UPRKOS tome što se nikad nisu sreli, Smederevac Jovan Nikolić i Bečejac Nikola Vujkov Isić imaju mnogo više zajedničkog nego što bi sami želeli. I jednom i drugom život se preko noći pretvorio u pakao, kada je nepoznati "dvojnik" zloupotrebio njihove lična dokumenta, pa otvorio firme, podigao kredite, kupovao robu... A onda su počele da stižu kazne za carinske i druge prekršaje.

Krađa identiteta, koja je već godinama, prema Američkoj federalnoj komisiji za trgovinu, prva na listi "naj-prevara", postaje unosan biznis i u Srbiji. Iz godine u godinu povećava se broj ljudi kojima na kućne adrese dolaze računi za razna dugovanja ili prijave za utaju poreza. Ili im stiže da plate robu i usluge koje nikad nisu koristili.

Građani nisu svesni gde sve "seju" lične podatke i ne shvataju kakve ih opasnosti zbog toga vrebaju. Naročito su opasni upadi u velike elektronske baze podataka kakve imaju banke, sistemi koji se bave trgovinom preko interneta, evidencije zdravstvenih i penzionih osiguranika, državne institucije.

- Zloupotreba ličnih podataka, koja danas može da vam se desi čak i ako ne izgubite ličnu kartu ili pasoš, tek počilje da cveta - kaže prof. Bogoljub Milosavljević sa beogradskog Pravnog fakulteta Univerziteta Union. - Računari i umrežavanje omogućavaju da se podaci svakog od nas nalaze u nekoliko, pa i u nekoliko desetina baza. To stvara šanse za zloupotrebe.

Po njegovim rečima, mnogi prikupljaju podatke i bez zakonskih ovlašćenja (recimo, sportski klubovi). Ali nekada i zakon dozvoljava bespotrebno uzimanje podataka. Centralno pitanje ipak je kako se baze štite.


PRESUDA NEMA ZAKONSKE kazne za zloupotrebu ličnih podataka za firme su 50.000 do milion dinara, a za građane 5.000 do 50.000. Broj podnetih krivičnih prijava za ovo delo ne prelazi pet-šest godišnje, a sudovi skoro nisu izrekli nijednu kaznu.

- Gotovo svakog dana vam neko traži jedinstven matični broj, a on je najopasnija šifra za ulazak u različite baze - upozorava Milosavljević.

U Srbiji, inače, ima više od 300.000 institucija koje rukuju ličnim podacima građana. Procene su da one imaju više od milion baza podataka, a neke i više od jedne.

Najviše evidencija ima MUP, ali tu su i Vojska, bezbednosne službe, Carina, poreznici, pravosuđe, banke, firme, zdravstvene i socijalne ustanove, penzioni fond, škole, biblioteke, opštine, izborne komisije...

U nedavno završenom istraživanju, Partneri za demokratske promene Srbije utvrdili su da mnogi rukovaoci podacima (kako se oni zvanično zovu) nemaju nikakvu ili veoma slabu zaštitu.

- Često možemo čuti "za mene privatnost nije važna, ionako nemam šta da krijem".

Međutim, zloupotrebe privatnosti, posebno ličnih podataka su česte, a uglavnom ih postanemo svesni kada šteta već nastane.

Najočigledniji primer je krađa identiteta, koja predstavlja krivično delo - kaže Uroš Mišljenović iz ove organizacije.


Do nje, objašnjava, najčešće dolazi kada građanin svojevoljno ustupi podatke, pa oni kasnije budu zloupotrebljeni. I on pominje nedavni slučaj bravara Jovana Nikolića, koji pokazuje koliko je bitno da ljudi budu pažljivi kada ustupaju lične karte na fotokopiranje.

JEDAN ODSTO BAZA U REGISTRU SVI oni koji rukuju ličnim podacima građana trebalo bi da prijave svoje zbirke, odnosno baze podataka u centralni registar, kako bi poverenik mogao da kontroliše ko i kako obrađuje jedinstven matični broj, ime i prezime, adresu ljudi.
Prošle godine u Centralni registar upisano je 303 rukovaoca ličnim podacima, i 1.575 evidencija o zbirkama podataka koje oni vode. Ako su procene da baza ima više od milion, jasno je da je upisano manje od jedan odsto.

- Kada ustupimo podatke nekome, to nikako ne znači da je dozvoljeno te podatke koristiti u druge svrhe. Zato građanima preporučujemo da ustupaju samo onoliko podataka o sebi koliko je to neophodno u konkretnom slučaju.

Posledice mogu biti ozbiljne, i važno je da nadležni organi (policija, tužilaštva, sudovi, APR) ulože napore da se žrtva u najkraćem roku rastereti obaveza koje je, navodno, preuzela - kaže Mišljenović.

Inače, prema podacima MUP, broj ljudi koji prijave da im je neko ukrao i zloupotrebio dokumenta i dalje je mali, i može se godišnje izbrojati na prste jedne ruke.

Ali zato ima dosta onih koji dobrovoljno prodaju svoja lična dokumenta za 150 evra, a potom prijavljuju da su im ona ukradena.

Oni kojima su stvarno ukradeni podaci to najčešće shvate kad im stigne da plate neku kaznu. A onda često stvar ode predaleko...


NADZOR I ZAKON

U postupku nadzora organa državne uprave i lokalne samouprave, preduzeća, trgovina, zdravstvenog i pravosudnog sistema, banaka, Kancelarija poverenika za zaštitu podataka o ličnosti lane je otkrila: pet nezakonitih obrada ličnih podataka od strane političkih partija, 12 objavljivanja JMBG na internetu ili oglasnim tablama, 11 nezakonitih obrada ličnih podataka u marketinške svrhe, 18 nezakonitih prikupljanja fotokopija ličnih karata i podataka, osam neovlašćenih otkrivanja ličnih podataka trećim licima, četiri pristupa neovlašćenih lica ličnim podacima, 48 obrada podataka bez saglasnosti vlasnika i jednu obradu biometrijskih podataka u svrhu kontrole radnog vremena.