Društvo

PREHRAMBENA TEHNOLOGIJA ZADRŽALA VISOKU POZICIJU NA ŠANGAJSKOJ LISTI Prof. dr Igor Tomašević: Naša "nafta" je hrana

Ljiljana Begenišić

02. 09. 2026. u 14:02

IAKO je Univerzitet u Beogradu pao na Šangajskoj listi, jedna oblast i dalje se visoko kotira, a reč je o prehrambenoj tehnologiji koja je i ove godine zadržala visoku poziciju i nalazi se u grupi od 101. do 150. mesta.

ПРЕХРАМБЕНА ТЕХНОЛОГИЈА ЗАДРЖАЛА ВИСОКУ ПОЗИЦИЈУ НА ШАНГАЈСКОЈ ЛИСТИ Проф. др Игор Томашевић: Наша нафта је храна

Da je ovakav plasman internacionalno respektabilan, kaže nam profesor na katedri za tehnologiju animalnih proizvoda na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Igor Timašević, ali ističe da on pamti i ne tako davna vremena kad smo bili na istorijski najvišem 35. mestu 2017. godine.

- Više me raduje činjenica da je prehrambena tehnologija od osnivanja Šangajske liste do danas u top tri naučne discipline Univerziteta u Beogradu - kaže naš sagovornik i dodaje da je ovaj rezultat kako pre skoro deceniju tako i danas zasluga svih istraživača koji se bave naukom o hrani, a u sastavu su UB. Tu su, pored Poljoprivrednog fakulteta i Institut za biološka istraživanja kao i fakulteti za hemiju, biologiju i farmaciju. Pojedinačno, zasluge pripadaju dr Marini Soković i prof. dr Iliji Đekiću koji se sa prof. Tomaševićem nalaze na listi dva odsto najcitiranijih naučnika na svetu, generalno.

Prehrambena tehnologija je i velika privredna šansa Srbije, ali stiče se utisak da naša zemlja ne koristi dovoljno taj potencijal. Međutim, profesor Tomašević kaže da to i nije tako i pojašnjava da proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića generiše približno tri odsto BDP Srbije, što je znatno iznad proseka EU od koji se kreće od 1,7 do 1,9 odsto.

- To svrstava Srbiju među evropske zemlje sa najvećim relativnim ekonomskim značajem prehrambene industrije - navodi naš sagovornik. - Visok udeo svakako ne znači da je prehrambena industrija Srbije tehnološki razvijenija ili produktivnija od nemačke ili holandske. Nemačka, na primer, ima ogromnu prehrambenu industriju u apsolutnom iznosu, ali ona čini samo oko 1,5 odsto njenog mnogo većeg BDP. Zato bih čak rekao da je formulacija "Srbija nije dovoljno iskoristila poljoprivredu" malo pogrešna. Preciznije je da je Srbija relativno dobro iskoristila sposobnost da proizvodi poljoprivredne sirovine, ali je mnogo slabije iskoristila sposobnost da od tih sirovina napravi visoku industrijsku, tehnološku i tržišnu vrednost. To se veoma lepo vidi i u statistici. Srbija je 2024. imala rekordnih 5,1 milijardu agroprehrambenog izvoza i suficit oko 1,3 milijarde - dakle sektor nije neuspešan. Ali je daleko ispod onoga što bi mogao da bude.

Da bi se stvari promenile, po mišljenju prof. Tomaševića, cilj države ne bi trebalo da bude "još X milijardi subvencija poljoprivredi", već da za 10 do 15 godina sistematski poveća dodatu vrednost po hektaru i, još važnije, dodatu vrednost po kilogramu proizvedene hrane.

U Beogradu najprestižniji Međunarodni kongres

PROFESOR Igor Tomašević ponosno ističe da će se sledeći 73. po redu ICoMST održati u Beogradu u avgustu naredne godine, a kongresom će predsedavati upravo on zajedno sa direktorkom Instituta za higijenu i tehnologiju mesa dr Vesnom Đorđević.

- Za domaćina to znači direktan pristup najnovijim istraživanjima pre nego što uopšte budu objavljena, priliku da se naši naučnici i njihovi radovi predstave najširoj mogućoj publici struke, i da se uspostave saradnje koje bi inače tražile godine putovanja i umrežavanja da bi se izgradile - kaže ovaj profesor. - Koliko je prestižna stvar dobiti organizaciju ovakvog skupa ilustruje i činjenica da se zemlje domaćini znaju tri godine unapred, a da posle Srbije slede Novi Zeland, Kanada i Urugvaj.

- To bi značilo agresivna ulaganja u preradu i automatizaciju, razvoj domaćih prehrambenih proizvoda i brendova, hladni lanac, navodnjavanje, izvoznu sertifikaciju, jačanje stočarstva, proizvođačke organizacije i naročito istraživanje i razvoj u prehrambenoj tehnologiji - preporučuje ovaj stručnjak. - Tu se, po mom mišljenju, nalazi prava "nafta Srbije" - ne u pšenici, malini ili mesu kao takvim, nego u znanju kojim se od njih pravi proizvod visoke vrednosti. Zbog toga bi prehrambena tehnologija i nauka o hrani trebalo da budu jedna od strateških tehnoloških disciplina države, a to nažalost nisu.

Pa iako su prehrambena tehnologija i poljoprivreda perspektivne grane, mlađe generacije se nerado opredeljuju da se time bave, pa na fakultetima koji obrazuju takve stručnjake uvek ostane mnogo praznih mesta. To je slučaj i sa Poljoprivrednim na kome predaje naš sagovornik, ali on ističe da to nije samo naš problem već se s njim suočavaju i mnogo veće i razvijenije zemlje kao što su SAD, Australija, Španija, Nemačka... Navodi da neke države poput Španije zatvaraju programe na dve godine zbog nedostatka studenata, dok drugi ukidaju cele katedre za školovanje budućih prehrambenih tehnologa što je slučaj u Nemačkoj.

- Deo razloga leži u pogrešnoj percepciji mladih koliko je oblast naučno i tehnološki sofisticirana, a studenti je mešaju sa gastronomijom ili jednostavnom preradom hrane - pojašnjava prof. Tomašević. - Dodatno, konkurenciju nam predstavljaju atraktivnije brendirane oblasti kao što su nutricionizam ili biomedicina. Rešenje koje su odavno preduzeli drugi, jeste formiranje nastavnih programa na engleskom jeziku i upis studenata iz stranih zemalja, pre svih Kine i Indije. Sledeći ovaj primer i Poljoprivredni fakultet u Zemunu je odskoro akreditovao doktorske studije na engleskom jeziku. Što se tiče nastavnih programa na maternjem jeziku, njima mora uslediti mnogo snažnije povezivanje sa zdravljem, održivošću, digitalizacijom, VI, industrijom 4.0/5.0 i inovacijama. Problem je što za takve programe morate imati i odgovarajući nastavni kadar.

Prof. Tomašević je nedavno održao predavanje o veštačkoj inteligenciji u tehnologiji mesa na Međunarodnom kongresu nauke i tehnologije mesa (ICoMST)u Koreji koji se smatra vodećim svetskim kongresom u ovoj oblasti i okuplja istraživače, predstavnike industrije i donosioce odluka iz velikog broja zemalja. Njegov poseban značaj je u tome što već više od sedam decenija predstavlja centralnu međunarodnu platformu za razmenu najnovijih naučnih saznanja, povezivanje akademske zajednice i industrije i usmeravanje budućih istraživanja i razvoja mesne industrije.

- Ja sam na kongresu u Južnoj Koreji, pred 500 delegata iz 48 različitih zemalja sveta, predstavio pre svega rezultate sopstvenih istraživanja o mogućnosti primene VI u nauci o mesu i tehnologiji mesa - pojašnjava prof. Tomašević. - Moji doktorandi i ja smo sa uspehom primenili metode mašinskog učenja za brzu i nedestruktivnu autentifikaciju mesa i proizvoda od mesa, otkrili do sada nepoznate klastere potrošača mesa na nivou Istočne Evrope koje diferenciraju suprotna mišljenja i stavovi o dobrobiti životinja ili pak mesu divljači,a razvili smo i kompjuterski vizuelni sistem za određivanje boje i drugih parametara kvaliteta mesa. Više kao zaključak, a manje kao poruku, izneo sam svoje uverenje da će VI u veoma kratkom roku omogućiti veću konkurentnost industriji mesa, pre svega primenom robotizacije. U isto vreme, ona će izazvati dramatičan gubitak radnih mesta, a njena visoka cena implementacije produbiće jaz između velikih i malih proizvođača. Takođe sam izrazio svoju zabrinutost da se globalna trka u razvijanju tzv. super veštačke inteligencije ne vodi ni zbog unapređenja prehrambene industrije, niti pronalaženja leka za kancer, već me sve podseća na nekadašnju trku za razvitak prve atomske bombe.