PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić prelomiće u nedelju da li će u Srbiji biti uvedeno vanredno stanje kao vid zaštite stanovništva od korona virusa koji je zahvatio našu zemlju ili će, umesto toga, u primeni neophodnih mera biti angažovane jedinice Vojske Srbije – saznaju “Novosti”.

Pročitajte još: Vulin se obratio predsedniku Vučiću: Virus korona bi mogao da ugrozi bezbednost građana Srbije, neophodno donošenje hitnih mera

Ministar odbrane Aleksandar Vulin zatražio sinoć od prvog čoveka Srbije da preduzme sve neophodne mere za zaštitu stanovništva. U dopisu koji je poslat na Andrićev venac, Ministarstvo odbrane je predsedniku predočilo sve rizike i pretnje nakon pojave zarazne bolesti Kovid-19, a polazeći pre svega od dešavanja na globalnom nivou.

Vanredno stanja se proglašava u slučaju da postoji javna opasnost koja ugrožava opstanak države ili građana, Narodna skupština proglašava vanredno stanje.
Odluku o vanrednom stanju donosi Skupština većinom glasova, a ako poslanici nisu u mogućnosti da se sastanu, kao što je saad slučaj (zabranjena okupljanja više od 100 ljudi u zatvorenom prostoru, a za odlučivanje neophodan kvorum od 126 poslanika) odluku mogu da donesu predsednik države, premijer i predsednik Narodne skupštine.
Vanredno stanje traje najduže 90 dana, posle čega se ta odluka može produžiti na još tri meseca. Za to vreme Skupština se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena.

Proglašavajući vanredno stanje Narodna skupština može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava. I u ovom slučaju, ako Skupština ne može da se sastane odluku mogu da donese uredbom vlada uz supotpis predsednika države.

Ako odluku o vanrednom stanju i posebnim merama nisu doneli poslanici, Skupština mora da je potvrdi u roku od 48 sati od donošenja ili čim bude u mogućnosti da se sastane. Ako odluka ne bude potvrđena, vanredno stanje prestaje da važi završetkom prve sednice Skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.

Mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla.

Takođe, ni u kom slučaju ne mogu se suspendovati prava koja se odnose na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, zabranu ropstva, pravo na pravično suđenje i slično.