DA LI su pre napada Nemačke na Jugoslaviju 1941, Srbi odbili ponude Berlina koje su se ticale Soluna i pomagali grčku vojsku, ili su nešto radili Grcima iza leđa - tema je koja je izazvala polemiku prošle nedelje u atinskom dnevniku "Katimerini".

Pitanje Hitlerovih ponuda kojima je nastojao da privoli Jugoslaviju da priđe silama Osovine ponovo je otvorio nemački novinar Mihael Martens, objavljujući odlomke iz svoje knjige u pripremi - "Ivo Andrić. "Evropski život", naslovljavajući svoj tekst u grčkom listu: "Solun, poklon nacista Beogradu." Na Martensov tekst reagovao je Spiridon Sfetas, grčki profesor novije i savremene balkanske istorije Aristotelovog univerziteta u Solunu: "Srbi odbijaju nemački poklon." "Novosti" prenose delove oba teksta.

Martens piše da je u junu 1939. godine, prilikom posete princa Pavla Berlinu, Hitler hteo da ga ubedi da zaključi strateški savez sa Nemačkom, ali da u tome nije uspeo. Ipak, navodi dalje, Hitler nije odustao i "baca na sto atraktivan predlog: nudi Solun".

- U Beogradu postoji jedna grupa srpskih oficira i političara koja nastoji, još od Balkanskog rata 1912, da osvoji grad kao ratni plen - tvrdi Martens.

Pročitajte još: Spor oko Hitlerove rodne kuće se nastavlja

On piše i da se u "poverljivom dokumentu Rajha" pominje jugoslovenski vojni izaslanik Vladimir Vauhnik, koji je rekao jednom nemačkom oficiru da je Beograd "zabrinut zbog Soluna, za koji je veoma zainteresovan", dok u svojim memoarima, Vauhnik navodi događaje "sasvim drugačije".

- U južnoameričkom izgnanstvu, Vauhnik tvrdi da se uvek protivio takvom planu, kao i šef diplomatske misije, Ivo Andrić. "Pitao sam dr Andrića da li je znao neke namere jugoslovenske vlade u vezi sa Solunom, koje je on kategorički odbio, tvrdeći da svaka takva akcija treba da se okarakteriše kao neprijateljska, kao izdaja Grčke".

SKANDAL SA HERTOM MILER NOVINAR Mihael Martnes, koji je bio i dopisnik "Frankfurter algemajne cajtunga" iz Beograda (2002-2009) ostao je upamćen u srpskoj javnosti po skandalu prilikom gostovanja nemačke nobelovke Herte Miler u Beogradu 2017. Iako je bio dogovor da se Milerovoj tokom književne večeri ne postavljaju politička pitanja, upravo je Martnes to učinio tendenciozno, što je rezultiralo time da je Milerova usred Beograda pravdala NATO bombardovanje, optuživala Srbe i SPC za rat na KiM i u BiH.

Martens, međutim, tvrdi da nemački dokumenti iz 1941. "govore drugačijim jezikom" u odnosu na ove memoare. "Nemačka ambasada navodi da se problem pripajanja Soluna Jugoslaviji i dalje intenzivno razmatra u Beogradu. Hrvati su protiv", beleži nemački novinar.

- Zamenik ministra Fon Vajceker piše 3. decembra 1940. godine u svom notesu šta Hitler nudi Jugoslaviji: "Solun besplatno, samo mala prevara Grčkoj i tako indirektno gazimo i Britaniju" - navodi Martens.

Princ Pavle odgovara, dalje piše ovaj autor, da je donošenje takve odluke veoma teško, navodi poreklo svoje supruge i svoju ličnu simpatiju prema Engleskoj. "Ali, uprkos svemu tome, on želi Solun."

Reagujući na Mertensov tekst, profesor Spiridon Sfetas objašnjava da su nemački dokumenti koje je koristio novinar već decenijama poznati istoričarima i da je ovo pitanje proučavano i potpuno razjašnjeno.

Pročitajte još: Nemačka policija zaplenila Hitlerove akvarele zbog sumnje u falsifikat

- Luka u Solunu bila je od vitalnog značaja za privredu Jugoslavije između dva svetska rata. Jugoslavija nije nastojala da okupira grad, već da obezbedi slobodan pristup luci, nakon što je bila odsečena od Jadrana. Pitanje je naposletku, između 1928. i 1929, a bez ikakvih posledica po suverenitet Grčke, razrešio Elefterios Venizelos. U periodu od 1929. do 1941. od strane Beograda nije bilo prigovora na funkcionisanje srpske slobodne zone u Solunu - navodi grčki profesor.

Posle italijanskog napada na Grčku, kako dalje navodi, srpsko-hrvatska vlada Cvetković-Maček razmotrila je scenario o privremenoj okupaciji solunske luke, kako ona ne bi prešla u italijanske ruke, a Jugoslavija bila odsečena od Egejskog mora:

- To je bio potez koji jugoslovenski krugovi nisu tumačili kao usmeren protiv Grčke, koja bi više volela privremenu jugoslovensku okupaciju luke (uz garancije o povratku), nego trajnu italijansku okupaciju.

Sa početkom grčkog kontranapada na Italiju, jugoslovenski planovi su napušteni. Srpska vojska je vojnim materijalom suštinski pomogla grčkoj vojsci koja se borila u Albaniji i istovremeno odbila da dozvoli prolaz italijanskoj vojsci preko jugoslovenske teritorije. Da je do toga došlo, Italija bi opkolila grčku vojsku.

Berlin je intenzivirao svoj pritisak kako bi Jugoslavija pod povoljnim uslovima prišla silama Osovine, a oni bi mogli ovako da se definišu: Jugoslavija bi de fakto ostala neutralna, bio bi sačuvan njen teritorijalni integritet, ne bi učestvovala u ratnim operacijama, niti bi se preko njene teritorije prenosio vojni materijal, a posle rata bi sebi pripojila Solun.

Anglofil regent Pavle, oženjen Grkinjom, nije se pokazao spremnim da prihvati poklon i napomenuo je da u tom slučaju ne bi ostao na vlasti ni šest meseci. Zbog još svežih sećanja na zločine Austrijanaca tokom Prvog svetskog rata, Srbi nisu bili spremni da budu "potkupljeni" i da učine takvu sramotu protiv svojih bivših saveznika.