„REGIONALNI CENTAR ZA OTPAD U NOVOM SADU: Korak ka čistijem gradu“

U NOVOM Sadu realizuje se drugi po veličini važan projekat vezan za sanaciju deponija u Srbiji.

Z. Grumić

Srpska "Atina" odabrala je projekat od suštinskog značaja za svoje sugrađane koji bi trebalo da reši problem divljih deponija i nagomilanog otpada i da ga pretvori u resurs za toplotno snabdevanje i zdravije okruženje.

Glavni cilj ovog projekta je svakako izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom. 

Sprovođenjem ovog poduhvata, hiljade tona različitog otpada ne bi završavalo na nekontrolisanim gradskim ili divljim odlagalištima, već bi se čuvalo na bezbedan način koji ne ugrožava okolinu, a istovremeno bi se koristila njegova energija za proizvodnju struje i toplote, što može dovesti do smanjenja troškova za električnu i grejnu energiju.

- Pripreme za ovaj projekat počele su još 2018. godine u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, a 2025. očekuje se početak radova koji bi trebalo da budu gotovi do 2031 - rekla je Vanja Petković, članica Gradskog veća za ekologiju, energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine Novog Sada na uvodnoj radionici "Tehnička pomoć za uspostavljanje regionalnog sistema upravljanja otpadom za Grad Novi Sad i opštine novosadskog regiona" održanoj u oktobru u novosadskom Naučno-tehnološkom.

Petkovićeva je istakla da gradnja centra za upravljanje otpadom predstavlja veoma važan segment za poboljšanje kvaliteta života građana.

- U Novom Sadu se dnevno u proseku odloži oko 1.500 tona otpada, od čega je između 400 i 500 tona komunalni otpad, a ostalo je građevinski. U maju je otvoreno prvo od tri reciklažna dvorišta, u čiju izgradnju je grad investirao oko 190 miliona dinara, dok je Ministarstvo za zaštitu životne sredine u opremu uložilo oko 32 miliona. Još dva reciklažna dvorišta predviđena su u Futogu i Petrovaradinu - ocenila je ona.

 Članica Gradskog veća za imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Novog Sada, Mira Radenović istakla je bitnost ovog projekta.

 - To je zapravo drugi po veličini projekat u Srbiji. Prvi je Vinča, kao projekat koji se nalazi u glavnom gradu. Novi Sad i region je drugi po veličini, zbog čega je i dobio pažnju nadležnih institucija - rekla je Radenović ranije na televiziji K1.

foto JKP Komunalac

Ko će sve imati benefite od ovog projekta?

Ovaj projekat će biti od koristi ne smao građanima Novog Sada, već i Bačke Palanke, Temerina, Bačkog Petrovca, Beočina, Srbobrana, Žablja i Vrbasa.

- Zatvaranjem deponije i prelaskom na savremene tehnologije za preradu otpada, postići ćemo višestruku korist za Novosađane i stanovnike još sedam opština. Savremeni centar će, zahvaljujući naprednim metodama reciklaže i tretmana otpada, smanjiti ukupnu količinu otpada, koristeći ga kao resurs za proizvodnju energije, što dodatno doprinosi energetskoj efikasnosti i ekonomskom razvoju - izjavila je Petković.

 Da li će škoditi životnoj okolini?

Na ovo važno pitanje oglasili su se i predstavnici vlasti.

- Neće biti nikakvog uticaja na životnu sredinu. Kompletan otpad se dovozi u centar za reciklažu, a to znači da se mehaničkim putem razdvaja, odnosno biološkim, sušenjem i razgradnjom uz pomoć bakterija otpad reciklira - objašnjava Radenović i ističe: 

- Centar za reciklažu ima višestruku benefit. Odvaja se otpad koji se može kasnije reciklirati, a onaj koji je nekoristan pretvaramo u RDF koje je zapravo gorivo od otpada koji izgleda kao suva materija. S jedne strane dobijaćemo energiju iz otpada, a sa druge, otpad koji smo do sada bacali koristimo u potpunosti - navela je Radenović.

Postrojenje ne bi samo čuvalo okolinu, već bi otpad pretvarala u korisne resurse kao što su gorivo za industriju i različiti materijali pogodni za ponovnu upotrebu. Za to je potreban dobro organizovan sistem prerade, adekvatna infrastruktura i obrazovanje stanovništva o pravilnom odlaganju. Na nivou domaćinstava otpad bi se razdvajao na suvi i mokri, uz poseban skup staklene ambalaže, dok bi opštine obezbedile prelazne tačke i ostrva za prikupljanje, a transport bi se organizovao ka regionalnim postrojenjima.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

KAKO FUNKCIONIŠE UGOVOR O IZDRŽAVANjU: Ovako Srbi sve više ostavljaju imovinu

14. 05. 2026. u 21:18

Ekonomija

0 0

JOŠ JEDNA POGODNOST: Na koje poreske olakšice imaju pravo poslodavci u 2026. godini?

14. 05. 2026. u 20:16

Ekonomija

0 1

NEMA VIŠE VRAĆANjA KILOMETRAŽE? Novi propisi EU za polovnjake od kojih će korist imati i Srbija

14. 05. 2026. u 18:05

Ekonomija

0 0

TRAMPOV RAT STIGAO DO PUMPI: Belu kuću sve više brinu cene goriva i bes birača

14. 05. 2026. u 17:28

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije