FELJTON - I BOG STVORI KAFANSKU PEVAČICU: Dara Ružić ostala je zapamćena kao prava dama

Radoslav Lale Vujadinović

08. 04. 2021. u 18:00

ФЕЉТОН - И БОГ СТВОРИ КАФАНСКУ ПЕВАЧИЦУ: Дара Ружић остала је  запамћена као права дама

Dara Ružić na početku karijere i Dara sa orkestrom Dragana Tokovića i Dobrija Kostadinovića / Foto iz knjige "Vračarci krstaši"

OD samog dolaska, Čuburu je smatrala za "svoju". U zrelim godinama sazidala je kuću sa restoranom i nazvala ga "Romansa na Čuburi".

Svačiji je život, pa i život Dare Ružić, mala literatura. Dara potiče iz siromašne porodice iz Like, iz jednog sela u okolini Otočca. U posleratnoj psihozi 1946. godine seli se sa porodicom u Vojvodinu, na periferiju Novog Sada. U okolini, svuda su bila ciganska naselja. I leti zimi gorele su vatre, igralo se, pevalo se. Svuda okolo romantika. Dara je bila impresionirana načinom na koji se Cigani predaju muzici i pesmi i sasvim spontano padaju u zanos. Među njima je bio jedan stari Ciga, genijalni violinista, koji je vek i po proveo po kafanama, s kojim je Dara počela da pevuši. Uživala je gledajući Cigu kako svojim prstima na violini prelazi iz dura u dur, iz mola u mol, svirajući autentične tonove narodnog melosa.

Ciga je imao vizionarsko oko i podržavao je Daru iz sve snage. Govorio je: "Imaš glasić, bogagi, ko zvonce za vrbicu! A lepa si, taj tvoj stas, kao jedna lastavica, bogagi - veoma si nadarena. Kad gi budeš zapevala, moraće milicijska patrola da dežura pred kafanu da odbrani kafanu od gostiju."

I PORED majčinog protivljenja da bude pevačica, jer mlade devojke sa takvom profesijom često bivaju zloupotrebljene, Dara nije dozvoljavala da je majčine brige pritiskaju. Godine 1957. odlazi u Beograd kod rodbine. Rođaka koja je radila kao konobarica u restoranu "Domovina" već sugradan prijavila je Daru za audiciju.

"Domovina" je u to vreme bila restoran visokog renomea, u koji su dolazili imućni gosti. U podnevnim satima redovni gosti bili su univerzitetski profesori i studenti sa tehničkih fakulteta. Uveče su gosti bili mladi parovi, umetnici, boemi i ljubitelji dobre hrane i dobre muzike. Svirali su najbolji orkestri. Za bezbednost gostiju, garderobu i obaveznu konzumaciju bio je zadužen mladić od poverenja, Aleksandar Aca Đavo.

Dara je nekoliko godina pevala u hotelu "Grand", koji je bio čuven po muzičkom i noćnom programu, gde je igrala i pevala devojka koja se zvala Suzana Iseni. Nastupala je odevena u istočnjačku nošnju, dimije, narukvice, providne bluze. Pevala je i igrala orijentalne igre.

"Ne verujem", pričala je Dara, "da su to bolje izvodile igračice u haremu nekog sultana."

SVAKE večeri je dolazio da je gleda i sluša poznati poslastičar Međed, iz Knez Mihailove ulice. Bio je veliki meraklija na čoček. Jednog dana, došla je nova pevačica. Pravo ime joj je bilo Zilha. Bila je to Silvana Armenulić. Pevale su dugo zajedno i dobro su se slagale.

Dara Ružić ostala je zapamćena kao prava dama. Šarmirala je ljude svojom lepotom, oružjem koje joj je priroda podarila. Uprkos tome, bila je veoma skromna. Nije se nametala.

Imala je prilike da postigne mnogo više u svojoj karijeri, "ali ne žalim ni za čim", rekla je. Jovan Živanović je za nju, za Ličanku iz Srpskog Polja, napisao scenario za film "I bog stvori kafansku pevačicu". Zašto nije prihvatila? Možda zato što je bila jedna od retkih, ili, bolje rečeno, jedina koja peva u kafani, a da ne odgovara predstavi koju imamo o kafanskoj pevačici. Ona nije trgovala svojim čarima po tom nepisanom pravilu za pevačice, niti je ikada izlazila sa gostima kafana i hotela.

TAKAV je bio njen moral. Zbog nje su se punile kafane, hoteli i kafei, dolazili i mladi i stari, koji nisu skidali pogled s nje, ali je ona uvek postavljala barijeru između sebe i publike.

Žika Lazić, režiser TV serijala "LJubav na seoski način", najbolje je to osetio. Prilikom svog boravka u restoranu, pozvao je Daru za sto za kojim je sedeo. NJen odgovor uz izvinjenje bio je da "ne sedi s gostima restorana". Možda je tim gestom pokazala da nema smisla za biznis...

Italijanski reditelj Federiko Felini upoznao je Daru u hotelu u kojem je nastupala.

Verujući da ona ima talenta i za glumu, hteo je da je lansira kao glumicu. Ponudio joj je da dođe u Rim na probno snimanje. Nije otišla.

U Parizu, 1973, u čuvenom restoranu "Raspućin", Dara nije prihvatila ponudu vlasnice, gospođe Martini, da potpiše ugovor i nastupa u njemu, pričao je menadžer "Raspućina" Slava Marković.

U LETO 1960, na konkursu za izbor lepotice činilo se da među petnaest najlepših kandidatkinja Darina lepota nema premca, ali je žiriju sugerisano "da ne bi bilo zgodno" da se ona pojavi na pobedničkom postolju, "zato što je pevaljka". Zorica Gajdaš, jedna od lepotica, tvrdila je da je Dara bila ubedljivo najlepša i najpoželjnija od svih kandidatkinja.

Dara ne žali za nepovratno izgubljenim prilikama iz mladosti. Kada sumira svoj životni put, iskreno, spontano, u vedrom raspoloženju, govori o svojoj dragocenoj zaostavštini, o riznici uspomena u kojoj sjaje svi njeni "dijamanti": "Domovina", "Toplica", "Trand", "Novi Beograd", "Mihajlovac", "Taš-kafe", "Dansing Zvezdara", "Romanitar", "Resava", "Romansa na Čuburi", hoteli "Grand", "Mažestik", "Jugoslavija", u kojem je nekom prilikom, dok je njen glas lebdeo iznad svih stolova, prozračnom rukom načinila jedan nezaboravan lagani pokret. Upravila je prste te ruke kroz sve one zidove i betonske blokove prema vrhovima dalekih planina i dalekih morskih žala obasjanih mesečinom...

SUTRA: Legende folklora, džeza i roka

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)