- KADA je Šabačka brigada početkom leta 1876. godine krenula na javorske položaje da brani granicu u Prvom srpsko-turskom ratu ili ratu za nezavisnost, i volovi i točkovi kola i topovi zaglavili su se u blatu raskaljanih puteva. Čupajući iz gliba artiljeriju i džebanu, vojnici su sročili tužbalicu: "Oj, Golijo, gola li si", "Oj, Mučnju, mučan li si", "Oj, Javore, jadan li si, teško nama među vama...!" - otkrio je u zapisima ivanjički novinar Emilijan Protić.

I pesma se tako, evo već vek i po, prenosi kroz vreme. Istina, Golija nije gola, već baš najšumovitija u kraju, a ima i, kako je pisao Radivojević, blagorodnih naziva kao što su planine Javor i Zlatar. S druge strane, kad u vrletima i nedođijama Starog Vlaha, pod bremenom godina i života, muka i oskudica zagorčaju život, kad dogori do nokata, čuju se i danas jadikovke: "Jadovniče, jadan li si", "Kukutnice, sinja kukavice", "Čemernice, čemerna si" ili tugovanka "Murtenice, crna udovice"...

Vetar "pijavica" na Murtenici ostavljao seljake bez krova

IME Čemernice, ispod koje biju vrela i rečice prema Rzavu i Uvcu, vezuje se za čemeran život na odavno opusteloj planini, a pre svega za biljku čemeriku, koja raste na vlažnim staništima visoravni. Ona, inače, ima otrovne sastojke i koristila se u narodnoj medicini.

Za planinu Jadovnik, između Prijepolja i Sjenice, dugu 12 kilometara, s vrhom Katunić (1.737 metara), gorštaci ističu da je ćudljiva, sa ljutim zimama, koja se pod snegovima ili po gustoj magli mogla preći "samo ako se držiš konju za rep".

Ogrev na samaru do kamiona / Foto D. Gagričić

- Samo ime Jadovnik sve govori: oštrina i surovost klime, muke i patnje naroda, čobana posebno. Narod je to sve sabrao u ove reči: jad božji! - zapisao je Branko Zejak u knjizi "Jadovnik u narodnom predanju i pamćenju".

OD vajkada je Murtenica, nekada u sastavu zlatiborskog sreza, a sada administrativno u novovaroškoj opštini, bila sinonim za neprohodnu šumsku zabit punu zverinja i utočište hajduka, a često je komšijama služila za podsmeh: "Kakav su k'o iz Murtenice". Pominje se da joj je ime ilirskog porekla, a profesor Ljubomir Šuljagić u zavičajnoj hronici "Draglica ispod Murtenice" tvrdi:

- Najbliže istini je da joj ime potiče od reči "murtatluk (arapsko-turski murtadd), a ima značenje "onaj koji je napustio islam", odmetnik od vere. Mnogi su, bežeći od turskog zuluma i da ne bi bili poturčeni, bežali preko Uvca i skrivali se u ovoj vrleti. I prvi doseljenici su, kako je govorio serdar Jovan Mićić, "pobegli od Turaka", odmetnuli se i postali čuveni hajduci. Moguće je i to da je ime nastalo od reči "murtela", što znači bosiljak, jer murteničke padine obiluju divljim bosiljkom.

Setva krompira uz pomoć zaprege

I SVETOG SAVU NAMUČIO

U SELIMA oko Mučnja čuva se legenda da je planina dobila ime po mučnom i teškom usponu Svetog Save uz litice i na najvišu kotu - Jerinin grad (1.534 metra). Ispod vrha je i lekoviti izvor, kraj koga se svetac odmarao, pa ga narod nazvao Savina voda. Ovde se kaže i da "Mučanj muči", mudro ćuti kao starac, najavljujući fijukom vetra ili letom ptica i maglama - vremenske prilike. Možda je otud i ona izreka: "Ko mudro muči, lepo govori".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)