NIKOME ne bi trebalo da bude sporna činjenica da je general Dragoljub Mihailović streljan 17. jula, na Adi ciganliji, što je i utvrdila državna komisija. To, ipak, ”zbunjuje” Veće Višeg suda u Beogradu, koje je rešilo da odloži ročište o rehabilitaciji bivšeg komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini dok sud ne dobije nesporne dokaze da je Mihailović ubijen. Podaci o smrti traženi su od matičara opštine Ivanjica, Arhiva Srbije i BIA.

Ovo će, međutim, biti problem, jer pisani tragovi o streljanju i mestu egzekucije nisu pronađeni. Praktično, jedini trag o njegovoj smrti je izveštaj u listu ”Borba” od 18. jula 1946, u kom stoji da je Mihailović streljan dan ranije.

- Verujem da je zahtev suda čista formalnost, ne samo u slučaju Mihailovića, već i u slučaju svih koji su završili posle rata u masovnim grobnicama, često bez suđenja i dokaza da su umrli - kaže za ”Novosti” državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.

REŠENO 1.480, A 800 POSTUPAKA U TOKU DO sada je u Srbiji doneto 1.480 rešenja o rehabilitaciji, a pred višim sudovima vodi se nešto manje od 800 postupaka. U toku su postupci za vraćanje časti i ugleda nekadašnjem maršalu dvora Bošku Čolaku Antiću, kao i Milanu Stojadinoviću i Milanu Nediću.

On dodaje da je veoma važno shvatiti da postupak rehabilitacije Mihailoviću nije suđenje ni Draži, ni četničkom pokretu, već sud treba da se izjasni da li je general imao fer suđenje, u skladu sa demokratskim standardima i ljudskim pravima.

- Fer suđenja nije bilo, što potvrđuju i dokumenti Forin ofisa pristigli iz Britanije, i svedočenja američkih pilota. Bilo je pritisaka na svedoke, nije bilo vremena za žalbu... Sve su ovo razlozi da se poništi presuda - objašnjava Homen, i dodaje da novi Zakon o rehabilitaciji, koji je samo privremeno povučen iz skupštinske procedure, treba da reši i pitanje onih koji su streljani bez suđenja. Oni će automatski biti rehabilitovani.

Paralelno sa procesom rehabilitacije Mihailovića, teče i proces rehabilitacije kneza Pavla Karađorđevića, koji se vodi od 2008. Kako kaže beogradski advokat Dušanka Subotić, koja vodi ovaj proces, postupak se odužio zbog dokumentacije:

- Poteškoće nastaju jer sud mora da pribavi različite dokaze iz arhiva. Do te dokumentacije nije jednostavno doći. U ranijim slučajevima upućivali smo stranke da same pribavljaju dokaze, pa su postupci tekli brže, ali bilo je i onih slučajeva gde nismo mogli da nađemo krivičnu presudu ili dokaz o smrti lica, pošto su arhive uništene.

Tada obično zainteresovana strana, odnosno pravni naslednici, u vanparničnom postupku dokazuju da je neko lice preminulo, a sud izvodi dokaze i saslušava svedoke. Ovakvi postupci duže traju, ali na kraju, ipak, budu i formalno završeni.