Igor Mirović: Marginalizovali smo separatiste

ŽELIMO da u Vojvodini gradimo duh zajedništva između Srba i manjina, istovremeno ne zaboravljajući srpske korene, koji leže upravo u zajedništvu, a ne u podelama. Separatističke tendencije u Vojvodini danas su marginalizovane i skrajnute, ali i dalje postoje, i ne treba ih zanemarivati.

Ovako predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Igor Mirović, u intervjuu za "Novosti" govori povodom višednevne proslave 100 godina od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji, koja će biti obeležena nizom manifestacija. On podseća da je uvođenje obeležavanja ovog značajnog istorijskog datuma za Srbe i Srbiju bio jedan od njegovih prvih poteza na ovoj funkciji, ali dodaje da se izuzetno vodi računa i o nacionalnim manjinama, a njihovi praznici poštuju.

PROČITAJTE JOŠ: Bećković: Kosovo – primer za problem koji nemamo samo mi

- Proslava godišnjice prisajedinjenja prilika je da se podsetimo na jednu veličanstvenu tradiciju Srba u Vojvodini, koja je pomalo bila zaboravljena u vremenu nakon 1941. Čak smo i devedesetih, kada je oživljena sloboda izražavanja, o ovoj temi stidljivo govorili. Duh samonegacije, samoporicanja, nedovoljnog poštovanja sopstvenih vrednosti je nešto što je zahvatilo sve naše krajeve, ne samo Vojvodinu. Činimo sve da reafirmišemo činjenice, ne zbog besciljnog povratka u istoriju, već zbog sadašnjosti i budućnosti. Jer, pred nama su strahovito veliki izazovi na unutrašnjim, regionalnom i na globalnom planu.

* Govorite o duhu zajedništva u Vojvodini, a susedna Hrvatska koristi svaku priliku da se u EU požali na položaj svoje manjine u pokrajini, preti blokadom našeg evropskog puta, a istovremeno na delu imamo gotovo zvaničnu reafirmaciju ustaštva u ovoj zemlji...

- U Srbiji, u Vojvodini, gde živi najveći broj pripadnika hrvatske manjine, govorimo pre svega o stvarima koje se tiču razvoja, informisanja, kulture, kako da ih finansijski pomognemo. A kada se govori o Srbima u Hrvatskoj, onda su teme uglavnom provokacije, ekstremno desni stavovi čak i pojedinaca u hrvatskoj vladi, otvorene fašističke parole, kao što je poklič "Za dom spremni"...

* Iz Brisela, međutim, ne reaguju na dešavanja u Hrvatskoj, ali zato koriste svaku priliku da opomenu i lupe packe Srbiji...

- To su sve mehanizmi koji služe za prisiljavanje naše zemlje da prihvati ustupke na nekim drugim frontovima. Više puta je predsednik Vučić govorio kako sluša poruke da treba da priznamo nezavisnost Kosova, pa će sve drugo biti lako. Pomažemo i brinemo o manjinama ne zato da bismo dobili neki poen u Briselu, nego zato što je to civilizacijska i demokratska norma. Da li će to služiti kao nekakav tas na vagi odlučivanja o našem evropskom putu, treba da odluče evropski lideri.

* Kako gledate na često licemeran odnos Brisela i stalnu politiku uslovljavanja?

- Iskreno, i pomislio sam da su preterali sada kada su tražili da nastavimo dijalog sa Prištinom, čak i ako ona ne smanji takse za srpsku robu, a zauzvrat će nam otvoriti tri pregovaračka poglavlja. Svako normalan mora da se zapita gde su granice neprincipijelnog ponašanja. Ovde je na delu neka vrsta nedosledne političke igre koja treba da nam oteža, a ne olakša put ka EU.

* Smatrate li da treba nastaviti put ka EU po svaku cenu?

- Ne. Naravno, ne treba zanemariti ekonomske veze Srbije i zemalja EU, razvojnu pomoć koju dobijamo, direktne investicije. Taj veoma uzak put kojim mi idemo je jedini u ovom trenutku. Izazovi su veliki i tiču se dva teška uslova - KiM i članstvo u NATO. Nisam veliki ljubitelj NATO i ne znam kako bih to pre svega sam sa sobom prelomio.

- Nadam se da ćemo odgovor na to pitanje imati veoma brzo. Mnogo faktora je tu u igri, tako da sve što bih sada rekao bilo bi nagađanje. Uostalom, za nešto više od šest meseci praktično ulazimo u izbornu godinu jer redovni izbori padaju 2020.

PROČITAJTE JOŠ: Prištinska blokada trese i temelje novih projekata

* Sledeća godina je izborna i za SNS. Kako komentarišete najave da će se Vučić povući sa čela stranke?

- Možda bi njemu tako bilo lakše, ali nisam za to da se on povuče. On se pokazao kao veliki lider, pre svega kao veliki radnik, snažna politička figura. On je potreban Srbiji. Niko razuman ne može da negira da se radi o uspešnom, odgovornom, međunarodno priznatom predsedniku, koji to nije pro forme, već je predsednik sa sadržajem, koji ima konkretna dela, koji na međunarodnoj sceni ima snažne kontakte.

* On kaže da su se mnogi u stranci uspavali. Da li se treba zahvaliti pojedinim ministrima iz SNS?

- Pripadam onoj konzervativnoj struji koja smatra da u užem krugu treba definisati prioritete, uključujući kadrovske, pa tek onda to iznositi na potvrdu partijskim organima i javnosti. Žestoko sam protiv novog trenda prepucavanja preko medija. U tome ne učestvujem i kritikujem često one koji to rade. Ne shvatam zašto se pojedini naši visoki funkcioneri međusobno optužuju preko medija. To smatram njihovom slabošću.

PROČITAJTE JOŠ: Konstituisan novi saziv BNV

SARADNjA SA MAĐARIMA ZA PRIMER

* KOLIKO EU integracijama doprinosi i mađarski faktor i dobra saradnja sa tom manjinom?

- Prelomna tačka u odnosima dvaju naroda i dveju država bile su deklaracije o pomirenju, kada su određene stvari stavljene u orman istorije. Mađarska vlada ulaže ogromne napore da se pomogne naša kultura, baština u Mađarskoj, a isto činimo i mi kada je reč o mađarskoj manjini u Vojvodini. Ne vidim tu zaista nijedan problem u budućnosti. Ova saradnja može biti uzor i za odnose između mnogih drugih manjina.

DONETI ZAKON O FINANSIRANjU

* HOĆE li ove godine biti opredeljeno sedam odsto za Vojvodinu iz rashodne ili prihodne strane republičkog budžeta?

- Ove godine ćemo imati sedam odsto od rashodne strane budžeta. I dalje smatram da je bolje doneti Zakon o finansiranju Vojvodine i definisati razvojni model pokrajine, nego to pitanje ostavljati u sferi politike i tako davati šlagvort onima koji tu temu zloupotrebljavaju. Oni zastupaju tezu kako Vojvodina stvara 45 odsto BDP, a vraća joj se samo sedam. Pritom svesno zanemaruju činjenicu da se Vojvodini vraća i kroz plate zdravstvenih radnika, da nacionalni budžet finansira vojsku, policiju, tu su i velike investicije iza kojih stoji država Srbija.