Kralj Aleksandar promenio plan zgrade Glavne pošte

MONUMENTALNO zdanje Glavne pošte, delo ruskog arhitekte Vasilija Mihajloviča Androsova, već sedam decenija ponos je Beograda, ali malo je poznato da ovo zdanje ima još jednog autora. Reč je o zagrebačkom arhitekti Josipu Pičmanu, koji je pobedio na konkursu 1930. godine i svojim idejnim rešenjem delimično zadao gabarite, konstrukciju i raspored prostorija u zgradi.

Prema rečima istoričara umetnosti Marka Stojanovića, rešenje koje su odabrali ugledni srpski, hrvatski i slovenački profesori bilo je u duhu moderne funkcionalističke arhitekture, u rangu tada najsavremenijih objekata u Evropi. Međutim, projekat koji je osmislio Pičman sa saradnikom arhitektom Andrijom Baranjijem, odbacio je lično kralj Aleksandar Karađorđević. Kralj je, prema kazivanju arhitekte Dimitrija M. Leka, izjavio da pored Skupštine ne želi zgradu koju deca mogu da razlupaju iz praćke.

- Ubrzo su i monarh i arhitekta tragično okončala svoje živote. Kralj Aleksandar je ubijen u Marselju, a arhitekta Pičman je, posle saznanja da je njegov projekat odbačen, izvršio samoubistvo - priča Stojanović.

I pored odbijanja, konstruktivno rešenje, raspored nosećih zidova, trezora, stepeništa i liftova u potpunosti su prihvaćeni od strane investitora. Zgrada je samo “presvučena” monumentalnom arhitekturom, koja je odgovarala željama tadašnje vlasti.

U Arhivu Jugoslavije, u dokumentaciji vezanoj za izgradnju palate Glavne pošte, čuva se dopis Ministarstva saobraćaja iz januara 1931. godine koji je upućen ministru građevina, a čiji je predmet bio izgled fasade. U ovom dokumentu se navodi da je ministar saobraćaja pregledao skice nove palate i da smatra da je izgled građevine “s obzirom na njenu veličinu, položaj i mesto, zamišljen suviše jednostavno i jednolično”.

Pored ovog, u istom dopisu se ističe da “gospodin ministar želi da palata bude monumentalna i po izgledu reprezentativna, pa se iz tog razloga predlaže da Ministarstvo građevina izradi nove dve-tri varijante izgleda fasade”. Po dobijanju ovog dopisa, Dimitrije Leko, koji je dobio zahtev za preradu izgleda fasade, zaključuje da je zahtev opravdan s obzirom na mesto gde palata treba bude podignuta. Zbog svega toga, Ministarstvo građevina je u februaru 1931. godine dalo naređenje da se preradi fasada. Arhitekta Dragutin Maslać je priložio četiri varijante za fasadu, ali Ministarstvo građevina nije usvojilo nijednu, već je zatražilo izradu novih. Nakon toga, dat je zadatak arhitektama Nikoli Krasnovu, Androsovu, Deviću i Tadiću da daju svoje predloge.

STILSKO JEDINSTVO

KONKURS za izgradnju palate je raspisan 15. juna 1930. godine u “Vesniku” Ministarstva građevina Kraljevine Jugoslavije. Članovi

ocenjivačkog suda su bili inženjer Dobrosav Ratajac, arh. Dragutin Đorđević, profesor Univerziteta iz Beograda, arh. Josip Plečnik, profesor Univerziteta iz Ljubljane, arhitekta Janko Holjac iz Zagreba, direktor Poštanske štedionice Milorad Nedeljković, šef odseka insp. Ministarstva građevina arh. Dragutin Maslać i viši savetnik građevina za p. t. struku Ivan Šarić. Jedan od bitnih uslova konkursa bio je da objekat treba da bude u stilskom jedinstvu sa dve zgrade u izgradnji - sa Domom Narodne skupštine i sa Crkvom Svetog Marka. Opštedržavni karakter konkursa bio je naglašen tako što se u tekstu objavljenog konkursa navodi da “pravo učešća imaju svi jugoslovenski arhitekti kao i arhitekti ruske narodnosti koji imaju pravo prakse u Kraljevini Jugoslaviji”.