Književna kritika: Suočavanje sa samim sobom u delu Berlin Bejnbridž

DELO dame Beril Bejnbridž (1932-2010) prvi put je prevedeno na srpski, nažalost tek sada. Smatrali su je jednom od najboljih spisateljica svoje generacije, jedna je od četiri dobitnice specijalnog Bukera - pet puta su joj romani bili u najužem izboru za ovu prestižnu književnu nagradu, pa joj je na kraju dodeljen specijalan Buker - Najbolje od Beril; dvostruka je dobitnica Vitbred nagrade, kao i "Gardijanove" nagrade za fikciju upravo za "Fabriku". Napisala je 18 romana, tri su filmovana (recimo, An Awfully Big Adventure s Hjuom Grantom i Alanom Rikmanom), dve zbirke priča, nekoliko drama, mnoštvo članaka, eseja, kritika...

"Fabrika za flaširanje vina organizuje izlet" (Štrik, 2019) nije obimna, što je svojstveno i drugim njenim romanima. Događaji su dati jezgrovito i kruže oko centralnog, a to je izlet koji organizuju radnici fabrike. Zastupljeni su elementi pravog engleskog krimi-romana, ali su književne slike važniji kvalitet: napetost raste od uvodne koja je zapravo šifrarnik Fabrike, pojačava se nizom povezanih slika (na primer, konjanici koji se javljaju u snu junakinje nabasaće kasnije na izletnike) i kulminira u finalu čije je obrazloženje dato u početnoj slici.

Glavne junakinje su Frida i Brenda, koje žive zajedno, ali su potpuno drugačije i uglavnom su u sukobu. Njihovi karakteri i ciljevi usmeravaju romaneskne situacije. Ali potpuno je jasno da one žive u muškom svetu i da ih on oblikuje i na kraju krajeva im i određuje sudbinu. Da li je obećavajuća: ne. Iako sasvim različite prema tom svetu, ni jedna ni druga neće naći srećno mesto u njemu. Junaci Beril Bejnbridž su neempatični, licemerni i pritvorni. I to svi, samo u manjoj ili većoj meri.

PROČITAJTE JOŠ: Deset romana u užem izboru za Ninovu nagradu

I ono što je nezaobilazno: humor Beril Bejnbridž, tako crn, tako ciničan i morbidan, tako "engleski". Zatičete sebe da se smejete dok čitate o krajnje neugodnim situacijama i ljudima, i verovatno je to jedini način da prihvatite da vas autorka odvede kud je naumila: u hladnoću i siromaštvo, egzistencijalnu besmislenost kojom odišu radnička predgrađa kapitalističkog poretka; u priču o ljudima koji postaju najgora verzija sebe, među bedne ljude. Svakako je tačno ono što je već rečeno o ovoj autorki, a to je da ona materijal za svoje knjige crpi iz obmana, pustošenja i okrutnosti čovečanstva. I, naravno, iz svog života (scena kad se Brendina svekrva pojavi sa pištoljem, recimo). Napisano je za Beril Bejnbridž i da piše najbolje komedije sa nesrećnim krajem.

A ona sama rekla je sledeće: "Zapravo, ja nikad nisam pisala fikciju; nema potrebe za tim. Ima li išta čudnovatije, zanimljivije, podmuklije i strašnije od stvarnog života?" Zato njeni junaci i junakinje prepuni mana jesu donekle i ljudi poput nas, zbog čega čitanje knjige ove britanske autorke ostavlja gorak ukus suočavanja sa samim sobom.