MASKE SU SADA NAŠE VAKCINE: Prof. dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju KCS

Biljana Radivojević

26. 07. 2020. u 15:00

МАСКЕ СУ САДА НАШЕ ВАКЦИНЕ: Проф. др Небојша Лађевић, директор Центра за анестезиологију КЦС

Dr Nebojša Lađević / Foto V. Danilov

TEŽINU epidemije kovida 19, od kojeg u ovom talasu oboleva više ljudi, generalno značajno mlađi nego u prvom naletu virusa, i sa težom kliničkom slikom, zbog čega imamo i više pacijenata na respiratorima, možemo da merimo i kroz potrošnju kiseonika - ona je izuzetno povećana.

Sada se u nekim klinikama za 15 dana potroše ranije godišnje potrebe za kiseonikom. Razvodi su opterećeni, mnoge kiseoničke podstanice su pojačane da bi izdržale opterećenje. Ali, drugu opciju nemamo, jer lečiti - moramo.

Ovim rečima profesor dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju Kliničkog centra Srbije, sumira težinu pošasti protiv koje se Srbija bori već duže od četiri meseca. U tom ratu sa virusom korona anesteziolozi su za javnost praktično nevidljivi, a u praksi, na intenzivnim negama u kovid-centrima, tamo gde se oboleli od kovida bore za svaki udah - nezamenljivi.

* Izazovi sa kojima vas suočava epidemija već prelaze granice izdržljivosti.

- Najoptimalnije bi bilo da se radi u smenama od po četiri sata u skafanderima, ali zbog velikog priliva bolesnika radi se čak i po šest do osam sati. Na nekim mestima gde ima uslova za predah u zelenoj zoni organizovane su smene od 12 sati, sa pauzama u radu.

* Da li ima dovoljno anesteziologa s obzirom na to da smo u četvrtak imali rekordnih 205 pacijenata na respiratorima?

- Ovakvih specijalista nikada nije dovoljno. Iako je broj anesteziologa ograničen, i nije predviđen za ovako veliku katastrofalnu epidemiju virusne bolesti, uspevamo da pokrijemo rad sa vitalno ugroženim pacijentima. Jeste drastično smanjen redovan rad sa pacijentima u operacionim salama, ali ipak nedovoljno da se naprave pauze u radu kako bi se anesteziolozi odmorili.

* Kako onda organizujete posao?

- Jedan anesteziolog može da nadgleda više respiratora i da uz timski rad leči veći broj pacijenata, ali je to veoma naporno i ne može da se radi kvalitetno više od četiri-pet sati u skafanderu. Pored anesteziologa, veoma malo je drugih lekara koji poznaju rad sa respiratorima i najtežim pacijentima gde je potrebno obezbediti hemodinamsku i respiratornu potporu, plasirati centralne venske katetere u desnu pretkomoru srca, postaviti arterijske linije, biti spreman za hitnu intubaciju i reanimaciju. Ovako naporan rad sa kritično obolelim pacijentima dovodi do velike psihičke opterećenosti anesteziologa i takozvanog sagorevanja na radu.

Dr Nebojša Lađević / Foto V. Danilov

* U ovom drugom talasu epidemije situacija je i teritorijalno drugačija u odnosu na mart i april.

- U prvom talasu Beograd je bio pošteđen velikog broja inficiranih pa je sve komplikovane slučajeve iz drugih gradova primio u kovid-jedinice intenzivnog lečenja, ali su u pomoć došli i anesteziolozi iz unutrašnjosti. Ovoga puta je epidemija buknula i u Beogradu i širom Srbije. Anesteziolozi iz unutrašnjosti su uglavnom morali da ostanu sa svojim pacijentima i da samo najteže pošalju u Beograd. Beogradski anesteziolozi su preraspoređeni unutar beogradskih kliničko-bolničkih centara, ali su poslati i na jug Srbije u pomoć.

* Koliko vaših kolega ide u druge ustanove?

- Centar za anesteziologiju i reanimatologiju KCS nedeljno raspoređuje 35 anesteziologa i 14 anestetičara van KCS. Istovremeno, ceo KCS radi po principu urgentnog centra i anesteziolozi pokrivaju rad svih operacionih sala i intenzivnih nega. Uspostavljen je sistem koordinacije, tako da se u svakom trenutku znaju potrebe za anesteziolozima u odnosu na pojavu žarišta infekcije i broja teško obolelih pacijenata koji zahtevaju mehaničku ventilaciju. Koordinatori su van Beograda lokalni načelnici anestezije, a u Beogradu su za koordinatore u najveće centre raspoređeni profesori anesteziologije, reanimatologije i intenzivnog lečenja iz KCS.

* Kakva su iskustva sa kovidom u poređenju sa drugim stanjima zbog kojih se pacijenti priključuju na mehaničku ventilaciju?

- Mnogo je teže lečiti kovid pneumonije od drugih plućnih oboljenja pomoću mehaničke ventilacije, jer su oštećenja pluća mnogo veća i udružena sa obolevanjem i drugih organa, povremeno i jakim imunim odgovorom i poremećajima u koagulacionom statusu pacijenta.

Kolege se zaraze tokom rada

Imamo i anesteziologa koji su kovid pozitivni, koji su se zarazili tokom rada. S obzirom na to da su dugo izloženi virusu i rade u veoma rizičnim uslovima, ne znamo tačno trenutak kada se to desilo, ali svakako da je intubacija najrizičnija procedura koju sprovode u skoro sto odsto slučajeva isključivo anesteziolozi - kaže dr Lađević.

* Koliko pacijenata se uspešno skine sa respiratora, da li je to kod kovida manje nego kod drugih bolesti?

- Procenat oporavka definitivno zavisi od stanja pacijenta u trenutku primene mehaničke ventilacije. Ukoliko se različite vrste mehaničke ventilacije primene ranije, ali strogo u skladu sa indikacijama, ishod odvajanja sa respiratora je bolji. To se odnosi i na invazivnu (intubiran pacijent) i neinvazivnu (neintubiran) ventilaciju.

* Zabrinjavajuće je što sada na respiratorima imamo i mlade ljude?

- Da, naši pacijenti su starosti od 20 do više od 80 godina, a sada ih je sve više između 20 i 40 godina. Neki su uspešno odvojeni od respiratora i posle više od mesec dana.

* Šta vas je kao anesteziologa kod kovida najviše iznenadilo?

- Svakako nas najviše opterećuje raznovrsnost kliničke slike i brzina njenog nastajanja. Kod nekoga promene na plućima nastaju sporije, a kod nekoga brže, i kod jednih i kod drugih mogu biti ili blaži, ili teži oblici upale. Nema pravila, i to nas tera na stalan oprez i nadzor nad pacijentom u dužem vremenskom periodu i sprovođenje prevencije razvoja komplikacija. Ukoliko se pacijent kasno javi, onda su drastična pogoršanja moguća veoma brzo, u roku od samo nekoliko sati.

* Do koje granice uopšte može da se izdrži povećanje broja obolelih?

- Državni zdravstveni sistem se pokazao kao veoma fleksibilan i izdržljiv iako je prenapregnut. Kao i u svim prirodnim katastrofama funkcionisanje zavisi od dobre organizacije, ali i entuzijazma svih zdravstvenih radnika, kao i tehničkih službi u bolnicama. Broj respiratora je dovoljan, niko neće ostati bez respiratorne potpore. Može se angažovati još bolnica u kovid-sistem, ali da li je to neophodno da radimo i da na taj način smanjujemo kapacitete za lečenje pacijenata sa drugim bolestima, kada možemo da se ponašamo mnogo odgovornije? Samo treba svi da nosimo masku, držimo distancu i redovno peremo ruke.

* Da li to na neki način pokazuje nemoć nauke u borbi sa virusom, kada je prevencija sve što možemo da uradimo?

- Trenutno je naša vakcina u stvari maska na licu, sve dok se ne nađe drugo rešenje. Nošenjem maske preko usta i nosa sprečavamo širenje bolesti. Onoga trenutka kada skinemo masku, to je kao da vakcina u tom trenutku ne deluje. Nošenjem maske kupujemo vreme do konačnog rešenja za virus korona, a da li će to biti vakcina ili neki drugi lek, još ne znamo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

Nja

27.07.2020. 00:15

O cemu se vodi polemika. Kazu maske stite, da ali do dva sata i to ako nisu kontaminirane. Makse su stetne po zdravlje svakog coveka koji ih nosi. Dok maske niti stite od virusa i bakterija niti od korone od koje se svi tako boje. Kao da se ne umire na razne nacine... Od raka, tumora, gripe. Kako ne sagledate situaciju da ovo sto se desava nije nista drugo do politika i kontrola. Recite sta hocete teorija ili ne, ali sve ukazuje. Mali broj svetskih strucnjaka govori o tome, ali ni to nije dovoljno verujemo Konu, on zna najbolje. Covek koji se nije cepio ni porotiv gripe, nego na suvo primao vakcinu. Koroma je tu kao gripa kao rak... Vratiti se normalnom životu!!!

gane

27.07.2020. 09:40

@Nja - ovima što se ne sviđa vaš komentar dovoljno govori o nivou svesti. Na pragu smo pokušaja uvođenja novog svetskog poretka gde nošenje maski, pranje ruku, zaključavanje ima ritualno značenje o čemu na žalost običan čovek nema pojma.Njemu je servirano da treba da nosi masku i on nosi bez razmišljanja da li je to dobro, zdravo ili ne. Zato je tu "struka" da nam sve to lepo objasni

emma

27.07.2020. 03:29

Maske je trebalo nositi od trenutka kad se virus pojavio. Sad je kasno. Nekom je odgovaralo pozatvarati ljude u kuce i pricati da su maske beskorisne. Pandemija virusa koji se siri kasljem i kihanjem... i netreba maska? Covjek koji je to prvi izgovorio treba odgovarati za to. Izvesti ga pred narodni sud. Do juce maske su stetne????, a danas nam spasavaju zivote. I ko vise da vam vjeruje?

gane

27.07.2020. 09:19

Globalni okultni ritual nošenja maske signalizira vašu saglasnost na vaš novi, podzemni položaj, pod vašim novim gospodarima, i gubitak vaše pozicije kao glasnog predstavnika, ili usta za, Reč Božiju na ovoj zemlji.