FIBROMIJALGIJA, HRONIČNO PSIHOSOMATSKO OBOLJENJE: Kada duša pati i zglobovi bole

UKOLIKO imate osećaj da vas sve boli, iako nemate grip, i da to stanje traje već dugo, a uz to loše spavate, teško se koncentrišete i pamtite a ni simptomi anksioznosti nisu vam strani, verovatno ste obišli nekolicinu doktora različitih specijalnosti ali još niste našli rešenje svog problema. Niti tačnu dijagnozu.

Foto: Depositphotos

Naprotiv, imate ih sve više i više postavljenih, toliko da ni sami ne znate koja je osnovna i šta vas zapravo muči. Međutim, ono što samo malobrojnim doktorima pada na pamet je da možda imate fibromijalgiju. O čemu je reč objašnjava doktor medicinskih nauka i viši naučni saradnik dr Olivera Ilić Stojanović:

- Fibromijalgija je hronično psihosomatsko oboljenje koje se karakteriše rasprostranjenim mišićno-skeletnim bolom i brojnim pratećim simptomima, kao što su, najčešće, umor, poremećaji sna, kognitivne poteškoće i anksiozno-depresivni simptomi, koji traju duže od tri meseca i variraju po broju i intenzitetu.

Zbog čega nastaje?

- Nastaje zbog kombinacije genetskih i faktora okoline, a glavni problem je preosetljivost centralnog nervnog sistema (mozga i kičmene moždine), što menja način obrade bola. Zato se bol kod fibromijalgije smatra neurosenzornim poremećajem. Stres često deluje kao okidač, slično kao i kod drugih multifaktorijalnih i psihosomatskih oboljenja poput infarkta miokarda, dijabetesa ili peptičkog ulkusa. On pogoršava simptome, uključujući umor, bol u mišićima, probleme sa pamćenjem i loš san. Negativne emocije izrazito potenciraju široku paletu različitih simptoma u kojoj je najduža konstanta hroničan bol, sa ili bez osećaja trnjenja, ili trenutne i prolazne slabosti u ekstremitetima.

Foto: Depositphotos

 

Najčešće se javlja začarani krug hroničnog bola i kognitivnih poteškoća: bol otežava psihičke funkcije, a stres pojačava bol. Promene u neurotransmiterima – posebno nizak serotonin i povišena supstanca P – pojačavaju osećaj bola, utiču na san, raspoloženje i kognitivne funkcije. Poremećaj spavanja je posebno značajan – oko 70 odsto pacijenata primećuje da loš san pogoršava bol i jutarnji zamor.

Da li su joj podložnije određene osobe i zbog čega?

- Osobe sa fibromijalgijom češće imaju u anamnezi stanja koja uzrokuju hronični bol, kao što su: glavobolje, dismenoreja, poremećaji temporomandibularnog zgloba, hronični umor, sindrom iritabilnog kolona, sindrom bolne bešike, endometrioza, drugi regionalni bolni sindromi, naročito bol u leđima i vratu. Drugi faktori rizika za fibromijalgiju su: porodična anamneza hroničnih bolnih poremećaja, stresni događaji u ranom životnom dobu (kao što su bolest ili trauma), infekcije (npr. hepatitis B, hepatitis C ili HIV), emocionalni ili fizički stres, psihijatrijski poremećaji (kao što su depresija i anksioznost).

Kako se postavlja dijagnoza?

- Ovo oboljenje predstavlja značajan dijagnostički i terapijski izazov. Često se preklapa sa drugim regionalnim bolnim sindromima, metaboličkim i sistemskim autoimunim bolestima, kao i poremećajima raspoloženja, pa se dijagnoza najčešće postavlja metodom isključivanja. Pošto ne postoji „zlatni standard“ niti specifični dijagnostički testovi, do postavljanja dijagnoze obično je potrebno više vremena i konsultacija sa različitim specijalistima.

U praksi, dijagnoza često zavisi od prvog lekara kome se pacijent obrati, pa se isto stanje može tumačiti kao sindrom iritabilnog creva, diskus hernija, anksiozni poremećaj ili hronični bolni sindrom. Posledično, primenjeni terapijski pristupi ne dovode do značajnog poboljšanja, dok laboratorijski i radiološki nalazi uglavnom ostaju uredni. Prosečno prođe tri do pet godina i 12–15 specijalističkih pregleda pre postavljanja dijagnoze. Više od polovine slučajeva ostaje pogrešno dijagnostikovano, a mnogi pacijenti prolaze kroz nepotrebne procedure i terapije.

Foto: Depositphotos

Koliko je rasprostranjena?

- Procenjuje se da fibromijalgija pogađa dva do deset odsto populacije, a učestalost dijagnoze je veća u specijalizovanim reumatološkim i fizijatrijskim ordinacijama. Žene obolevaju dva-tri puta češće od muškaraca, u svim životnim dobima, najčešće tokom menopauzne tranzicije i postmenopauze, što ukazuje na moguću povezanost sa padom nivoa estrogena.

Znači li to da najviše o ovoj bolesti znaju reumatolozi?

- Da, nažalost je to tako za sada, iako je ovo multidisciplinarno oboljenje.

Da li je prate udružene bolesti?

- Često se javlja udruženo sa bolestima praćenim sistemskom inflamacijom, kao što su reumatoidni artritis, sistemski lupus eritematozus i hronična infekcija virusom hepatitisa C. U takvim slučajevima neophodno je lečiti oba stanja, jer terapija jednog obično ne dovodi do poboljšanja drugog. Nije u potpunosti jasno da li su anksiozno-depresivni poremećaji faktor rizika za nastanak fibromijalgije ili posledica hroničnog bola.

U kojoj meri utiče na kvalitet života obolelog?

- Hronični bol značajno narušava kvalitet života i najčešći je razlog obraćanja lekaru. Fibromijalgija ima hroničan tok sa periodima pogoršanja i poboljšanja, a oboleli češće koriste zdravstvene usluge u odnosu na pacijente sa drugim hroničnim bolestima. Zbog toga je kvalitet života značajno snižen, a radna sposobnost često dugotrajno umanjena.

Foto: Depositphotos

Kako se leči i da li je izlečiva?

- Lečenje fibromijalgije je multidisciplinarno i individualizovano i obuhvata kombinaciju farmakoloških i nefarmakoloških metoda. Prema preporukama Evropskog udruženja reumatologa (EULAR), osnov lečenja čine psihofarmakološka terapija (najčešće duloksetin, a ponekad amitriptilin), redovna fizička aktivnost i kognitivno-bihejvioralna terapija. Psihološka podrška je veoma važna, ali psihoterapija kao monoterapija u ovom oboljenju kod odraslih obično nije dovoljna. Kognitivne sposobnosti pacijenata sa fibromijalgijom koreliraju sa nivoom bola koji prijavljuju, a negativne emocije uglavnom pojačavaju simptome.

Rezultati dobro kontrolisanih studija ukazuju da terapijski program u koji je uključen jedan program vežbi, jedna psihološka terapija ili jedan edukativni program dovodi do kratkoročne redukcije bola, umora i simptoma depresije, pa je opšti zaključak da je farmakološka terapija neophodna. Uobičajeni analgetici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (“diklofenak”, “brufen”, “nimulid” i drugi) uglavnom nemaju značajan efekat, a pregabalin (“lirika”, “epika”....) je često ograničene efikasnosti, naročito kod starijih pacijenata.

Terapijske doze u populaciji iznad 65 godina neretko izazivaju zbunjenost, konfuziju ili nestabilnost pri hodu i koordinaciji pokreta. Edukacija pacijenta i razumevanje psihosomatske prirode bolesti imaju važnu ulogu u lečenju, jer oni ponekad teško prihvataju ovaj aspekt bola. Fizička aktivnost bi trebalo da bude strogo individualizovana, jer i nedovoljna i preterana aktivnost mogu pogoršati simptome. Iako potpuno izlečenje za sada nije moguće, kombinacija odgovarajuće terapije, edukacije i promene životnog stila može značajno poboljšati kontrolu bolesti i kvalitet života.

Foto: Depositphotos

Kada je otkrivena ova bolest?

- Tokom istorije fibromijalgija je opisivana pod različitim nazivima. Gijom de Baju je još 1642. godine koristio termin „mišićni reumatizam“, dok je Džordž Bird 1880. uveo pojam neurastenije. Ser Vilijam Govers je 1904. opisao spontani bol, osetljivost na pritisak, umor i poremećaje sna i predložio naziv fibrozitis, koji je kasnije napušten jer inflamatorni proces nije potvrđen. Termin fibromijalgija uvode Junus i saradnici 1981. godine, a 1987. Američko medicinsko udruženje priznaje ovo stanje kao zasebno oboljenje. Dijagnostičke kriterijume je definisalo Američko udruženje reumatologa (1990/1992), sa revizijama 2010. i 2016. godine, koje se i danas koriste uz obavezno isključivanje drugih oboljenja.

DUGO OSPORAVANA

Kako vidite perspektivu, na čemu je važno raditi da bi se unapredilo dijagnostikovanje ovog oboljenja?

- Dugo je fibromijalgija bila osporavana jer ne postoji vidljiva organska promena pri standardnim pregledima, i neki lekari je i dalje ne priznaju kao posebnu bolest. Potrebno je podići svest o fibromijalgiji kod zdravstvenih radnika, pacijenata i društva, kao i edukovati specijaliste da je pravilno prepoznaju i leče. Dijagnoza bi trebalo da se zasniva na dobro uzetoj anamnezi i sveobuhvatnom kliničkom pregledu, a instrumentalne metode koristiti samo kao dopunu. Timski rad i bolje prepoznavanje ovog kompleksnog oboljenja doprineće kvalitetnijem lečenju.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 1

ZA POLA SATA LEČE GORUŠICU: U UKCS prvi put primenili endoskopsku TIF metodu kod dva pacijenta

31. 03. 2026. u 18:33

Dr Novosti

0 1

Koje prednosti magnezijum taurat ima u odnosu na druge oblike magnezijuma?

09. 03. 2026. u 21:00

Dr Novosti

0 0

MUČE VAS UKOČENOST I BOL? Uz ovih 5 vežbi poboljšajte mobilnost kičme i kukova

30. 03. 2026. u 07:00

Dr Novosti

0 27

PROLEĆNA RIZNICA ZDRAVLjA: Listovi maslačka prijaju jetri i žuči

29. 03. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije