Društvo

I SRPSKO SELO U TREćEM DOBU, VEĆINA VLASNIKA GAZDINSTAVA STARIJA OD 70: U susret popisu poljoprivrede 2023.

V. Crnjanski Spasojević

18. 03. 2023. u 10:14

U KAKVOM je stanju srpsko selo znaćemo posle objavljivanja rezultata popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, krajem aprila, a još preciznije nakon popisa poljoprivrede, koji će trajati od 1. oktobra do 15. decembra. Kako je najavio direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, popisom će biti obuhvaćeno 680.000 domaćinstava, pravnih lica i preduzetnika, koje će evidentirati 4.000 obučenih anketara, kontrolora i instruktora.

И СРПСКО СЕЛО У ТРЕћЕМ ДОБУ, ВЕЋИНА ВЛАСНИКА ГАЗДИНСТАВА СТАРИЈА ОД 70: У сусрет попису пољопривреде 2023.

FOTO: Arhiva novosti

Uprkos tome što i dalje puno nade polažemo u poljoprivredu kao privrednu granu i uprkos tome što ona, uz prehrambenu industriju, zauzima veliki deo našeg izvoza, sada je već sasvim jasno da srpska sela izumiru. To, uostalom, pokazuje i činjenica da je najveći broj nosilaca poljoprivrednih gazdinstava, prema rečima državne sekretarke u Ministarstvu poljoprivrede Milice Đurđević, stariji od 70 godina! Čak 65 odsto domaćinstava su jednočlana ili dvočlana.

I u statistici prethodnih godina, slika srpskog sela je tužna: u našoj zemlji postoji oko 4.700 sela, od kojih je 1.200 u fazi nestajanja; 1.034 ima manje od po 100 žitelja, a 550 manje od po 50; najmanje 100 naselja je sasvim prazno, a još toliki broj ima manje od po 10 stanovnika... Više od 200 sela nema nijednog meštanina mlađeg od 20 godina; čak 500 nema asfaltni put, a 400 ni prodavnicu; poštu nema oko 2.000 naselja, 230 nema školu jer nema dovoljno đaka, a u dve trećine ne postoji ambulanta... Više od 800.000 hektara oranica svake godine ostane neobrađeno, a više od 100.000 kuća je prazno...

Da li su brojke danas nešto bolje, ili ipak gore nego pre deceniju, znaće se u roku od godinu dana. Da razloga za optimizam nema pokazuju podaci iz prethodnog popisa poljoprivrede, 2012. godine, upoređeni sa brojkama iz Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. Naime, broj gazdinstava je za šest godina pao za punih 62.000 - sa oko 628.000 gazdinstava i još 2.000 pravnih lica u 2012. na oko 566.000.

FOTO: Arhiva novosti

Najava popisa: predstavnici RZS, Vlade, EU

Danas je, prema rečima Milice Đurđević, u Registru poljoprivrednih gazdinstava upisano 466.000 gazdinstava, od kojih 462.000 porodičnih. Kada se saberu njihovi nosioci i članovi porodica, ukupno je upisano 842.000 fizičkih lica. Broj ruralne populacije ipak je veći, budući da je upis u ovaj registar dobrovoljan. Takođe, prijavljeno je 2,6 miliona hektara koje domaćinstva obrađuju.

- Popisom će biti obuhvaćena poljoprivredna gazdinstva, porodična poljoprivredna gazdinstva, kao i nosioci ovih gazdinstava koji su upisani u registar - rekla je Đurđevićeva na konferenciji, na kojoj je najavljen oktobarski popis. - Posle njega saznaćemo realno stanje u nacionalnoj poljoprivredi, a dobijeni podaci trebalo bi da unaprede kreiranje agrarne politike, ali i daju smernice za izgradnju infrastrukture u ruralnim sredinama.

SAMOPOPIS VEĆ OD 1. JUNA

POLjOPRIVREDNA gazdinstva koja su registrovana kao pravna lica moći će da se samopopišu putem veb-upitnika već od 1. juna, a deo podataka biće preuzet i iz baza Ministarstva poljoprivrede. Popis će jednim delom biti finansiran iz pretpristupnih fondova EU, kroz IPA projekte, a ostatak iz republičkog budžeta. EU je, prema rečima šefa Odeljenja za saradnju EU Delegacije u Srbiji Nikole Bertolinija, izdvojila 20 miliona evra za popis poljoprivrede.

Prema rečima direktora RZS Miladina Kovačevića, poljoprivreda u bruto domaćem proizvodu učestvuje sa šest procenata:

- Anketa iz 2018. godine pokazala je da je površina korišćenog plodnog zemljišta iznosila 3,47 miliona hektara, od čega su 84 odsto obrađivala porodična gazdinstva. Prosečna ekonomska veličina gazdinstva u Srbiji četri puta je niža od proseka EU.

Među podacima koje ćemo na jesen dobiti nisu samo ona o broju gazdinstava, obradivih površina ili stoke i živine, već i o kategoriji zemljišta, mehanizaciji, radnoj snazi, pa čak i gustini i starosti voćnjaka. Preliminarni rezultati biće objavljeni do 31. januara sledeće godine, a konačni, sukcesivno, do kraja 2025.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

SVAKI RUS S POŠTOVANJEM PRIČA O SRBIJI Radoš Bajić posle 20 godina ponovo u Moskvi: Bolje nego u Vašingtonu (FOTO)
Poznati

0 0

"SVAKI RUS S POŠTOVANjEM PRIČA O SRBIJI" Radoš Bajić posle 20 godina ponovo u Moskvi: "Bolje nego u Vašingtonu" (FOTO)

PROSLAVLjENI srpski glumac, reditelj i producent Radoš Bajić i Miloš Biković bili su glavne zvezde otvaranja 46. Međunarodnog filmskog festivala u Moskvi. Bajić je u glavni grad Rusije došao kao član žirija na poziv Nikite Mihalkova da izabere s kolegama najbolje filmove, a Biković se za nagradu bori s ostvarenjem "Bauk" reditelja Gorana Radovanovića.

22. 04. 2024. u 08:25

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

MOJSILOVIĆ: Do kraja meseca predlog za način služenja vojnog roka
Društvo

0 1

MOJSILOVIĆ: Do kraja meseca predlog za način služenja vojnog roka

IMAJUĆI u vidu da je vojna neutralnost jedno od polazišta Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, te da je Strategijom odbrane izraženo opredeljenje da se zaštita i ostvarivanje odbrambenih interesa zasnivaju na modelu totalne odbrane, neophodno je osposobljavanje najšireg dela stanovništva za vojnu službu, ističe načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović.

23. 04. 2024. u 08:54

Politika
Tenis
Fudbal
NIKOLA JOKIĆ GLEDA I NE VERUJE! Evo šta su 142 NBA igrača uradila zbog njega

NIKOLA JOKIĆ GLEDA I NE VERUJE! Evo šta su 142 NBA igrača uradila "zbog" njega