General Mladić sedam dana u ćeliji

Saslušanje Ratka Mladića počelo je nešto posle 19 časova i 30 minuta. Saslušanje je bilo odloženo jer se čekalo da se sa Briona vrati specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, koji je bio na sastanku sa Seržom Bramercom.

Mladića su saslušali istražni sudija Milan Dilparić i tužilac Dragoljub Stanković. Prethodno mu je pročitana optužnica.

Slobodan Homen je ranije rekao da će, posle saslušanja, Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu doneti odluku da li su ispunjeni uslovi za njegovo izručenje.

Homen je objasnio da će potom Mladić imati pravo da uloži žalbu i precizirao da cela procedura može da traje do sedam dana.

Posle završetka postupka po žalbi, predlog za izručenje upućuje se Ministarstvu pravde, koje će doneti odluku i dati konačnu reč da li se dozvoljava ili ne dozvoljava izručenje.

Kada će Ratko Mladić biti izručen Hagu, još se ne zna. U Tribunalu kažu da će ta odluka biti doneta u Srbiji.

Prema rečima dr Gorana Ilića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, očekuje se da će do juče najtraženiji haški begunac, u najskorijem vremenu biti izveden pred istražnog sudiju Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.

- On će ga upoznati sa njegovim pravima, reći mu zbog čega je uhapšen i pitati ga o osnovnim ličnim podacima - kaže dr Ilić. - Predočiće mu i navode optužnice.

Kada će krenuti ka Hagu, nije poznato, jer nema ni propisanog roka. U svakom slučaju, istražni sudija ima rok do tri dana da donese rešenje u kome navodi da su ispunjene pretpostavke za njegovu predaju Tribunalu. U istom roku Mladić će moći i da izjavi žalbu, a tročlano vanraspravno veće Višeg suda, takođe u roku od tri dana odlučuje o njoj. Međutim, žalba ne odlaže izvršnje, tako da Mladić može da bude izručen Tribunalu i pre nego što to veće donese odluku.

ZAJEDNO U SUDNICI
DA li će se Mladić i Radovan Karadžić naći zajedno pred haškim sudijama i tužiocima, još nije poznato. Predlog da im se sudi zajedno može da podnese Tužilaštvo, a sud će doneti konačnu odluku.

Pravni savetnik Radovana Karadžića Piter Robinson kaže da bi hapšenje Ratka Mladića moglo da utiče na suđenje njegovom klijentu pred Haškim tribunalom. - Samo oko 20 odsto ovog procesa je okončano, pa bi sudije mogle da odluče da sude Mladiću i Karadžiću zajedno - kaže Robinson. - Naš tim mora da odluči da li da nastavi suđenje ili da traži da se ono zaustavi.

Pretpostavlja se, tako, da će se Mladić naći u Sheveningenu za nedelju dana. Kada tamo stigne, prvo će ga pregledati zatvorski lekar, a onda će ponovo proći proceduru utvrđivanja identiteta.

Nadležni će mu zatim dati optužnicu na srpskom jeziku i prateća dokumenta.

U roku od nekoliko dana, Haški tribunal će odrediti pretpretresnog sudiju, koji će zakazati sednicu za prvo Mladićevo pojavljivanje pred sudom. Osim osnovnih generalija - podataka o imenu, prezimenu, datumu i mestu rođenja, Mladić će biti pitan i o uslovima u pritvorskoj ćeliji.

Sudija će ga na kraju upitati i kako će se braniti - sam ili će angažovati branioca, kao i kako se izjašnjava - da li je kriv ili nije. Ukoliko odbije da se izjasni na prvom pojavljivanju pred sudom, pretpretresni sudija će zakazati novo pojavljivanje Mladića u roku od 30 dana.

PROCEDURA IZRUČENJA

TuŽilaŠtvo za ratne zločine objasnilo je potupak za predaju okrivljenih pred međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu, prema kojoj je prvi sledeći korak, posle privođenja, saslušanje okrivljenog kod istražnog sudije Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, koji određuje pritvor.

Dalji postupak se odvija u skladu sa Zakonom o saradnji sa Haškim tribunalom.

Procedura odlučivanja o izručenju okrivljenog Haškom tribunalu u celini glasi:

* predočavanje optužnice uhapšenom i njegovom braniocu i izjašnjavanje optuženog,

* istražni sudija ima rok od tri dana da donese rešenje o ispunjenosti pretpostavki za predaju optuženika Haškom tribunalu,

* protiv tog rešenja može se podneti žalba u roku od tri dana,

* o žalbi odlučuje tročlano vanraspravno veće suda u roku od tri dana,

* žalba može da bude poslata poštom,

* žalba ne odlaže izvršenje.

Nalog za izručenje potpisuje ministar pravde Republike Srbije, a zatim sledi izručenje.

* * * * * * * * *

ŠTA JE SVE NAVEDENO U HAŠKOJ OPTUŽNICI PROTIV RATKA MLADIĆA

OPTUŽNICA ZA GENOCID

RATNI komandant Vojske Republike Srpske, general Ratko Mladić, optužen je za najteže zločine: genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u BiH.

Prvu hašku optužnicu protiv do juče najtraženijeg haškog begunca, potpisala je bivši tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte, 24. jula 1995. godine. Optužila ga je za učešće u genocidu nad srebreničkim muslimanima, u kome je, kako je navela, ubijeno „nekoliko hiljada muškaraca“.

Današnja, važeća optužnica, tereti ga u 47 tačaka. U jednoj od njih se navodi da su snage bosanskih Srba pod njegovom komandom napale Cersku u istočnoj BiH.

- Hiljade muslimana pobegle su na teritoriju pod kontrolom Vlade BiH, uključujući Srebrenicu i Žepu - navodi se u optužnici Karle del Ponte.

Posle toga SB UN usvojio je Rezoluciju 819, prema kojoj su Srebrenica, Žepa, Goražde i Sarajevo proglašeni za zaštićene zone, koje ne smeju da budu cilj oružanih napada.

Dve godine kasnije, VRS je zarobio i držao kao taoce, kako se navodi u optužnici, preko 200 vojnih posmatrača UN i pripadnika mirovnih misija UN.

- Snage bosanskih Srba su pod kontrolom i komandom Ratka Mladića, 2. jula 1995. godine napale Srebrenicu - navodi se u optužnici.

- Napad je trajao do 11. jula 1995. godine, kada su general Ratko Mladić i snage bosanskih Srba ušle u Srebrenicu. Potom su terorisale muslimane koji su prisilno premešteni izvan enklave i od kojih su mnogi pobegli prema Tuzli.

Najteži zločin koji mu je stavljen na teret - genocid, dogodio se, prema haškoj optužnici, u Srebrenici, od 12. do 20. jula 1995. godine.

- Snage bosanskih Srba, pod komandom i kontrolom Ratka Mladića, zarobile su hiljade bosanskih muslimana ili su im se predale. Od 13. do 19. jula 1995. godine, po prekom postupku pogubljeno je više od 7.000 muslimana koji su zarobljeni na području oko Srebrenice. Ubijanje je nastavljeno i posle toga. Od 1. avgusta 1995. do oko 1. novembra 1995. godine, jedinice VRS učestvovale su u organizovanim nastojanjima da se prikriju ubistva bosanskih muslimana iz Srebrenice, tako što su tela ekshumirana iz masovnih grobnica ponovo zakopavana na drugim mestima - piše u optužnici.