TITO ODLIKOVAN ZA HRABROST U NAPADU AUSTROUGARSKE VOJSKE: Kako je budući vođa Jugoslavije jurišao na srpske položaje

V. N.

20. 08. 2020. u 12:58

ТИТО ОДЛИКОВАН ЗА ХРАБРОСТ У НАПАДУ АУСТРОУГАРСКЕ ВОЈСКЕ: Како је будући вођа Југославије јуришао на српске положаје

Josip Broz (levo) na Ceru Foto: Privatna arhiva

MEĐU trupama austrougarske vojske koje su se s naročito velikom žestinom ustremljavale na srpske vojnike nalazila se i 42. domobranska divizija iz Zareba.

Pri prelasku preko Drine, 2. septembra 1914. godine, ona je puna tri dana kao fanatizovana naletala na rovove srpske vojske na Adi Kurjačici, nastojeći da se prebaci na desnu obalu Drine sa zadatkom da dejstvom dolinom Jadra potpomogne akcije trupa južno od Loznice i severno od Lešnice. Ona je nanela velike gubitke jedinicama Drinske divizije II poziva. Na srpskoj strani palo je devet oficira, šest podoficira i 550 vojnika...

U sastavu ove austrougarske divizije, jurišao je na srpske položaje i Josip Broz, docnije poznat kao Tito. Bio je pripadnik 10. čete 25. pukovnije. Šta je tada sve doživeo i preživeo, nije nikad hteo da govori, ništa nije rekao čak ni svom biografu Vladimiru Dedijeru.

"ČUNjENICA je", izjaviće Dedijer posle njegove smrti, "da je Tito izbegavao da mi odgovori na pitanjao svom učešću u Prvom svetskom ratu. On pominje kako je bio u 25. domobranskoj pukovniji i onda preskače čitavih šest meseci i govori o hapšenju u Novom Sadu i zatvoru u Petrovaradinu." Dedijer, inače, iznosi (u "Novim prilozima za biografiju Josipa Broza Tita", u drugoj knjizi), da je imao u rukama tri Titova autobiografska teksta - iz 1935. 1945. i 1952. godine, i da samo u jednom od njih, u onom iz 1935, Tito piše o učešću u ratu protiv Srbije, od avgusta do decembra 1914. godine. Kad je hteo, na osnovu prvog autobiografskog teksta iz 1935. godine, da piše o Titovom učešću u operacijama na srpskom ratištu, dobio je, navodno, direktivu od Milovana Đilasa da to preskoči.

Područje na kome je operisala ova divizija najteže je stradalo u Prvom svetskom ratu. Prema popisu stanovništva 1910. godine, Podrinje je imalo 242.420 stanovnika, a deset godina kasnije 186.627. Prema austrijskom popisu iz jula 1916, Šabački okrug je imao 76.706 ljudi manje nego 1910. Broj muškaraca smanjen je za 57.968, a žena za 18.738.

POSLE Brozove smrti Vladimir Dedijer piše kako je Tito u ovom ratu odlikovan jednom "malom srebrnom medaljom za hrabrost", i to za zasluge na ruskom frontu, na kome se nalazio od kraja januara do druge polovine marta 1915. Istražujući njegov životni put, Pero Simić je otkrio u Moskvi jedan strogo poverljivi dokument u kome se izričito kaže da je Tito "za vreme Imperijalističkog (Prvog svetskog) rata dobio dva ordena za hrabrost". Taj tajni dokument, otkucan u tri primerka, potpisao je jedan od najpoverljivijih ljudi Kominterne, šef njenog Kadrovskog odeljenja za evropske zemlje Georgi Damjanov.

Foto: Privatna arhiva

Podatak da je Tito u ovom ratu dobio dva, a ne jedan orden za hrabrost, otvara pitanje da je jedan orden za hrabrost dobio na srpskom frontu. Tito se u Srbiji borio duplo duže nego u Rusiji, i tu je unapređen u štapsfeldvebela. A poznato je da su sva austrijska unapređenja tokom celog rata bila sastavni deo ukaza o odlikovanju.

OVAKAV zaključak može posredno da potvrdi i njegova jedina poznata fotografija iz Prvog svetskog rata. Ona pokazuje kako on, u prisustvu dvojice svojih austrougarskih ratnih drugova, puca iz rova, odeven u laganu podoficirsku bluzu i pantalone, sa plitkim cipelama.

BARON OD LOVĆENA

DIVIZIJA kojoj je pripadao Slavko Štancer, a zatim Vlatko Maček i Josip Broz Tito, pohvaljivana je više puta za svoje podvige u Srbiji. Njen komandant jedno vreme je bio Stjepan Sarkotić, general-pukovnik austrougarske vojske, docnije zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine, a još docnije fanatični čovek koji je Anti Paveliću osnovao ustašku organizaciju.

Sarkotić je sa austrougarskom vojskom prvi ušao u Cetinje i za taj "podvig" dobio titulu "barona od Lovćena".

Kada je on bio na ruskom frontu, bila je ciča zima, i očigledno je da je slika nastala u Srbiji, najverovatnije na Bežanijskoj kosi iznad Beograda. Ta fotografija demantuje i sve njegove priče da je u Srbiji vodio nekakvu antiratnu propagandu zbog koje je, navodno, zatvoren u Petrovaradinsku tvrđavu u Novom Sadu, kako je tvrdio i u "Lajfu" početkom pedesetih godina.

ZAJEDNO sa Titom, u 42. domobranskoj diviziji ("Vražjoj diviziji", kako je još nazivana), u 25. puku, protiv Srba borio se i Vlatko Maček, kasnije lider Hrvatske seljačke stranke. Za razliku od Broza, Maček je u svojoj autobiografiji, objavljenoj u Njujorku, posle Drugog svetskog rata, opisao sve bitke u kojima je učestvovao sa svojim pukom u Srbiji. To znači da je u njima učestvovao i budući "najveći sin naroda i narodnosti Jugoslavije".

U Mačekovom i Titovom 25. domobranskom puku, komandant "doknadnog" bataljona bio je Slavko Štahmer, koji će 1941. godine postati prvi čovek u vojsci ustaške, odnosno hrvatsko-muslimanske države.

Pripadnici "doknadnog" bataljona bili su uglavnom dobrovoljci. Među njima, po tvrdnjama savremenika i istoričara, nalazio se i poznati prvak Hrvatsko-srpske koalicije i krupna politička figura u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca - Srbin Svetozar Pribićević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (15)

očevidac

20.08.2020. 15:46

Te godine 1966 otac preko noći poslat u penziju a meni dečaku od 12 god.samo reče:"sinko ovo neće na dobro". Tako i beše,bog da mu dušu prosti.

Dragan

20.08.2020. 17:45

Lako je Kilavim Radovanima da mudruju. Rat je veliko zlo i muka. Dezerteri uvek prežive i njima je uvek dobro. Za tuđe ideale ginu naivne budale.

Mišo Peć

20.08.2020. 19:45

Srbi su ga celo vreme čuvali,poput Djilasa,Rankovića i svih drugih koji su štitili Tita a istovremeno da bi se njimu istom dodvorili radili protiv interesa Srbije i kada bi ih on iskoristio jednog po jednog je neutralisao.

Bane

20.08.2020. 21:13

Јосип Броз је српском народу нанео немерљиву штету, наравно преко својих српских следбеника. Питање је када ћемо се опоравити и вратити својим коренима.

Čika Velja

20.08.2020. 21:40

Pričao mi Hrvat emigrant rodom u blizini Kumrovca da je iznajmio stan po zadatku u Baden bei Wien u Anna Gase 4 baš gde je stanovao pravi Josip Broz , gde je pronašao i sveske u podrumu jer je taj učio zanat bravara u W Neustatu. Pričala mu ta stara baba sto je njena zgrada , pamti kao devojčica da je tu živio taj Josip Broz , visok tanak bez dva prsta na ruci.

Kole poslednji pionir

21.08.2020. 00:01

Ako je ovo istina, zašto smo plakali,stradali,nemam reči,istoriju treba komplet izbaciti ,istorija je u tajnim arhivama koju nikad nećemo saznati

Milos NS

21.08.2020. 08:58

To sto se Hrvat borio protiv Srba nije iznenadjenje i nesto vredno cudjenja ali 12 Srba Licana u NDH, nacelnik vazduhoplovstva e to je sramota. Pohitali su krajisnici za putovnice i domovnice a ni jednom nisu protestovali ispred hrvatske ambasada za stradale u Oluji. U to vreme peku janjce po Fruskogorskim manastirima.

Potomak solunca

21.08.2020. 13:21

Еј Србијо шта си дочекала коме си нас оставила, Аустроугарском каплару да влада а Српском официру Дражи Михаиловићу да суди и зверски га убију без гроба. Ми Срби смо незахвалан и глуп народ. С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ, живела краљевина Србија нек умре Титова република.

Kondor

22.08.2020. 08:31

Bio je vojnik jedne vojske,imao naredbu i izvrsavao,to je sasvim normalno.A ova slika Tita na ratistu,navodno u Srbiji.Verovatno dosli BBC i SNN da se namestaju da bi bas slikali Tita,znali da ce biti buduci predsednik.

BEOGRAĐANIN

22.08.2020. 11:00

Dokle ćete vi o mrtvom Brozu? A, o genocidu, nad nama Srbima(Privatizacija), ne smete ni slovceta jednog da napišete. Ni ovaj moj komentar, ne smete da pustite. Zapadne gazde vam drže mač nad glavom. Prpa brale.

MIROSLAV

22.08.2020. 12:41

Rasterašte vi Bratijo na stotine hiljada nas radnika Srba, pozatvaraste fabrike, pa ih okrečiste i u njima sada ,, šoping-molujete". A, da bi to zabacili vi nas zamlaćujete sa nekakvim kaplarom. Providni ste, a mutni ko mućak.