KAKO drastično povećane koncentracije nečistoća u vazduhu zaista utiču na ljude, koliko mogu da nam ugroze zdravlje, da li su na udaru samo disajni ili i drugi organi, može li se uopšte izdvojiti ko je najugroženiji, ili je opasnost ista za celu populaciju? Za desetak dana, koliko je u kontinuitetu povećano aero-zagađenje, konfuzija je samo produbljivana, i to činjenicom da su odgovori na ova pitanja uglavnom bili polovični, često i protivrečni, zavisno od toga da su temeljeni na egzaktnim podacima sa merača za kvalitet vazduha ili subjektivnom osećaju gušenja koji su mnogi imali.

Profesor dr Violeta Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije i predsednik Respiratornog udruženja Srbije, kaže oko povezanosti aero-zagaženja i zdravlja dileme uopšte nema:

- Svako aero-zagađenje može da ima izvesne posledice po zdravlje. To su posledice u smislu pogoršanja hroničnih oboljenja, odnosno pojave akutnog stanja.

* Stvara se utisak da se ovo ranije nije događalo. Šta je istina - da li smo već udisali vazduh istog stepena zagađenja?

- Naravno da se situacija sa aero-zagađenjem u velikom gradu kao što je Beograd nije sada dogodila prvi put. Dešavalo se ranije i dešavaće se. Ali nije ovo nikakva atmosferska katastrofa ili slično, kao što se predstavlja.

* Da li zaista treba slediti instrukciju sa portala - "ostanite kod kuće"?


- Ne, naravno. Neke mere predostrožnosti, ipak, treba preduzeti, u smislu da se ne izlazi napolje rano ujutru i kasno uveče, pre svega zbog magle i hladnog vazduha koji mogu da pogoršaju stanje kod hronično obolelih. Prostorije u kojima se živi moraju se provetravati. Idealno je koristiti klima-uređaje sa filterima vazduha gde god je to moguće.

* U apotekama su razgrabljene hirurške maske, iako ne štite od suspendovanih čestica u vazduhu, a brzo se rasprodaju i nano maske koje su stigle u četvrtak i koštaju po 250 dinara.

- Nikakve maske nisu neophodne. Nivo zagađenosti vazduha koji zahteva nošenje zaštitnih maski dostiže se u indistrijskim pogonima i zato su tu industrijske maske deo obavezne zaštitne opreme na radu. Za boravak na ulici maske nam nisu potrebne.

* Kako da se ponašaju deca i stariji, koji se smatraju i najugroženijima aero-zagađenjem?

- Deca i stari, ako su hronični bolesnici sa prisutnim plućnim i kardiovaskularnim oboljenjima, jesu u svakoj situaciji ove vrste grupa na koju treba obratiti posebnu pažnju. Sasvim mala deca, kao i hronično oboleli, ne bi trebalo da provode vreme napolju, pogotovo ne rano ujutru. Ukoliko imaju potrebu da izađu u ranim jutarnjim časovima, dovoljno je da stave šal ili maramu preko gornjih disajnih puteva, da bi se zaštitili od iritantnog dejstva hladnog vazduha na disajne puteve.

foto P.Mitić

* Koliko posledice po zdravlje zavise od dužine izloženosti aero-zagađenju?

- Prema vodičima Evropskog respiratornog udruženja, udisanje zagađenog vazduha duže od 35 dana godišnje može da dovede do pogoršanja zdravstvenog stanja. Naročito u već navedenim rizičnim populacijama hroničnih bolesnika sa respiratornim i kardiovaskularnim bolestima.


* Koliko aero-zagađenje može da pogorša stanje hronično obolelih od bolesti respiratornih organa?

- Pacijenti sa hroničnim oboljenjima respiratornih organa spadaju u osetljivu grupu hroničnih bolesnika kod kojih svaka promena vazdušnog pritiska, nivoa vlažnosti u vazduhu i slično može da dovede do pogoršanja opšteg stanja i stanja hronične bolesti disajnih puteva. Aero-zagađenje takođe. I za njih važi da ne izlaze rano ujutru zbog hladnoće i vlage ili bar da se šalom preko usta zaštite od udruženog dejstva udruženo hladnog vazduha, magle, vlage i čestica iz aero-zagađenja.

* To važi samo dok je povećano aero-zagađenje?

- Ne. To su pravila ponašanja za ovu populaciju hroničnih respiratornih bolesnika u svim danima tokom zimskih meseci, kada su temperature niske, a time i temperaturne razlike napolju i unutra značajn.


VEĆA PAŽNjA HRONIČNO OBOLELIH

* KAKVA je zdravstvena praksa u regionu i u razvijenom svetu kada je povećano zagađenje vazduha?

- Mere koje sam već navela trebalo bi da se odnose i na stanovnike zemalja u regionu. U ovakvim situacijama uobičajeno je da se veća pažnja obrati na hronično obolele i one sa već postojećim respiratornim i kardiovaskularnim oboljenjima. To je praksa svih zemalja razvijenog sveta. Naša, takođe.