RUSKI EKSPERT: Rešenje nije u podeli Kosova

DOLAZEĆI po treći put u Srbiju, ruski ekspert Fonda narodne diplomatije iz Moskve Stanislav Bišok, u organizaciji Instituta za evropske studije, priredio je Novosađanima u Matici srpskoj, a dan docnije i u Beogradu, izuzetno kvalitetna predavanja o nastanku nacija na postsovjetskom prostoru.

Specijalno, za "Novosti", gost iz Rusije osvrnuo se na Kosovo i Metohiju, priznavši da je u tom pogledu - promenio mišljenje.

- Smatrao sam, donedavno, da je podela Kosova i Metohije najbolje rešenje, ali sam u međuvremenu shvatio da takva odluka ne bi bila prihvatljiva za obe strane, prvenstveno za Srbe jer oni ne žive samo na severu KiM, koji se naslanja na centralnu Srbiju, već i u delovima gde su Albanci u većini - kaže Bišok.

PROČITAJTE JOŠ: Dačić: Albanci su za podelu Kosova, mi ne idemo na Zapad na veselje; Ne zna se ko je iz Prištine teži za pregovore

Gost iz Moskve ističe da je "svakom ko želi da vidi stvarnost" jasno da je Kosmet u srpskoj svesti, da je kulturno, etnički i u svakom pogledu deo Srbije, ali da njegov povratak u granice, pod potpuni suverenitet srpske države, u ovom trenutku nije realno očekivati. Kada bi se to, čak i dogodilo, Bišok smatra da bi teško funkcionisalo, jer većinu poslanika u takvom kosovskom parlamentu, činili bi albanski poslanici.

PROČITAJTE JOŠ: Dačić: Srbija spremna da rešava sva pitanja sa regionom

- Imajući sve ovo u vidu, ne vidim u skorije vreme rešenje kosovsko-metohijskog pitanja baš kao što u skorije vreme ne vidim ni rešenje izraelsko-palestinskog sukoba - bio je kategoričan Bišok i preporučio Srbima da se "naoružaju" upornošću i strpljenjem.

Nije, veli, nezanimljiv ni podatak da Srbi na KiM imaju veći natalitet od sunarodnika u centralnoj Srbiji, a da pokazatelji upućuju na trend sve masovnijeg iseljavanja Albanaca sa Kosmeta u zapadne zemlje.

Upitan - može li Rusija zaista presudno da pomogne Srbiji u vezi sa kosovskim pitanjem, Bišok odgovara potvrdno.

- Svakako da može, pre svega zato što Rusiji ne pada na pamet da prizna nezavisnost KiM. Za Rusiju, samu po sebi, KiM možda ne bi bilo važno principijelno pitanje, da ne postoji savezništvo sa Srbijom. Sve dok Srbija insistira na Kosovu i Metohiji, Rusija će je u tome podržavati - naglašava Bišok.

Gost iz Moskve dodaje da se paralela između Krima i Kosmeta ne može povući, jer postoji bitna razlika - Kosmet je centralni deo srpskog nacionalnog srpskog bića, a Krim za Ukrajinu to nije. Bišok, međutim, ima i svoj specifičan pogled na mogućnost formiranja tzv. pravoslavnog bloka, koja se pominje u poslednje vreme.

- Iskreno govoreći, imam velike sumnje u mogućnosti oblikovanja pravoslavnog bloka. Jer, kada pogledamo u kakvom su odnosima Srbija i Bugarska, ili Rusija i Rumunija, to mi izgleda poprilično nerealno - sumnjičav je Bišok.

Po njemu, EU se neće uskoro rasturiti, ali da bi opstala, ona mora da se menja u pravcu veće raznolikosti i odustajanjem od određenih zajedničkih politika. Svaka država-članica, smatra on, treba da bude suverena u odlučivanju u migracionoj i unutrašnjoj politici. Države unutar EU morale bi da imaju pravo odlučivanja o spoljnim ekonomskim vezama sa drugima.

NOVE NACIJE

STANISLAV Bišok u okviru ekspertske grupe Fond narodne diplomatije u Moskvi već godinama na prostorima Ukrajine i Belorusije i drugih delova postsovjetskog prostora analizira uspone novih nacionalizama i istoriju kreiranja novih nacionalnih identiteta koji se "kao što smo videli, vrlo lako instrumentalizuju i mogu da eskaliraju praveći razne probleme na tim prostorima". Godinu i po pre događaja u Ukrajini Bišok je ukazivao na ono što predstoji u toj državi, ali nije bio dovoljno ozbiljno shvaćen u ruskoj javnosti.

ZATEGNUTO SA ESTONIJOM

KOMENTARIŠUĆI za "Novosti" zategnute odnose na relaciji Rusija - Estonija, Bišok kaže:

- Na ruskom i na srpskom postoji izraz - u strahu su velike oči. Bez obzira na to što je Estonija mala država, 35 odsto stanovništva su etnički Rusi koje estonska vlast tretira kao građane drugog reda, ne priznaje im državljanstvo i pravo na jezik, mada se ruski koristi masovno u zemlji. Treba imati u vidu da Estonija ima milion i po ljudi, a Rusija sto puta više. Tako da ako se vi kao mala zemlja nalazite pored jednog giganta i percipirate ga kao neprijatelja, bilo to realno ili ste sami sebi to uvrteli u glavu, naravno da je to za vas opasna situacija.