VADIO ZUBE - BEZ ANESTEZIJE! Samouki zubar Dušan Đedović (95) iz sela Gornje Crkvice, bavio se raznim zanimanjima, lično napravio klešta

Veliša Kadić

22. 11. 2020. u 17:14

ВАДИО ЗУБЕ - БЕЗ АНЕСТЕЗИЈЕ! Самоуки зубар Душан Ђедовић (95) из села Горње Црквице, бавио се разним занимањима, лично направио клешта

Dušan Đedović sa suprugom Radojkom / Foto Željko Šapurić

IAKO nije izučio velike škole, pogotovo ne stomatološke, Dušan Đedović (95), koji uspešno gazi desetu deceniju života, godinama je bio jedini zubar u selu Gornje Crkvice, u oputno-banjskom kraju, graničnom pojasu Crne Gore i Hercegovine.

Vispreni deka vadio je "u svoje vreme" bez greške zube komšijama, prijateljima, rodbini rekvizitima - kleštima koje je lično pravio za tu vrstu posla. Bez anestezije "padali" su kutnjaci, očnjaci, sekutići i niko se nikada nije požalio na samoukog zubara!

Kao zubar pročuo se Dušan početkom ratnih devedesetih, kada su borci sa hercegovačkog i dubrovačkog ratišta dolazili kod njega zbog zubobolje.

- Bilo je dana kada je ovde dolazilo i po trideset boraca da im vadim zub. A ja im naspem kap rakije na zub, kapljicu na klešta i krenem na posao. Zub sam izvadio i partizanskom komandantu Vladu Šegrtu i nije mi se požalio. Dobar glas se daleko čuo pa su ovde dolazili i drugi sa raznih strana, znani i neznani, i nikada niko nije imao posledice zbog toga. Imam laku ruku, nikada mi nije zadrhtala, ali i dobra klešta, pa sam ljudima lako micao muku. Bilo je u početku neverice kod pojedinaca, ali kako je vreme odmicalo sve sam se više isticao kao pravi stomatolog. Dešavalo se da mi čovek zakuca na vrata u gluvo doba noći zapomažući da mu izvadim zub. I šta ću, uzmem klešta i obavim posao. Nikada se nije desilo da izvadim zdrav zub - priča, za "Novosti", Đedović.

NAŽALOST, godine pritiskaju sve više junaka naše priče, pa je mušterija gotovo i nestalo.

- Pre pet ili šest godina poslednji put sam izvadio zub, i od tada više to ne činim. Klešta sam okačio o klin i ona danas svedoče o jednom vremenu kada sam bio mlađi i kada sam mogao da radim posao koji mi je Bog darivao - dodaje Đedović.

Nisu samo meštani ovog lepog kraja u Dušanu videli spasioca kada bi ih pritisnula zubobolja. On je bio majstor za sve poslove. Iskovati alat, pokriti kuću ili štalu, nakalemiti voće, samo su neki od poslova koje su vredne ruke radile. Za seoske devojke pravio je češljeve i šnalice kako bi ukrašavale svoju lepotu.

Foto Željko Šapurić

NIKADA iz sela odlazio nije, niti je to želeo iako je bilo prilike. Sa suprugom Radojkom, koja je od Spasojevića iz sela Riječani, izrodio je petoro dece. Nažalost, nijedno od njih nije nasledilo zanatsko majstorstvo kojim je plenio njihov otac.

Iako je Dušan bio najbolji đak u školi u Donjim Crkvicama, život mu nije dozvolio da nastavi dalje školovanje, pa je završio samo četiri razreda osnovne škole. Rano je ostao bez oca, a majka ostala sa njih - sedmoro dece.

- Otac je pravio šporete na drva, a ja kao dete gledao kako on to radi. Kasnije sam to i sam radio. U životu sam napravio dvesta takvih šporeta, i to sve ručno. Sam sam kovao razni alat, a u mojoj radionici skovane su i makaze za rezanje lima do pola centimetra, koje su i danas upotrebljive. Bavio sam se i pokrivanjem objekata, i mislim da sam odavde, preko sela Klenak pa do Gacka, više od 45 objekata prekrio limom. Tvrdim da sam bio među najboljim majstorima u bivšoj Jugoslaviji - priča Đedović.

SKLADNI BRAK 60 GODINA

DUŠAN Đedović će krajem novembra proslaviti 60 godina braka sa suprugom Radojkom. Kažu da se nikada u njihovoj kući nije mogla čuti teška reč ili uvreda. Svađe nisu stanovale pod krovom Đedovića.

- Od velikog posla nismo imali kad da se svađamo - kažu u šali vremešni Đedovići.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)