Šest decenija je osvajala najviše vrhove u našoj zemlji: Profesorka Branka i u 98. je planinarka u duši

Uz svoje kolege planinare osvojila je gotovo sve planinske vrhove u Srbiji, a u sećanju joj je ostao pohod na planinu Prokletije. Davne 1960. godine uputili su se put ove planine zajedno sa članovima svih drugih klubova, a prva stanica bilo je selo Gusinje.

- Autobusom smo stigli do Gusinja, a odatle smo pešačili sedam kilometara do mesta na kojem je kasnije Radnički podigao planinarski dom - priseća se Branka. - Sledećeg dana napravili smo izlet na planinu Volušnica gde su se nalazili katuni, a tu smo bili posluženi domaćim sirom i projom.

Najteži uspon te godine svakako je bio po Siparu po ledu, gde su, priseća se Branka, bez opreme preskakali provalije i kretali se krivudavim planinskim stazama kako bi stigli do severnog vrha Karanfila. Silazak je bio još teži od uspona, ali uz pomoć tehnologa koji je tada bio u njihovim redovima, napravljene su stepenice u ledu da bi se spustili do podnožja.

- Kada se danas setim, to je trajalo skoro ceo dan, ka vrhu oko pet-šest sati, a silazak više ni ne pamtim. Međutim, najlepše je svakako bilo druženje uz logorsku vatru uz pesmu i šalu koje je usledilo nakon toga - ističe Branka. - Kasnije smo prešli ka dolini Grbaja, na drugoj strani Prokletija sve do vrha Beliča, to je bilo jedno prelepo iskustvo.

Kako je uvek bila vedrog duha i neustrašive ćudi, seća se da je tada uskočila i u hladne vode Plavskog i Travnatog jezera. Plivanje je uvek bilo njena rekreacija, a u mladosti je nekada znala da dnevno prepliva i po deset kilometara. Kako je nedavno proslavila 98. rođendan, mnogi je pitaju kako je uspela da doživi ove godine:

- Svi mi kažu, mora da si imala lagodan život, a ja im odgovorim - od stresa do stresa bez hleba i mesa uz proju doživela sam sudbinu svoju.

Iako je u penziji, i dan-danas aktivna je na mnogim poljima, a godine joj nisu prepreka. Piše naučne radove i to na pisaćoj mašini, čita i uživa u svojim godinama. Pomoć ima jedino od gerontodomaćice koja je posećuje dva puta nedeljno. U danima izolacije kontakte sa prijateljima održava preko telefona, a prijateljice je zovu svakog dana da provere kako je.