Novi srpski avioni

PRVI avion domaće konstrukcije napravljen posle raspada SFRJ - „lasta 95“ iz pančevačke „Utve“ - tek je započeo probne letove, a u kraljevačkoj fabrici „Aero Ist Jurop“ spremaju se da tržištu ponude novu letelicu, 100 odsto „Made in Serbia“.
Avion, na čijem projektu je radila i Katedra za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu, treba da košta 50.000 - 60.000 evra, biće u potpunosti plod naše pameti i sastavljen od domaćih delova (uz austrijski motor). Vlasnik fabrike Miodrag Matić tvrdi da će biti bolji od licencnih, koji se sada montiraju u Kraljevu.
Mnogi i ne znaju da Srbija ima tri aktivne fabrike aviona: uz dve pomenute, iz Pančeva i Kraljeva, tu je i firma „Štorh“ iz Čeneja kod Novog Sada, koja proizvodi replike nemačkih izviđačkih „roda“ iz Drugog svetskog rata (ovakvu „pticu“ je, inače, Bata Živojinović u partizanskom filmu oborio iz puške, jednim hicem).
- Proizvođači aviona i delova imaju odličnu poziciju, jer se nalaze u neposrednoj blizini evropskog tržišta - kaže za „Novosti“ vlasnik preduzeća „Štorh“ Nestor Slepčev. - Kod nas je radna snaga jeftinija nego u Evropskoj uniji, ali smo zadržali kvalitet stručnjaka, visok profesionalizam i poštovanje prema vazduhoplovstvu.
Pre desetak godina, naime, mnogi mogući poslovni partneri odlazili su kod Čeha, Rumuna ili Bugara, ali su ulaskom ovih zemalja u EU značajno poskupeli i njihovi proizvodi, što je nama otvorilo značajan tržišni prostor.
Slepčev je veliki deo svojih znanja stekao u Australiji, gde je dugo radio, a sada proizvodi šest aviona godišnje - isključivo „rode“. Njegovo preduzeće ne spada u ona koja samo sklapaju letelicu, već kompletno izrađuje ceo avion.
- Nisam planirao značajno da širim kapacitete, međutim, nedavno sam dobio ponudu iz Iraka za 120 aviona - dodaje Starčev. - U tom slučaju, mogao bih da promenim mišljenje, ali tada ću morati da nađem partnera koji bi zajedno sa mnom izneo ceo projekat.
Kraljevački „Aero Ist Jurop“ ima 17 zaposlenih - sa spoljnim saradnicima, četrdesetak. Prošle godine su, po licenci plaćenoj 292.000 dolara, sastavili 21 avion, a, ako se zaposli još ljudi, mogli bi, sigurno, i pedesetak... Izvoze ih uglavnom na Zapad, mada i kod nas ima interesovanja.
Lokacija fabrike u Kraljevu ima odličnu istorijsku „podlogu“, kao, uostalom, i proizvodnja aviona u Srbiji. Ako ih je danas tri, pred Drugi svetski rat bilo je čak pet fabrika letelica na našoj teritoriji. Osim državne fabrike u Kraljevu, koja je montirala nemačke lake bombardere „dornije 17“ (na koje su naši stručnjaci instalirali francuske motore i drugu stranu opremu), „aeroplane“ su proizvodili „Ikarus“, „Zmaj“, „Rogožarski“ i - „Utva“.
- Aktuelna svetska ekonomska kriza na nas se i odražava i ne odražava - kaže nam vlasnik „Aero Ista“ Miodrag Matić. - Teškoće više pogađaju srednje i niže slojeve, a onaj ko je pre godinu dana imao za avion, ima i sada. Postoje, međutim, problema sa cenom proizvoda, prilikom nabavke delova...
Prema Matićevim rečima, kompanijama poput njegove u Srbiji nije lako:
- U principu, malo ko ovde prepoznaje značaj i prednosti malih i srednjih firmi i preduzetništva - smatra ovaj naš sagovornik.
Letenje u Srbiji ima lepu tradiciju, a sve što ima veze s njim postalo je unosna i perspektivna privredna grana. Osim što se postojeće fabrike aviona lepo razvijaju, najavljena su i nova ulaganja u proizvodnju (austrijski „Dajamond erkraft“ u Zrenjaninu). Napreduju i usluge, servisi... Podsticanjem investicija u ovu oblast možda bi i ukupna srpska privreda mogla da - uzleti.

NAJVREDNIJI PROJEKAT
„LASTA 95“ najvredniji je projekat naše vazduhoplovne industrije. Prvi i drugi let obavljeni su na vojnom aerodromu u Batajnici 5. februara, a za komandama su bili piloti Sektora za letna ispitivanja, potpukovnik Salko Hadžić i major Saša Grubač. Krajem meseca biće i zvanično promovisan.
Posle ispitivanja očekuje se pokretanje serijske proizvodnje u fabrici „Utva“, i od nje - dobra zarada: iračka vojska već je poručila 20 aviona, a za naše vazduhoplovstvo treba da se izradi 16, koji u obuci pilota treba da zamene avion „utva-75“.