Danas je Velja noć: Prvog dana Nove godine važe neobični običaji kojih se Srbi i danas pridržavaju

Da li je "srpski" kititi jelku, rasprava je u koju lako upadamo, no još lakše zaboravljamo da su sadašnje novogodišnje svečanosti samo jedne u nizu svih tradicija koje je ovaj grad video.

Na tlu Beograda živelo je mnogo naroda i plemena i svi su svečano pratili jedan, a dočekivali drugi period. I iako mnogih od njih više nema u ovom gradu, pa ni na ovoj planeti, neke od tih običaja mi i danas praktikujemo.


Iza zidina utvrđenja, kome su Kelti dali prvi naziv Beograda - Singidun, moguće je da se 1. novembra slavio Saovin, keltska Nova godina. Saovin bio je važan, ali ni blizu veseo kao druge novogodišnje tradicije – to je dan kada Sunce slabi i silazi u podzemni svet, ostavljajući bespomoćnog čoveka u zaspaloj prirodi. Kelti i njihovi druidi verovali su da na Saovin bog tame preovladava i da se u vremenu stvara pukotina, kroz koju se duše umrlih vraćaju na ovaj svet i svojim starim kućama. Zato su Kelti na Novu godinu za svoje pretke ostavljali hranu, piće i otvorena vrata. No, kako nisu svi dusi bili dobri, na prag su polagane i repe sa izrezbarenim licima duhova zaštitnika, da odagnaju zle sile. No, ako ne baš za Novu godinu, veselja je bilo u noći uoči Saovina, 31. oktobra. Tada su se sakupljali plodovi žetve i klala se stoka, palile su se ogromne logorske vatre, a cele porodice igrale su oko plamena i pevale mistične pesme. Sa dolaskom hrišćanstva većina ovih rituala mesto je našla u zadušnicama i Noći veštica.


Prvi put se Nova godina na tlu Beograda slavila 1. januara u prvom veku pre nove ere, kada je Singidunum prešao u ruke Rimljana. Na taj dan Rimljani su praznovali Janusa (po kome je januar i dobio ime), boga sa dva lica - onog koji istovremeno gleda u prošlost i budućnost, te označava promenu i početak.



Malo je podataka o tome kako su Južni Sloveni proslavljali svoju Novu godinu, ali neki naučnici smatraju da je slovenski kalendar počinjao prolećnom ravnodnevnicom, dakle u martu.

Po nekima, poslednja noć stare i prvi dan nove godine zvali su se Velja noć. Verovalo da na taj dan mrtvi posećuju žive kako bi slavili sa njima, a nosile su se groteskne maske, vuneni kaputi i rogovi, što je običaj koji se u nekim krajevima Srbije zadržao do današnjeg dana.


U vreme kada su Turci držali Beograd slavila se islamska nova godina - padala je 1. muharema, a računala se od 622. godine nove ere. Na taj dan sultanu su se pisale hvale i pesme, a smatralo se da će nova odeća doneti sreću, te su se žene odevale naročito lepo. No, kako navode neki proučavaoci, vodilo se računa da proslave ne uzmu previše maha, jer se u mesecu muharemu takođe obeležavala smrt Muhamedovog unuka Huseina.