KVALITETNA privatna i javna preduzeća dobijaju nove mogućnosti da dođu do sredstava za finansiranje poslovanja putem izdavanja i prodaje obveznica. To obezbeđuje nedavno doneta odluka Narodne banke Srbije da u svojim monetarnim operacijama može da kupuje ove hartije od vrednosti na sekundarnom tržištu, odnosno od poslovnih banaka koje su ih prethodno kupile kako bi investirale u firme.

NBS će prihvatati korporativne obveznice samo onih preduzeća koja imaju odličan i veoma dobar bonitet. Referentnu ocenu za to će, prema izboru Centralne banke, obezbeđivati Agencija za privredne registre. U Srbiji još nije razvijena trgovina korporativnim obveznicama, ali ovo je način da se ta situacija promeni.

Direktor APR-a, Milan Lučić, u razgovoru za "Novosti" ističe da odluka NBS ima za cilj da podstakne razvoj domaćeg tržišta kapitala, kroz iniciranje masovnijeg izdavanja ovih hartija od vrednosti.

OSNOVANI RESTORANI, FRIZERAJI... OD 16. marta do danas oko 4.000 privrednika odlučilo je da pokrene biznis, a iz registra je obrisano 2.250 firmi, pokazuje evidencija APR. Ovi podaci obuhvataju i preduzetnike koji su obustavili svoje poslovanje tokom vanrednog stanja, ali su se ponovo registrovali nakon njegovog ukidanja, a većina je bila motivisana da to uradi zbog državnog paketa pomoći. U tom periodu najviše su se osnivale kompanije za programiranje, ali i restorani, frizerski i kozmetički saloni. U odnosu na prva tri meseca ove godine, duplo manje firmi je pokrenulo posao, ali ih je i trostruko manje obrisano iz registra.

- Na taj način je omogućeno da privredna društva pribavljaju sredstva za finansiranje poslovanja, odnosno obezbeđivanje likvidnosti kroz izdavanje i prodaju korporativnih obveznica - objašnjava Lučić. - To je i podsticaj poslovnim bankama za ulaganje u ove hartije od vrednosti kvalitetnih kompanija.

Prema njegovim rečima, ocene boniteta koje NBS prihvata znači da kompanije imaju odličnu ili veoma dobru sposobnost izmirivanja obaveza, kao odraz njihove visoke profitabilnosti, likvidnosti, finansijske sigurnosti i fleksibilnosti u dužem vremenskom periodu. Oko 128.000 firmi ima obavezu da dostavi finansijske izveštaje za prošlu godinu na osnovu kojih se utvrđuje njihova ocena boniteta, odnosno skoring.

- Do sada je to učinilo oko 74.000 preduzeća - kaže Lučić. - Za njih je utvrđen skoring za period od 2015. do 2019. na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja, a od toga odličan i veoma dobar bonitet ima 10.279 firmi. Zbog vanrednog stanja rok za dostavljanje finansijskih izveštaja produžen je sa 30. juna na 4. avgust.

Procena koju je APR izradio za period od 2014. do 2018. godine, pokazuje da je od 101.577 preduzeća, odličan i veoma dobar bonitet imalo 16.855. Ovu uslugu APR izdaje isključivo na zahtev korisnika. Prema Lučićevim rečima, ta ocena zahteva proveru svih podataka od strane analitičara da bi bila potpuna i objektivna.

- Od 2007. korisnicima pružamo skoring prema modelu koji je više puta usavršavan i taj izveštaj je sveobuhvatan i pouzdan - navodi naš sagovornik. - APR-ova ocena boniteta je objektivna i transparentna. Na našem sajtu se objavljuje evidencija svih izdatih izveštaja skoringa, kao i spisak preduzeća kojima je on oduzet, ukoliko je pogoršano poslovanje.

Govoreći o periodu tokom vanrednog stanja, Lučić je rekao da je u martu bilo gotovo jednako zahteva za osnivanje novih preduzeća kao tokom januara, ali je broj onlajn registracija skočio za 48 odsto u odnosu na februar. U aprilu je bio smanjen obim posla, dok se, kako ističe, tokom maja situacija polako normalizovala.