ZA razliku od Srba, Britanci imaju kratko pamćenje. Retko ko u mojoj domovini zna koliko je Srbija propatila, ili da su Srbi stali rame uz rame sa nama. Sramota je što su se dve zemlje sa tako jakim istorijskim vezama toliko udaljile. Nadam se da će se to promeniti, i da će moj rad o „škotskim bolnicama“ u Srbiji i o Flori Sandes, jedinoj Britanki u srpskoj vojsci tokom rata - koliko god skroman bio - tome malo doprineti.

Ovako govori Luiz Miler, književnica iz Škotske, već godinama obuzeta sudbinom hrabrih Škotlanđanki koje su krajem 1914. pohrlile u Srbiju, kako bi negovale povređene srpske soldate.

Do ove je priče - kaže nam samo nekoliko dana pre nego što će doći u Kragujevac, gde će 14. februara, u saradnji sa Ambasadom Ujedinjenog Kraljevstva, biti odata pošta stradalim humanitarkama - došla je gotovo slučajno.

BRITANIJA ZABORAVILA NEKOLIKO knjiga o Flori Sandes i škotskim bolničarkama napisano je tokom osamdesetih godina prošlog veka, ali u Britaniji nisu prošle previše zapaženo - objašnjava Luiz Miler (na slici). - Moja knjiga „Život kapetana Flore Sandes“ je nominovana za jednu prestižnu nagradu u kategoriji biografije. Napisala sam je u saradnji sa njenim potomcima, koji žive u Engleskoj i Južnoj Africi. Nadam se da će biti objavljena i u Srbiji.

- Tu se, opet, vidi razlika između Srba i Britanaca: kod nas je rad ovih žena potpuno zaboravljen. Ne pominju se u udžbenicima istorije, a iako je Prvi svetski rat započeo u Srbiji, istočnom frontu se ne poklanja velika pažnja. To je samo fusnota u britanskoj istoriji. Šteta, jer čim malo zagrebete, vidite jednu neverovatnu priču - govori Luiz Miler.

To je storija o jedinstvenoj zdravstvenoj ustanovi u istoriji medicine, „Bolnici škotskih žena“, u kojoj su radili isključivo dobrovoljci sa Ostrva.

Ovakvih je bolnica, gde su se negovali ranjenici i bolesnici, samo u Srbiji - razorenoj i ratom i epidemijom velikog tifusa - tokom 1915. bilo četiri: u Kragujevcu, Mladenovcu, Valjevu i Lazarevcu. Jedna je delovala i u Dobrudži, još tri na Solunskom frontu. I dve škotske ambulante u Francuskoj zbrinjavale su srpske ranjenike.

Zato je ovo, kaže Luiz Miler, i priča o odanosti i požrtvovanju, i neobičnoj bliskosti dva naroda - Škota i Srba.

- Žene su tada u Britaniji bile tretirane kao osobe drugog reda. A kada su došle u Srbiju bile su jednake, i sve su, bez izuzetka, govorile o hrabrosti i ljubaznosti vašeg naroda. Kakav šok je to za svakoga ko bez razmišljanja prihvata sve što piše o Srbima u ovdašnjim novinama!

Više od dvadeset Britanki preminulo je u Srbiji. Tri su pokopane u Kragujevcu, među njima i najpoznatija, dr Elizabet Ros. Na njenom grobu na gradskom groblju u srcu Šumadije piše: „Ona je dala svoje srce srpskom narodu“.

A Flora Sandes, odlikovana ordenom Karađorđeve zvezde, junakinja nove knjige Luiz Miler, ostala je da živi u Beogradu i posle rata, udala se za „belog Rusa“ Jurija Judeniča i 1941. ponovo obukla uniformu, kada je Jugoslaviju napala Nemačka. Zato je odvedena u koncentracioni logor.

- Ona nije bila samo srpska heroina. Flora Sandes je i jedina Britanka koja je zvanično bila vojnik u Prvom svetskom ratu, i naravno, jedini oficir. A čin narednika je dobila u srpskoj vojsci. Oduševljava me što vi Srbi, nimalo nalik na nas Britance, ne zaboravljate ljude koji su vam činili dobro.

NOVAK ĐOKOVIĆ AMBASADOR
OD velike je važnosti da zapadni mediji počnu da govore lepše stvari o Srbiji. U tom smislu, vaš najveći ambasador je Novak Đoković - poručuje Luiz Miler.