PORODIČNI DOM PETROVIĆA ČETNIČKI PRIHVATNI CENTAR: Nadežda Petrović je održavala i veze sa Apisovom organizacijom "Crna ruka"

VRHUNAC patriotskog angažovanja Nadežde Petrović u 1908. odigao se tokom velikih demonstracija u Beogradu povodom austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine.

Porodični portret

Takav postupak nije bio izolovani incident, niti kratka pauza u životu ispunjenim slikarstvom, promovisanjem moderne umetnosti i radu na zbližavanju južnoslovenskih naroda u polju kulture. Nadežda Petrović je sa istom strašću koju je unosila u likovno stvaralaštvo, aktivno radila na ostvarenju srpske nacionalne ideje, u smislu nacionalnog oslobođenja i ujedinjenja. (...)

Bilo je to vreme kada je prestonička štampa redovno prenosila vesti iz Stare Srbije i Makedonije, posebno o nasilju Arbanasa, osmanskih vlasti i bugarskih komita, najraznovrsnijim progonima Srba. Brojni i često krvavi sukobi u neoslobođenim srpskim krajevima imali su veliki odjek u beogradskoj javnosti, koja je jednim delom, u intelektualnim krugovima, pokazivala naklonost ka sporazumevanju s Bugarima i jugoslovenskom ujedinjenju, kao putu za izbegavanje međusobnih sučeljavanja.  

Nadežda nije bila ideolog i političar, već nacionalni aktivista, tako da je, paralelno sa radom na zbližavanju južnoslovenskih naroda u polju kulture nastavila da održava redovne kontakte sa srpskom četničkom organizacijom u Makedoniji, a njena kuća u Beogradu bila je svojevrstan „prihvatni centar” za ljude iz neoslobođenih krajeva:„Često su kod Petrovićevih dolazili brkati naoružani i čudno uniformisani ljudi […] Redenici oko pojasa i o ramenima, i bombe za pojasom”.  Bilo je to vreme kada je mnogo beogradskih intelektualaca bilo uključeno u konspirativne „nacionalne poslove” četničke organizacije, čak i oni koji su slovili za „najpitomije”. 

Karakterističan je dolazak Koste Milovanovića Pećanca i Aksentija Bacetića Bacete Rujanca 1905. godine. Već tada Nadežda je imala status osobe koja se „interesuje za četničku akciju i u svakoj prilici pomaže četnike”. Kada su je Pećanac i Rujanac posetili, dugo je sa njima razgovarala o srpskim četama, stanju u neoslobođenim krajevima, kao i o sveštenicima, manastirima, učiteljima, prosvetnim prilikama. Tada je započela skicu Koste Pećanca, koju nije završila, ali je zato prikupila „veš” za četnike i dve odežde za sveštenike. Potom je četnike ispratila sa Topčiderske železničke stanice. To nije bio poslednji susret Pećanca sa Nadeždom u njenom domu u Beogradu. 

POSVEĆENOST sopstvenoj naciji demonstrirana je na mnogo načina. U domu Petrovića u Beogradu priređivani su i nesvakidašnji performansi, poput ponavljanja tipskog obrasca predstave „Srbi oko guslara” u sklopu nacionalnih inscenacija u patriotskom prostoru sopstvene porodice.  

Četnici nisu bili jedina grupa aktivnih srpskih nacionalista sa kojima je Nadežda održavala kontakte. Njeno poznanstvo sa zaverenicima iz 1903, prvenstveno Dragutinom Dimitrijevićem Apisom i Živanom Živanovićem, što su bila i dugogodišnja porodična prijateljstva, dodatno su Nadeždu povezivala sa srpskom oslobodilačkom akcijom. Zatim, bila je veliki prijatelj i sa Ljubom Jovanovićem Čupom, članom organizacije Ujedinjenje ili smrt, kasnije i urednikom njihovog lista "Pijemont", koji je u „Crnoj ruci” bio zadužen za rad sa omladinom i intelektualcima.  Sačuvana sećanja govore o njihovom poznanstvu, ali nije sačuvana građa koja bi pomogla u razjašnjavanju prirode njihovih kontakata.

Foto: Vikipedija

Dosadašnja istraživanja nisu previše isticala lik Milorada Pavlovića Krpe (1865–1957), koji je takođe bio porodični prijatelj kuće Petrovića u Beogradu.  Po nalogu Ministarstva spoljnih poslova i samog Nikole Pašića, Krpa je već od 1894. obavljao poverljive obaveštajne misije u Bosni i Hercegovini, što je prikrivano od javnosti. Tokom Aneksione krize 1908. i Fridjungovog procesa u Beču 1909. („veleizdajnički” sudski proces protiv hrvatsko–srpske političke koalicije), stekao je neformalni status „opunomoćenika Bosne”. Poverljive zadatke za srpsku vladu nastavio je da izvršava sve do izbijanja Prvog svetskog rata, kada je postavljen za sekretara i dopisnika Prve armije pod komandom generala Mišića.  Svedočanstva savremenika jasno govore da je kuća Petrovića u Beogradu bila važan centar za sastanke („sedeljke kod Nadežde Petrović […] imale su, i nehotično, nečeg mističnog i uzbudljivog, kao i svi revolucionarni sastanci”), i da je ona direktno učestvovala u organizaciji obaveštajne delatnosti, kao u slučaju zemunske učiteljice Mare Kovačević Bešlić: „Treba mi pouzdanih ljudi iz Zemuna. Možeš li mi ih naći? Tiče se pisama koje se nikakvim drugim načinom ne smeju prebacivati preko granice, samo ih može lično uzeti kakav pouzdan čovek. Opasnost, razume se nije mala, i takav čovek bi sav rizik uzeo na sebe. Jer pisma ne bi imala ni adrese ni potpisa”. 

NEDOSTATAK istorijskih izvora onemogućava rekonstrukciju i analizu obaveštajnog rada Nadežde Petrović, kao i mnogih drugih nacionalnih aktivista. Međutim, ono što je sasvim jasno aneksija Bosne i Hercegovine 1908. predstavljala je prekretnicu u nacionalnim pokretima južnoslovenskih naroda... Objavljivanje vesti o aneksiji Bosne i Hercegovine 5. oktobra 1908. izazvalo je talas negodovanja i patriotskog zanosa u Srbiji. Istog dana oko 10.000 Beograđana okupilo se na Pozorišnom trgu, gde je Branislav Nušić svojim govorom rasplamsao borbeni duh mase i pozvao na novi miting. (...) Upravo tog dana Nadežda Petrović je na ulice izvela i svoje učenice iz Više ženske škole u Beogradu, kojima je predavala. Bilo je to vreme kad su se sva ženska društva u Srbiji stavila u službu otadžbini kojoj je pretio rat. 

SUTRA: SRPSKI NAROD JE ŽRTVA TUĐINSKE EKSPLOATACIJE

Preporučujemo

Feljton

0 0

POSVEĆENOST UMETNOSTI, SVOJOJ NACIJI I POLITICI: Nadežda je bila jedna od najznačajnijih figura umetničkog života u Srbiji

10. 03. 2026. u 18:00

Feljton

0 2

UMRO SA MIŠLjU KAKO DA ZAUSTAVI SVETSKI RAT: Teslini posmrtni ostaci preneti iz SAD brodom "Srbija" tek 1957. godine

28. 02. 2026. u 18:00

Feljton

0 2

NEUSPEO POKUŠAJ USTAŠA DA UBIJU KRALjA U ZAGREBU: Vmrovci su od 1920. do 1934. izvršiti čak 460 upada na teritoriju Kraljevine Jugoslavije

06. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

JOSIP BROZ NIJE SMEO DA RANKOVIĆA IZVEDE PRED SUD: Stambolić, Kardelj, Bakarić, Krajačić su pripremali brionsku dramu

18. 06. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije