URADIO je stotinak generalki na traktorima, putničkim vozilima i kamionima, održava sve traktore u selu, gaji pčele, seče drva motornom testerom i cirkularom, i potom ih cepa sekirom, a nedavno je sklopio i polovni "reno" ćerke Marije koji nije bio u voznom stanju. Sve ove poslove, iako potpuno slep, radi Dragan Živković Cina (63) iz Grabovice kod Despotovca.

Cina je ostao bez vida posle saobraćajne nesreće 18. maja 1983. godine. Nije se, međutim, predavao. Želeo je da radi, pa je kao automehaničar počeo da radi samo dva meseca posle nesreće.

- Obično bolje "vidim" nego onaj što ima oko - kaže Živković. - Koristim čulo mirisa, dodira i sluha. Kvar prepoznajem po zvuku motora, po mirisu znam da curi ulje. I dalje popravljam starije automobile, jer nemam dijagnostiku za savremene s elektronskom opremom.

PROČITAJTE JOŠ - Govorni softver da i slepi i slabovidi mogu da koriste mobilni telefon i računar


Naš sagovornik je po zanimanju saobraćajni tehničar. Dve godine je radio kao profesionalni vozač u firmi "9. oktobar", a potom postao privatni prevoznik. Osnove mehanike, kaže, naučio je od oca Dragiše, koji je takođe bio privatni prevoznik. Potom se sam usavršavao, jer je nekada svaki vozač morao da zna mehaniku da bi znao sam da popravi kvar.

- Ne libim se nijednog posla - priča Živković. - Da bih spremao drva za zimu, sečem ih motornom testerom i cirkularom koji sam prilagodio sebi, kao i pomoću spiralnog cepača koji sam napravio uz pomoć prijatelja.

Najopasnije je, kaže, ako mu opadne koncentracija dok radi na cirkularu. Srećom, veli, ima "znakova" koji ga na vreme trgnu i podsete pored kakve je mašine. Kad drva iseče, sledi cepanje sekirom. Može, tvrdi, za dva dana da nacepa četiri prikolice drva. Uz sve poslove koje obavlja, posebna strast mu je uzgoj pčela.

- Pčelarim uz pomoć starije ćerke Marije, a oko košnica pomažem i ćerki Jeleni koja je udata u našem selu - sa zadovoljstvom priča Živković. - Sam pravim košnice, kujem ramove, pravim satne osnove, čistim kuću metlom, ručno berem kukuruz, krunim ga i meljem na čekićar, punim džakove, kosim travu ručnom kosom, brusim kosu, brijem se, hranim kerove...

Dragan i pčelari, uz pomoć ćerke Mirjane

Voli, kaže, i da prošeta, a društvo mu pravi vučjak Piko, vodič. Kupili su mu ga unuci za 30 godina "života u mraku", jer mu je to bila životna želja.

- Najteže mi je što nisam mogao da gledam kako mi odrastaju ćerke i unučad. Unuci Uroš i Miloš studiraju medicinu, a Nina i Aleksandar sada žive u Dubaiju. Stvorio sam svoju viziju o njima i oni izgledaju onako kako želim - setno će Živković, dok mu glas podrhtava od suza.

Iako su ga emocije obuzele, Živković kaže da nema reči kojima bi opisao kako se oseća, ali i da je odavno prihvatio svoj hendikep:

- Često zaboravim da sam slep. Setim se kad me neko pita o tome, jer za razliku od onih koji su rođeni slepi, znam kakve je boje trava, kako izgleda sunce, a kako nebo... Srećan sam i zahvaljujući porodici od koje imam veliku podršku. Naročito od supruge Mirjane.

Spiralni cirkular koji je Dragan napravio uz pomoć prijatelja

A ona dodaje da joj je posle suprugove nesreće bilo vrlo teško.

- Da se nismo mnogo voleli, teško da bih ostala i teško da bi naš brak opstao. Imali smo po 15 godina kada smo se uzeli. To je bila moda. Kad je Dragan doživeo nesreću imali smo samo po 26 godina. Tad sam kuću "stavila", uglavnom na svoja leđa...

SUPRUGA ZA VOLANOM

KADA su bili privatni prevoznici, Marija je radila barabar sa njim i svekrom Dragišom. Vozački ispit je položila baš na dan kada je Dragan nastradao.

- Moja mladica nikad nije naučila da vozi kamion - kaže uz dozu šale Živković. - Jednom umalo da izginemo. Na ulasku u selu kamion je "uhvatila" bankina. U trenu sam osetio i shvatio šta se događa, čvrsto sam uhvatio volan i spasao nas sigurne smrti.