Dugujemo zahvalnost hrabrim generacijama: Darko Bajić o nagradu UFUS i novom filmu

JEDAN od naših najznačajnijih filmskih stvaralaca, reditelj Darko Bajić, ovu godinu završava sa nagradom Udruženja filmskih umetnika Srbije za najbolji dugometražni dokumentarni film u 2019, ostvarenje "Linija života". Ova, sa pijetetom i posvećenjem ispričana priča u kojoj govori o svom ocu Milošu Bajiću, vrhunskom likovnom umetniku, zatočeniku u koncentracionom logoru Mauthauzen tokom Drugog svetskog rata, njegovim crtežima nastalim u magnovenju između straha i nade, ljudskog otpora i smrti, kako kaže za naš list, zapravo je vrsta zaveštanja koje želi da ostavi budućim generacijama.

- Film sam uvek smatrao živom materijom, ako ostane da traje, onda to čini svojom energijom. A energija ovog dokumentarca nastala je u istraživanju svega onoga što je moj otac Miloš Bajić ostavio meni, kroz detinjstvo, vaspitanje, druženje, kroz nekakvu finu liniju koja u sebi ima i prkos, i protest, i provokaciju. Ta linija se sada, kroz ovaj film, čini mi se definitivno spojila sa mnom kao sa rediteljem. Tu sam liniju i pokušao da objasnim, da je na neki način prenesem na platno, da se zahvalim ocu na ljubavi koju je posvetio meni, ali i umetnosti. "Linija života" je i zahvalnost njegovoj generaciji, koja je imala životnu snagu i hrabrost.

PROČITAJTE JOŠ: Iskrene slike naše stvarnosti

Ovu, 2019. godinu za Bajića čini uzbudljivom i to što upravo snima igrani film o još jednoj istorijskoj ličnosti - Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, političaru, gradonačelniku Novog Sada, narodnom tribunu i neprikosnovenom lideru Srba u Austrougarskoj. Kroz njegovu životnu priču, kako ističe Bajić, biće prikazana dugotrajna i uporna borba Srba da u Austrougarskoj monarhiji očuvaju svoj identitet.

- Istorija nam ostavlja neke izuzetne ljude, ne da ih ponovo otkrivamo, nego da ih razumemo. Iz neke svoje intime često smatramo, samim tim što nam 21. vek donosi neke nove tehnologije, novi način razmišljanja i komunikacije, da smo izdvojeni i da smo u prednosti. Ali, kada se vratimo ličnostima koje su nekada stvarale istoriju, i pročitamo ili čujemo njihove rečenice, onda vidimo koliko su te njihove misli po svemu slične današnjem vremenu koje živimo. Ljudi su i pre sto, i pre sto pedeset godina razmišljali o društvu i državi u kojoj žive, i izuzetno je važno da te njihove misli i dela oživljavamo na filmskom platnu, upravo zbog toga da bismo na neki način pokazali ljudima da ne bi trebalo da budu prepotentni što pripadaju savremenom dobu. Nije to što živimo u novom veku nešto bogzna šta, ukoliko iza sebe ne ostavimo delo. To znači da ne smemo nipodaštavati naše istorijske ličnosti i smatrati da smo danas u nekoj prednosti. Oni su učinili velike korake koje bi mi trebalo da nastavimo.

Za to je, kako ističe Bajić, potrebno pronaći pravi način da se napravi kontakt sa nekadašnjim vremenom, i to doba, zajedno sa ličnostima koje su ga obeležile, ostaviti generacijama koje dolaze.

Sa snimanja filma o Svetozaru Miletiću

- Meni je film "Svetozar Miletić" jako veliko iskušenje, upravo zbog te herojske borbe naših predaka za slobodu i Srpsku Vojvodovinu. Ostvarenje tog sna Miletić, nažalost, nije doživeo, preminuo je 1901. godine. Ali, posle dugog istraživanja ove teme meni se čini da se ništa nije promenilo. Balkanski narodi su i dalje tamo gde stoje interesi velikih sila, kako je i nekada bilo, i nikakvo pravo rešenje do danas nije napravljeno. Zato bih voleo da ovaj film privuče gledaoce u Srbiji, ali isto tako i da ovu istorijsku temu pokažemo Evropi. Ona mora da čuje i sazna deo istorije Srbije, i to je veliki motiv cele ekipe filma "Svetozar Miletić" - ističe Bajić.

Kao treći ovogodišnji uspeh u karijeri reditelj koji je potpisao neke od kultnih filmova i TV serijala može da upiše i podršku na konkursu Filmskog centra Srbije. Ona je Bajiću stigla ovih dana za projekat novog filma "Sibir", ekranizaciju istoimenog romana Vladimira Kecmanovića, koji sa Kostom Peševskim potpisuje i scenario. Reč je o trileru smeštenom u kontekst zapadnobalkanskih kriminalnih udruživanja i razračunavanja, usko povezanih sa tranzicionim političkim miljeom, koji poprima oblik nesvakidašnje ljubavne povesti, da bi se na dubljem nivou pretvorio u antičku tragediju sa neočekivanim, hiperrealističkim i gotovo nadrealnim epilogom.

Dela Miloša Bajića

O tačnom datumu početka snimanja "Sibira" i glumačkoj ekipi koju će okupiti, kako kaže, za sada još ne može da govori.

PROČITAJTE JOŠ: Srpski film "Moj jutarnji smeh" na festivalu u Roterdamu

- Potpuno sam zaokupljen snimanjem "Svetozara Miletića", stalno se selimo i menjamo lokacije, posle Beograda i Vršca tu su i Novi Sad, Sremski Karlovci, Subotica. To je epoha i ne mogu da razmišljam ni o čemu drugom dok ne završim ovaj film - ističe Darko Bajić.

Darko sa ocem / Foto Privatna arhiva

PUT DO MAŠTE

FILM o Svetozaru Miletiću je spektakl, zapravo, jedan moj put do mašte i put do istorije, a s druge strane, put do otkrivanja svega onoga što se stvarno desilo. On će imati jednu izuzetno zanimljivu melodramu s velikim brojem sjajnih, zaista najboljih glumaca koje ova zemlja ima: Ljubomira Bandovića, Žarka Lauševića, Nikolu Ristanovskog, Katarinu Žutić... - kaže Bajić.