POSAO nas umetnika je da širimo horizonte, da budemo humaniji i da širimo čovekoljublje. I da stvaramo. Rušenje je za nas nepodnošljivo. Nepodnošljivo je da sudovi služe da opravdaju ubijanje civila, rušenje suverene zemlje i demonizaciju i za utamničenje lidera te zemlje. Hajde da stvorimo masovni izraz našeg čovekoljublja. Sada je trenutak da se čujemo glasno i jasno, u javnoj osudi ove nepravde. Pozivamo vas da udružite napore sa Međunarodnim komitetom za odbranu Slobodana Miloševića!

Ovaj međunarodni apel, nastao u proleće 2004. godine u znak podrške nekadašnjem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću tokom suđenja koje su protiv njega vodili svetski moćnici u Hagu, potpisali su eminentni svetski književnici, pesnici, dramski pisci, filmski poslenici, novinari...

Tekst, dosad nepoznat našoj široj javnosti, napisala je kanadska pravnica Tifen Dikson zajedno sa ocem Robertom, poznatim kanadskim pesnikom, koji je i prvi stavio paraf na ovaj dokument. Odmah potom usledili su i potpisi dramskog pisca, Britanca Harolda Pintera, austrijskog književnika Petera Handkea, ruskog pisca i filozofa Aleksandra Zinovjeva, njegovog kolege Valerija Ganičeva, italijanskog filmskog autora Fulvija Grimaldija, nemačkog glumca Rolfa Bekera, američkog dramskog pisca Džozefa Gudriča...

"Apel umetnika za Slobodana Miloševića", koji je potpisivan od Montreala, preko Njujorka i Pariza, do Moskve, u martu i aprilu 2004, "Novosti" prenose u celosti:

Već više od dve godine, Slobodanu Miloševiću sudi Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), ustanova Saveta bezbednosti UN sumnjive legalnosti, sa 66 tačaka optužnice za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid. Više od 500.000 stranica dokumenata i 5.000 video-kaseta uvedeni su kao dokazni materijal od strane tužilaštva. Bilo je više od 300 dana suđenja. Svedočilo je više od 300 svedoka. Stenogram dosadašnjeg suđenja ima blizu 33.000 stranica. Ipak, uz sve to vreme i napore, tužilaštvo nije uspelo da prikaže bilo kakav značajan ili ubedljiv dokaz bilo kakvog krivičnog dela ili namere predsednika Miloševića.

PROČITAJTE JOŠ: 13 GODINA OD SMRTI BIVŠEG PREDSEDNIKA: Milošević prvi upozorio na zlo koje preti svetu


NAPROTIV, pokazalo se da su neki svedoci tužilaštva bili prinuđeni da lažu pod zakletvom, dok su drugi to činili dobrovoljno. Bivšem komandantu NATO Vesliju Klarku je dozvoljeno, kršenjem principa javnog suđenja, da svedoči bez prisustva javnosti, dok je Vašingtonu omogućeno da zahteva uklanjanje iz zapisnika bilo kojeg dela njegovog svedočenja, ako proceni da bi taj deo mogao štetiti interesima SAD.

Peter Handke


Robert Dikson



Tifen Dikson


Harold Pinter


Aleksandar Zinovjev


PREDSEDNIK Milošević je optužen tokom 78 dana neprekidnog bombardovanja Jugoslavije od strane snaga NATO na čelu sa SAD, uz korišćenje kasetnih bombi i osiromašenog uranijuma, sa pokušajem ubistva Miloševića bombardovanjem njegove rezidencije, sa ubijanjem hiljada civila i izazivanjem štete od više milijardi dolara infrastrukturi zemlje. Ovaj nelegalni čin neobjavljenog rata izveden je uz jasno kršenje Povelje NATO, Povelje UN i međunarodnog prava. Ipak, ni Vesli Klark ni lideri zemalja NATO nisu bili optuženi za zločine, već Slobodan Milošević.

PROCES koji MKTJ vodi protiv Slobodana Miloševića, kao što veliki i sve veći broj svetskih pravnika javno tvrdi, ne poštuje ni principe, pa čak ni privid pravosuđa. Prema rečima Remzija Klarka, ranijeg državnog tužioca SAD, "ovaj spektakl velike navale bezbrojnog tima tužilaštva sa ogromnim resursima, usmerene protiv čoveka koji se sam brani, lišenog svake efektivne pomoći, jer su njegove pristalice svuda izložene napadima, a on gubi zdravlje od neprekidnog napora - to je potpuno odsustvo fer-pleja, to je kriminalni progon". I sada pošto je predsedavajući sudija Ričard Mej podneo ostavku iz zdravstvenih razloga, izgleda neizbežno i unapred odlučeno da će se proces ipak nastaviti, uprkos praktičnoj nemogućnosti da novi sudija izađe na kraj sa planinom dosad prezentovanog dokaznog materijala.


Tribunal u Hagu


AKO pravosuđe nije pravedno, ako je tužilaštvo progonitelj, ako se međunarodno pravo gazi da bi se "nametnulo međunarodno pravo", onda mi zaista živimo u svetu distopije iz Orvelove "1984". Siledžija iz komšiluka je odlučio da je ceo svet njegovo dvorište. Implikacije ove vapijuće upotrebe "politike sile" idu mnogo dalje od nepravednog suđenja Slobodanu Miloševiću: "novi svetski poredak" koji se sada primenjuje je nehuman i nepodnošljiv. Šta se može učiniti da se promeni ovo okrutno i kriminalno stanje stvari?

SETIMO se da je nedavno 15 miliona ljudi marširalo istog dana u protestnoj akciji međunarodne solidarnosti - da kažu "ne" ilegalnom ratu Bušove hunte protiv Iraka. Vreme je za novi takav gest. Jer ako se ovo suđenje nastavi, trijumfovaće travestija nad pravdom, sila nad principima, laž nad istinom. Mnogi osećaju da zbir tih činova predstavlja državni terorizam protiv praktično nezaštićene zemlje i njenog legalno izabranog predsednika.

POTPISNICI

MEĐU potpisnicima Apela bili su i Dimitri Analis, pesnik iz Grčke, ruski pisac Valentin Rasputin, njegov sunarodnik, pesnik Vladimir Kostrov, pozorišni umetnici iz SAD Alan Mandel i Mik Kolinsk, američki scenarista Džon Stepling, danski arhitekta Godfred Luis-Jensen, ruska novinarka Larisa Kritska, italijanski pisac i filozof Paolo Teobaldeli.

Svetsku javnost u odbranu Miloševića, te 2004. pozvali su i predsednik Saveza pisaca Bugarske Nikolaj Petev, danski pisac Pil Lenau, kanadski kompjuterski umetnik Dženifer Vital i mnogi drugi.


I PINTER DOBIO "NOBELA"

ROBERT Dikson, baš kao i Aleksandar Zinovjev i Harold Pinter, preminuli su nedugo posle Slobodana Miloševića - Dikson 2007, Zinovjev iste godine kada i nekadašnji predsednik Srbije - 2006, a Pinter 2008.

Ostaće zapisano i da je Harold Pinter dobio Nobelovu nagradu za književnost 2005, samo godinu dana nakon što je potpisao "Apel umetnika za Slobodona Miloševića". Ovaj Britanac, baš kao i Peter Handke, prošlogodišnji dobitnik "Nobela", važio je za iskrenog prijatelja našeg naroda i borca za pravdu i istinu.