Smisao mog života da pomognem ljudima na KiM: Gujon o humanosti, solidarnosti i želji Srba da opstanu na svojim ognjištima

Tradicionalni božićni konvoj "Solidarnost za Kosovo" stigao je i za ovu Novu godinu u srpske enklave u južnoj pokrajini, a to je od 2004. godine 48. konvoj upućen na KiM u organizaciji humanitarne organizacije na čijem je čelu Arno Gujon, francuski humanitarac.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Arno Gujon kaže da je teško biti human u ovim vremenima zato što ima mnogo nesrećnih ljudi, siromaštva, napetosti, pogotovo na KiM.

S druge strane, kako kaže, ima mnogo solidarnih ljudi - ljudi koji su dobri i voljni da pomognu.

"Trudimo se već 15 godina da okupimo ove dobre ljude koji u Francuskoj žele da pomognu nesrećnima na KiM, da im pokažemo da mogu da računaju na nas, da mislimo na njih tokom cele godine, a pogotovu u prazničnim danima kada se ljudi koji su zaboravljeni osećaju još zaboravljenijim", rekao je Gujon.


"Mi smo tu da im pružimo ne samo materijalnu pomoć već i moralnu podršku", istakao je Gujon.

"Već dve godine, pošto mi je zabranjen ulazak na KiM, tu sam u Beogradu. Ranije i tokom 15 godina dočekivao sam Novu godinu sa Srbima na KiM, u Gračanici, Kosovskoj Mitorvici, Crkoležu - u svim tim mestima gde osećam da pripadam. Trenutno su moji volonteri dole a ja sam ovde, tako da je malo teško jer je smisao moga života da budem tamo i da pomognem tim ljudima", rekao je Gujon.

Govoreći o tome koliko je teško pronaći dobre ljude, Gujon kaže da je zadatak da ih nađu i da se trude organizujući konferencije, preko medija.

Ima mnogo ljudi koji se i sami jave, preko društvenih mreža, kaže Gujon, dodajući da dobija mnogo mejlova i poruka, poziva i pisma od ljudi koji žele da pomognu.

Ističe da se ljudi iz Srbije takođe javljaju kao i oni koji žive u rasejanju, koji pomažu, doniraju i imaju lepu reč i pružaju moralnu podršku.

Gujon kaže da se žitelji sela Banje, Crkoleža, Suvog grla na KiM, nadaju da će biti više mira, manje napetosti i da neće biti zaboravljeni.

"Moji volonteri idu od sela do sela ovih dana i sreću se sa svim tim ljudima, bili su u Štrpcu, Prizrenu, Velikoj Hoči, Orahovcu. Neki volonteri su tu prvi put i oni su iznenađeni stanjem u enklavama. To su ljudi koji koji su hrabri i koji nemaju mnogo a dali bi nam sve, koji su spremni da se bore da imaju nešto da ostave svojoj deci, a to su kuće, imanja", kaže on.

"Oni zato ne napuštaju KiM, žele da opstanu, a na nama je da im pomognemo", kaže Gujon.

Osvrćući se na pitanje povratka mladih u Srbiju, Gujon kaže da je prvi cilj "uspeti u tome da onima koji žele da odu pokazati koje su vrline Srbije, zato što ih nismo svesni".
Smatra da smo uglavnom svesni svojih mana - to je dobro jer možemo da ih menjamo.

"Ako uložimo mnogo truda, verujem da možemo da uspemo ovde, a ako uspemo to uspeh celog društva, nismo puki posmatrači sa strane ako živiomo u inostranstvu. Opstanak ljudi i povratak je pitanje svih pitanja. Ja ostajem ovde, moje ćerke i supruga ostaju ovde. Ja živim ovde, nisam turista, svestan sam ogromnog potencijala koji Srbija ima", rekao je Gujon.