Kako je štafetu mladosti i misiju Galeb Tito pokrao od kralja Aleksandra

JEDNOM prilikom pesnik Matija Bećković je rekao da je pod stolicom Josipa Broza istrulila Jugoslavija, i da je on ostao "veliki čovek bez dela", poput znamenitih operskih pevača pre pronalaska sprava koje snimaju zvuk. Tita će, nešto pre smrti, na Brionima posetiti stari ratni drug Svetozar Vukmanović Tempo i pitati:

- Šta je s Jugoslavijom?

- Nema više Jugoslavije! - odgovorio je Tito.

- A šta je sa Partijom?

- Nema više ni Partije.

I zaista, u suton života, Broz ne samo da je ostao bez onog što je stvorio, već je ostao i bez žene i bez drugova. Bio je potpuno usamljen. U svom redovnom zaključnom izveštaju za 1978. godinu britanski ambasador javlja šefovima u London:

- Tito je potpuno sam!

Više od 35 godina Jugoslavija je bila opčinjena njime, njime se ponosila, njemu radovala, u njega se klela... Spomenici njemu bili su podignuti u svakom delu zemlje, njegovo ime nosile su najbolje jugoslovenske fabrike i škole, najuzornije vojne kasarne, centralne ulice i trgovi svih jugoslovenskih gradova. Po jedan grad u svim jugo-republikama i pokrajinama nosio je njegovo ime...

PROČITAJTE JOŠ - SUSRET SA ISTORIJOM: Tito prećutao zločine nad Srbima u Jasenovcu

OMAĐIJANI Jugosloveni decenijama su se divili njegovim svetskim putovanjima, i slavili njegov nasumice odabrani rođendan, 25. maj, koji će na njegovu inicijativu od 1957. godine biti proglašen za državni praznik, Dan mladosti. Glavni simbol ovog praznovanja bila je štafeta mladosti, koja je nošena gotovo dva meseca kroz čitavu teritoriju Jugoslavije i 25. maja predavana Titu na veličanstvenom sletu, koji je organizovan na stadionu JNA.

Ta dva obeležja - misije mira, odnosno putovanja brodom "Galeb" i fascinantni sletovi omladine, činiće ga prepoznatljivim i kod levičara i kod desničara, kraljeva i careva, arapskih šeika i afričkih poglavica, do najvećih zvezda svetskog džet-seta. Ali, i jednu i drugu ideju prisvojio je od svog prethodnika koji je stvorio prvu Jugoslaviju, kralja Aleksandra Karđorđevića.

RAZUMEVANjE Kralj Aleksandar i Kemal Ataturk

Tradicija iskazivanja odanosti, vernosti, spremnosti da se pokaže želja da se očuva zemlja ne počinje od dolaska Josipa Broza i komunista na vlast. Nažalost, većina žitelja bivše Jugoslavije ubeđena je da ovaj fenomen "poruka sa dobrim željama" počinje 1945. godine, kada je, na predlog omladine Kragujevca, pokrenuta "Titova štafeta".

A PRIČA o štafeti zapravo počinje pre 91 godinu, tačnije od 5. decembra 1929, kada se osniva organizacija "Soko" Kraljevine Jugoslavije. Bila je to jedinstvena viteška organizacija osnovana sa namerom da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane. Odmah po osnivanju, uprava "Sokola" zatražila je blagoslov kralja Aleksandra Karađorđevića da njegovog sina prvenca učlani u novoosnovano društvo. Pet godina kasnije, članovi "Sokola" iz Sarajeva, u znak zahvalnosti Petru Prvom Karađorđeviću Oslobodiocu, koji je kao Petar Mrkonjić učestvovao u ustanku za oslobađanje Bosne i Hercegovine i doprineo njenom pripajanju Jugoslaviji, organizuju nošenje baklje. "Sokolci" iz grada na Miljacki pretrčali su 355 kilometara do Oplenca i tamo zapalili kandilo.

Uvod u godinu punoletstva kraljevića Petra bio je kada su četiri štafete krenule iz četiri pravca, iz Celja, Maribora, Splita i Skoplja. Štafetnim trčanjem četiri palice nošene su kroz sve sokolske župe i njima su se slivale poruke i čestitke prestolonasledniku. Štafete je nosilo oko 7.000 "sokolaca".

Na svečanom dočeku na Terazijama, u Beogradu 6. septembra, poruke iz svih štafeta ispisane na pergamentu premeštene su u glavnu štafetu koju je na dvor odneo pukovnik Kreković. Rođendanske štafete još nekrunisanom kralju predstavljale su spoj simbola moći - palice, i simbola zajedništva - predaja palice iz ruke u ruku.

Prihvatanjem ideje o štafeti, Josip Broz upotpunjuje kolekciju vrednosti i dobara preuzetih od Karađorđevića. Beli dvor kralja Aleksandra postaje njegova prepoznatljiva rezidencija u kojoj se odvija gotovo kompletan politički i diplomatski život. Posle njegove smrti, u ličnom sefu pronađeni su nakit i ordenje kraljevske dinastije. Tu se nalazio i Orden Karađorđeve zvezde sa 17 dijamanata i brilijanata, koji je nosila kraljica Marija Karađorđević. Prisvojio je i kolekciju zlatnih tabakera kralja Aleksandra i, umesto kraljevskog grba, ugravirao je svoj potpis. Te tabakere će godinama velikodušno deliti prilikom susreta sa značajnim svetskim ličnostima.

PUTNIK Josip Broz i Jovanka na "Galebu"

U STVARANjU svog imidža svetskog mirotvorca i lidera trećeg nesvrstanog sveta, veliku ulogu imala su čuvena Brozova putovanja plovećom rezidencijom - brodom "Galeb". U martu 1953, samo tri dana posle Staljinove smrti krenuo je u Veliku Britaniju, u spektakularnu posetu britanskom premijeru Vinstonu Čerčilu.

Kod Sicilije mu se desio peh: zbog visokih talasa pao je s kreveta i polomio prst na levoj ruci. Prvu počast Englezi su mu priredili još u vodama Gibraltara. Iznad "Galeba" su u Titovu čast letele desetine engleskih vojnih aviona, a sa tri ratna broda Ujedinjenog kraljevstva odjekivali su počasni plotuni. Gotovo šest decenije skrivano je od javnosti da su četnički emigranti bacili magnezijumsku raketu (dimnu bombu) koja je pala nedaleko od maršala i britanskog premijera.

Posle Londona Tito je "Galebom" putovao 14 puta i posetio 18 zemalja na tri kontinenta - u Evropi, Aziji i Africi. Pristajao je u 29 luka. Na ovim putovanjima "Galeb" je prošao 85.000 nautičkih milja (157.420 kilometara), u ukupnom trajanju od 478 dana.

KRAJEM 1954. godine, 30. novembra, Tito je započeo novu spoljnopolitičku misiju koja mu je uskoro donela titulu velikog svetskog putnika. Na put u Burmu i Indiju poneo je 45 sanduka i velikih kofera ordenja i raznih zlatnih, pozlaćenih i srebrnih predmeta i najraznovrsnijih umetničkih tvorevina izuzetne vrednosti. Pred polazak, komandantu svoje garde generalu Milanu Žeželju ispisao je direktive u 28 tačaka.

- Ako otpadne lov u Indiji, dolazi u obzir Burma - stajalo je u prvoj, uz koju je išlo i objašnjenje: - Spremite gajbe za divljač, pošto mislim da nabavim i dovezem raznovrsnu divljač, i to: papagaje, majmune, gazele, antilope, razne fazane, kojih ima 20 vrsta... U Indiji ću se zadržati od 12 do 14 dana, a u Burmi 10 dana u svakom slučaju.

Ostao je dva meseca. U riječku luku, "Galeb" je uplovio krajem januara sledeće godine.

Ukoliko malo začeprkamo po našim arhivima, lako ćemo se uveriti da su i ove Brozove misije mira istorijska replika jedne slične turneje kralja Aleksandra Karađorđevića koja se zbila dve decenije pre prvog Brozovog putovanja u Britaniju.

Kralj u jesen 1933, godinu dana pre atentata u Marselju, kreće na putovanje razaračem krstaricom "Dubrovnik" po Jadranskom, Egejskom i Crnom moru. Ide u posetu Atini, Instanbulu i u Evksinograd, kraj Varne.

Cilj ovog putovanja jugoslovenskog suverena bio je da čelnim ljudima Grčke, Turske, Bugarske i Rumunije objasni da Balkan sam po sebi nije "bure baruta" koje ugrožava svetski mir, već da su to velike sile koje svojim mešanjem u odnose na Balkanu, suprotstavljajući jednu državu drugoj, postaju "pokretači" svih nesuglasica i mržnji između njih.

NAJZANIMLjIVIJI detalji ove Aleksandrove mirovne turneje zbili su se u Carigradu. U gradu na Bosforu kralju i kraljici je priređen svečan doček. Osnivač nove Turske Kemal Ataturk na svakom koraku je ukazivao posebnu pažnju gostu. Posle večere, koja je služena u zlatnom posuđu i trajala sve do ponoći, igrali su poker do zore. Bila je to noć razgovora i druženja... Na rastanku, kralj je poklonio Kemalu Ataturku zlatnu tabakeru (verovatno iz serije tabakera koje će Tito deliti docnije), a ovaj njemu svoj umetnički portret.

Kemal Ataturk će susret sa kraljem Aleksandrom često prepričavati mnogim državnicima s kojima je stupao u konakt. Hroničari će zabeležiti kako je jednom prilikom francuskom ambasadoru rekao:

"Kad uzmem cigaretu iz tabakere, poklon njegovog veličanstva Aleksandra, uvek mi je pred očima živa slika svega toga... Imam iz tih prijatnih časova još jedno sećanje, a to je da je u našoj partiji pokera, koju smo tada Ismet-paša i ja igrali s njegovim veličanstvom, dobit bilo srce, pošto se uopšte u novac nije igralo. I nadam se da će mi se uskoro dati prilika da ponovo igram s njegovim veličanstvom i verujem da će se ova dobit još udvostručiti."

SAGLASNOST O SPOLjNOJ POLITICI

NA DOČEKU u Carigradu, pored političara, vojnih zvaničnika i diplomatskog kora, okupila se i ogromna masa naroda da pozdravi jugoslovenskog suverena. "Dubrovnik" je usidren pred palatom Dolmabahče na Bosforu, a Aleksandra i njegovu pratnju na pristaništu su pozdravili Kemal Ataturk i predsednik vlade Ismet-paša. Državnici i njihovi ministri su, zatim, nekoliko časova vodili političke razgovore. Vrlo brzo i lako su postigli načelnu saglasnost o spoljnoj politici.