PROGNOZE ČEŠKE: "Ono šta ostane od Ukrajine bi moglo da se pridruži NATO-u"

NATO bi mogao da dozvoli Ukrajini da se pridruži bloku iako Kijev ne osvoji otcepljene teritorije koje su se pridružile Rusiji, izjavio je češki predsednik Petr Pavel.

Foto Tanjug/AP

Kijev je zvanično podneo zahtev za članstvo u NATO-u u septembru 2022. godine, navodeći svoj sukob sa Rusijom kao motivaciju.

Međutim, Alijansa je odbila primi Ukrajinu dok se sukob s Moskvom ne razreši. Umesto toga, niz država članica NATO-a odlučilo se za bilateralne bezbednosne paktove sa Kijevom. Ovi sporazumi nemaju snagu člana 5 Povelje NATO-a, koji propisuje da se napad na jednu članicu mora tretirati kao napad na blok u celini.

Pavel, koji je vodio Vojni komitet NATO-a od 2015. i 2018. godine, tvrdio je da Kijevu možda neće biti potrebno da postigne svoj navedeni cilj u sukobu, odnosno da osvoji svu svoju izgubljenu teritoriju, kako bi se pridružio bloku.

Foto: Tanjug/ AP

- Ne mislim da je potpuna obnova kontrole nad čitavom teritorijom preduslov. Ako postoji demarkacija, čak i administrativna granica, onda možemo ovu administrativnu granicu tretirati kao privremenu i prihvatiti Ukrajinu u NATO sa teritorijom koju će tada kontrolisati - rekao je Pavel za portal "Novinki".

Pavel je kao primer naveo Zapadnu Nemačku, koja je ušla u NATO 1955. godine, kada "zapadne države nisu prihvatile podelu Nemačke", a Istočnu Nemačku je "okupirao Sovjetski Savez".

Nemačka je na kraju ponovo ujedinjena nakon pada Berlinskog zida i kolapsa sovjetskog bloka.

- Tako da mislim da postoji rešenje i tehnički i pravno da se Ukrajini omogući ulazak u NATO, a da se NATO ne dovede u sukob sa Ruskom Federacijom - rekao je češki predsednik.

Pavel se do sada zalagao za antirusku politiku, tražeći strože sankcije Moskvi i tvrdeći da ne bi trebalo da bude "skoro nikakvih ograničenja" za upotrebu oružja kojim zapadne zemlje snabdevaju Ukrajinu.

Kijev insistira da Moskva mora da preda kontrolu nad pet bivših ukrajinskih regiona, uključujući Krim, čiji su stanovnici na referendumima glasali za sjedinjenje s Ruskom Federacijom.

Kijev i Zapad su odbili da priznaju rezultate referenduma. Moskva je, u međuvremenu, naglasila da Ukrajina mora da se odrekne svih teritorijalnih pretenzija kako bi bilo kakvi budući mirovni pregovori uspeli.

Rusija se dugo protivila kontinuiranoj ekspanziji NATO-a na istok i navela težnje Ukrajine da se pridruži Alijansi kao jedan od ključnih razloga za pokretanje Specijalne vojne operacije.

Prema uslovima za mirovne pregovore koje je izneo ruski predsednik Vladimir Putin, Ukrajina mora zvanično postati neutralna zemlja i ograničiti veličinu svoje vojske.

(RT Balkan)

BONUS VIDEO: BELORUSKE MEHANIZOVANE JEDINICE U STANjU PRIPRAVNOSTI: Usled tekućeg upada Ukrajine u oblast Kurks

Preporučujemo

Ekonomija

0 6

KORISNA ISKUSTVA U PRIMENI NUKLEARNE ENERGIJE: Srpska delegacija u radnoj poseti u Slovačkoj i Češkoj

14. 08. 2024. u 12:22

Panorama

0 11

PRONAĐENO ZAKOPANO BLAGO: Arheolozi otkrili 3.600 godina staru zalihu oružja i nakita u Češkoj

01. 08. 2024. u 08:44

Svet

0 4

ZAHAROVA JASNO PORUČILA: Kijev nastoji da uništi pravoslavlje u njegovim korenima

20. 08. 2024. u 14:04

Svet

0 1

BLUMBERG TVRDI: Indijski premijer spreman da prenese poruke između Putina i Zelenskog

19. 08. 2024. u 21:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije