PORAZNE NAJAVE: Srba u Hrvatskoj biće 2,5 odsto do 2025. godine

Jurica Kerbler - stalni dopisnik iz Zagreba

27. 06. 2021. u 10:00

U OVOM trenutku niko pouzdano ne zna koliko Srba živi u Hrvatskoj, ali je sasvim jasno da će predstojeći popis stanovništva pokazati da ih je iz godine u godinu sve manje. Poslednji popis iz 2011. godine pokazao je da je Srba u Hrvatskoj svega 4,36 odsto od ukupnog broja stanovnika, za razliku od, recimo davne 1921. godine kada ih je bilo 22,2 odsto.

ПОРАЗНЕ НАЈАВЕ: Срба у Хрватској биће 2,5 одсто до 2025. године

Ćirilica je nepoželjna u Hrvatsokj

Srpsko narodno veće uoči popisa stanovništva, koji je trebalo već da bude sproveden, ali je odložen zbog korone, nedavno je održalo savetovanje u Vrhovinama na kojem se raspravljalo "kako pomoći srpskom stanovništvu da se u što većem broju odazove popisu". Anketa stanovništva je predviđena za jesen, u dve faze, od 13. septembra do 17. oktobra, s tim što bi se u prvoj sprovodila samostalnim popisivanjem preko elektronskog sistema e-građani, a u drugoj fazi bi popisivači išli na teren. Nije neka posebna tajna da su Srbi u Hrvatskoj, zbog svega što ih je snašlo poslednjih decenija, demoralizovani, ali je SNV konstatovao da je sada trenutak da se organizuju i pripreme za popis. Za početak, organizovaće se samopopisivanje uz pomoć sistema e-građani, ali to neće biti lako posebno u sredinama gde nema interneta i gde stariji stanovnici ne znaju kako da koriste moderne tehnologije.

- Naša je namera da se stvori tolerantnija atmosfera u hrvatskom društvu koja bi omogućila da se svaki pripadnik nacionalne manjine bez ikakvog straha izjasni o svom etničkom poreklu - kaže dr Milorad Pupovac, predsednik SNV.

Čest je slučaj da se Srbi ne izjašnjavaju o nacionalnosti, jer smatraju da će tako teže doći do radnog mesta, a posebno se to odnosi na mlade. Mnogo je i dalje pritisaka na Srbe, poput onih u Vukovaru, gde je stari-novi gradonačelnik Ivan Penava dosada imao niz manevara usmerenih protiv srpske zajednice, od skidanja ćiriličkih tabli do najnovijeg, koji uključuje poziv da se ukinu škole za srpsku decu. Nacionalisti i dalje pokušavaju da stvore odijum javnosti protiv Srba jer su "remetilački faktor" u Hrvatskoj, pa iako je incidenata nešto manje, još ih je previše da bi se pripadnici srpske nacionalnosti osećali sasvim bezbedno.

Hrvatski premijer Andrej Plenković uporno tvrdi da se hrvatska vlada svojski trudi da stvori uslove kako bi svi pripadnici nacionalnih manjina, pa tako i Srbi, mogli da žive bez pritisaka i pretnji, ali u tome svakako nije uspeo. U nekim sredinama, kao u Vukovaru, pritisci su naglašeni, pa je popis stanovništva veoma važan za srpsku zajednicu. Tako će se SNV angažovati da se organizuje mreža u 150 manjinskih veća i predstavništava "Prosvjete" da se Srbima približe mogućnosti upisivanja podataka preko platforme e-građani, a onima koji to ne umeju, pomoć će da pruže članovi SNV.

- LJudi odlaze iz krajeva gde vlada netolerancija - ističe Pupovac, pa je budući popis prilika da se stvore mnogo povoljniji uslovi da se svako slobodno izjasni o nacionalnosti.

Proces nestajanja Srba počeo je u vreme NDH i ustaškog progona, što je rezultiralo sistematskim ubijanjem u logorima smrti, od Jasenovca do Jadovnog, a konačni udar na Srbe izvršen je devedesetih, kada je više od 200.000 ljudi izbeglo posle "Oluje". Popis stanovnišptva iz 1991. godine pokazao je da je u Hrvatskoj živelo 581.000 Srba ili 12,6 odsto, a već 2001. broj se smanjio na 201.000 ili 4,54 odsto. Mnogi od izbeglih Srba nikada se nisu vratili, a oni koji jesu najčešće su bili starci. Zato ne bi bilo posebno iznenađenje kada bi popis pokazao da u ovom času u Hrvatskoj živi još manje Srba nego početkom veka, a neke projekcije pokazuju da će ih, ako se trendovi nastave, 2025. biti svega 2,5 odsto.

Srba nema više ni u krajevima gde su tradicionalno bili najbrojniji, poput Like. U Gospiću, Korenici, Otočcu i drugim mestima nekad je živelo 41.000 Srba, danas ih je manje od 7.000. Slično je i na Baniji, jer je svojevremeno u Glini, Sisku, Petrinji, Dvoru, živelo više od 71.000 Srba, a sada ih je možda manje od 15.000. Posledice zemljotresa itekako su osetili preostali Srbi, koji će zbog sporosti obnove, pogotovo oni mlađi, verovatno otići iz svog kraja. Na Kordunu, od Karlovca do Slunja, Vojnića i Vrginmosta, živelo je 46.000 Srba, a sada ih je manje od 13.000, a posebno je loše stanje u dalmatinskom zaleđu, od Benkovca, Knina, Drniša, Sinja i drugim mesta gde je nekada bilo 73.000 Srba, a sada je taj broj spao na manje od 10.000.

Isto je i u Slavoniji, pa i u četiri najveća hrvatska grada, Zagrebu, Rijeci, Osijeku i Splitu, gde je nekada živelo 87.000 Srba, a sada ih nema više od 35.000, a možda i manje. Neka mesta koja su pre naseljavali Srbi sada su sasvim prazna, a sve je manje i mesta gde su Srbi pre bili apsolutna većina, pa je to sada samo u Borovu, Moravicama i Plitvica selu. Etnički su očišćena mnoga mesta u Slavoniji, u kojima pre nisu gotovo uopšte živeli Hrvati, a promenjena su i imena mesta u kojima je pre većinsko stanovništvo bilo srpsko. Pusta sela i gradovi od srpskog stanovništva danas su realnost, a u mnogim mestima žive preostali starci, dok su mladi otišli širom sveta.

ODLAZAK

POPIS će pokazati da je u Hrvatskoj i mnogo manje Hrvata, a sigurno je da će biti i mnogo više od 149 mesta iz popisa od pre deset godina u kojima više niko ne živi. Posebno će biti zanimljivo videti što se događa na Baniji, gde ljudi bez krova nad glavom teško mogu da dočekaju novu zimu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)