SARAJEVO ĆE DA PREKOPA 6.500 SRPSKIH GROBOVA: Dušan Šehovac, član Međunarodne ekspertske grupe, koju predvodi Izraeli, o ratnim stradanjima

Dragan Vujičić

18. 07. 2021. u 09:00

NA teritoriji današnjih gradova suseda, Sarajeva i Istočnog Sarajeva, 1992. godine živelo je ukupno oko 185.000 Srba, ljudi pravoslavne veroispovesti.

САРАЈЕВО ЋЕ ДА  ПРЕКОПА 6.500 СРПСКИХ ГРОБОВА: Душан Шеховац, члан Међународне експертске групе, коју предводи Израели, о ратним страдањима

Foto EPA

Prema popisu iz 2013. na teritoriji sadašnjeg Grada Sarajeva (Kantona Sarajevo) nedostaje oko 120.000 Srba, a broj pripadnika srpskog naroda na teritoriji Istočnog Sarajeva povećao za oko 17.000 (ima ih oko 60.000). Zato treba tražiti odgovor na pitanje: šta se dogodilo sa oko 120.000 građana srpskog porekla koji su 1992. boravili na teritoriji grada na Miljacki.

Ovako navodnu "sarajevsku multikulturalnost i toleranciju" komentariše Dušan Šehovac, sociolog i filozof srpskih korena, jedan od istraživača na koje se poziva Međunarodna ekspertska grupa i njen Izveštaj o stradanju Srba u gradu na Miljacki, koju vodi Izraelac Rafael Izraeli.

Na 1.250 strana Izveštaja međunarodnih eksperata o stradanju Srba u Sarajevu i prikrivanju zločina nalazi se i detaljan Šehovčev prilog o egzodusima Srba od 1992. godine.

- Prvi egzodus naših sunarodnika događao se od januara do maja 1992. u predvečerje rata, kada je oko 30.000 Srba iz Sarajeva dobrovoljno ili prisilno napustilo grad. U velikom drugom egzodusu od 1992. do 2013. oko 128.000 Srba iz Sarajeva (100.000 Srba i 28.000 Jugoslovena srpskih etničkih korena) je otišlo. Najstrašniji deo tog drugog izgona Srba je bio kada je od januara do marta 1995. u tužnim kolonama otišlo još 60.000 ljudi. Danas zvanično u federalnom delu živi oko 10.000 ljudi sa našim korenima, dok je realan broj između pet i šest hiljada.

Šehovac dodaje da je on, za razliku od mnogih, ostao na Ilidži gde mu je oduvek bio porodični dom. Tokom rata bio je kapetan VRS i komandir čete Ilidžanske brigade koja je odbila poslednju veliku ofanzivu deblokade Sarajeva koju je vodio Rasim Delić. Ostao je i posle Dejtona, sa jednim brojem Srba koji su odlučili da ne idu. Pošto su im nakon "međunarodnog monitoringa" Bošnjaci na Ilidži ukinuli školu, jezik, radio, drugi ljudi su uglavnom prodali sve i napustili. On, ne.

Na pitanje kako danas ocenjuje položaj Srba u kantonalnom delu Sarajeva, Šehovac kaže:

- U Beogradu sam zbog toga. Imam sastanak u Kancelariji za dijasporu Vlade Srbije, da zamolimo da učestvuju u nabavci foto i video-opreme, da makar snimimo ostatke srpskih tragova, bogomolja, spomenika, grobova pre nego nestanu. Ideja dolazi iz dijaspore. Raseljene Sarajlije molile su da im slikamo kako izgleda nekadašnji njihov kućni prag, crkva ili logor gde su bili zatočeni tokom rata i da to svedočanstvo ostavimo.

Naglašava i da je situacija "crna, da crnja ne može biti" a kao drastičan primer navodi situaciju na sarajevskim grobljima.

- Tamo je ostalo nešto više od 13.000 srpskih nadgrobnih spomenika. Na više od 6.500 su žute oznake koje najavljuju prekopavanje. Na snazi je komunalni zakon koji podrazumeva da ko ne plaća grobno mesto, ono mu se trajno oduzima. To znači da je realno očekivati da se grobovi prekopaju.

Sa gorčinom kaže da Srbina u Bakirevom Sarajevu najviše bole laži o njihovom učešću u ratu:

- Brojke i laži iz godine u godinu rastu. Ove, 2021, povodom obeležavanja dana početka lažne blokade grada, iz gradonačelnikovog kabineta je čitano da je "opsada Sarajeva trajala 1.525 dana, ranjeno 50.000 ljudi, ubijeno 11.541 stanovnik, 1.601 dete...". Istina je da je ubijeno oko 5.500 građana Sarajeva, a u oba današnja grada stradalo oko 530 dece.

Na pitanje čemu to kada u Sarajevu gotovo da i nema Srba, Šehovac naglašava da je suština da predstavnici srpskog naroda nikako ne smeju da se prikažu kao žrtve.

- Ne postoji nijedan spomenik masovnog zločina nad Srbima gde piše od čije su ruke stradali. A na svim spomen-pločama koje su posvećene bošnjačkim žrtvama, koje i danas niču kao pečurke posle kiše, piše, na primer: "Na ovom mestu su srpski zločinci ubili dvoje dece opkoljenog Sarajeva"; "Četnici su učinili zlo vama i nama";... - objašnjava Šehovac. - Nijedan Bošnjak nije osuđen za ratni zločin nad Srbima. U petnaest procesa osuđivani su za "okrutno ubistvo", "naročito okrutno ubistvo, saučesništvo". Ali, ne i za ratni zločin.

KO JE KRIV ZA EGZODUS

ŠEHOVAC objašnjava da postoji više verzija o razlozima egzodusa naših sunarodnika posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

- Neorganizovani, neozbiljni i neefikasni organi međunarodne zajednice Srbima iz Sarajeva nisu ponudili nikakve efikasne i efektivne garancije da će biti ravnopravni i bezbedni građani grada Sarajeva od 1996. - kaže Šehovac. - Teško je poverovati da je najbrojnija i najskuplja međunarodna humanitarna misija stvarno bila toliko neorganizovana, pre će biti da se neki drugi razlozi kriju iza toga.

OVO JE SAMO PRVI KORAK

STUDIJA tima profesora Izraelija o Sarajevu izazvala je veliku pažnju u regionu, a Šehovac dodaje da je njegovim prilozima otvoreno poglavlje pete naučne studije "Stradanje Srba u gradu":

- Kompletan projekat će biti uspešan samo ako se nastavi i ako dokument od 1.250 strana ostane "otvorena knjiga" koju bi naučni timovi periodično ažurirali novim činjenicama o ratnim zločinima i stradanjima Srba u Sarajevu.

ARAPI

NA Ilidži sada živi veliki broj došljaka Arapa.

- Zvanična verzija je da su bogati ljudi sa Bliskog istoka došli u Sarajevo da investiraju u nekretnine i sa njima oni koji su se zaljubili u lepote Bosne. Nezvanično, u pitanju je novac opljačkan od humanitarne pomoći za Bošnjake koji je umesto kod naroda završio na računima porodica poput Izetbegovićeve - ističe naš sagovornik.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)