Kadri Oždžan: U vlasti smo novca

DA bar na ovoj temperaturi ne moram da igram u kaputu. I u Ankari je vruće, ali ne ovoliko. Dođe mi da promenim naslov! - kaže u šali, uz širok osmeh turski glumac Kadri Oždžan, koji će večeras odigrati monodramu "Šinjel" (rađenu po motivima čuvene Gogoljeve pripovetke) pred publikom 42.Festivala monodrame i pantomime u Zemunu.

Priča o Akakiju Akakijeviču koji se budi izgubljenog pamćenja pored mrtvog čoveka u nepoznatoj zemlji, kome tek kaput pomaže da vrati sećanje kako je nekada bio visoki zvaničnik, a sada (maltretiran i ponižen) samo duh mrtvog čoveka - našla se na pozorišnoj sceni u adatpaciji samog izvođača. I šta duh može da učini, osim da se "osveti u ime svih malih ljudi koje sistem ugnjetava"...

- Beograd i zemunski Festival prvi put sam posetio pre dvanaest godina. Tada sam za izvođenje odabrao turskog klasika, a sada sam za pozornicu adaptirao Gogoljev tekst. Jer, danas više nego ikada pre živimo u svetu slabih i siromašnih ljudi - objašnjava, za "Novosti", Kadri Oždžan razloge zbog kojih se odlučio baš za ovog ruskog pisca i njegov "Šinjel".

Turski umetnik ističe da je baš na takve, ponižene i uvređene, želeo da skrene pažnju:

- Zato je za mene ovo sasvim realistična priča i realistično pozorište. Nije slučajno Dostojevski govorio, misleći na pisca kao književni uzor, kako smo svi mi izašli iz Gogoljevog "Šinjela". Danas i bukvalno "izlazimo", jer se takvi ljudi svakodnevno susreću na ulici. Ali, oni više nikoga ne interesuju. Mislimo o svom komforu, vilama, skupim kolima. Izgubili smo samilost i, uopšte, osećaj za čoveka...

Naš sagovornik podseća da je taj osećaj izgubilo i društvo u celini. Doskora su postojala neka pravila, briga za one koji sami o sebi ne mogu da brinu:

- Živimo u vremenu u kojem nemate prava na slabost jer s njom gubite i stabilnost, oslonac i tlo pod nogama.

Oždžan u dramatizaciji Gogoljeve priče

- U savremenom svetu beskućnici i izbeglice su, uglavnom, prepušteni sebi. Svi smo u vlasti novca i tržišta, sebičnost je prevladala. Današnje vreme humanost ne stavlja u središte. Svakodnevni život i televizijske reklame vas uče da ste niko i ništa, ako nemate novca. Kad imate kupovnu moć, e tada ste, neko i nešto... Nažalost, to je već dijagnoza našeg vremena i takav pogled na svet posebno je prisutan među mladim ljudima. Istovremeno, oguglali smo na ljudsku tragediju. Ratove, ubistva i samoubistva. Toliko mrtvih, pa šta...

Oždžan primećuje da su i Srbija i Turska zemlje koje pokušavaju da sačuvaju svoje tradicionalne vrednosti, ali:

- Ali, u globalnom svetu gubimo bitku, na nas utiču neke druge kulture i sistemi vrednosti. U njima porodica nije tako važna, stalno vas podsećaju da ste važni vi i vaše potrebe! Mi još uvek tako ne razmišljamo i u tom smislu su slična naša dva naroda. Nismo mnogo "moderni" pošto držimo do svog nasleđa i prošlosti. Uče vas da ako za sobom "vučete" svoju tradiciju i prošlost, vi ste gubitnik. I zato je, jednostavno – zaboravite.

JUGOSLAVIJA

- NEKO je želeo i da se Jugoslavija raspadne. Kad se odvoje delovi, postaju slabiji nego što je bila celina. Ljudi se ubeđuju da su međusobno različiti dok i sami ne poveruju u to. U Bosni su skladno živela tri naroda koja su počela da se mrze, jer je neko baš to želeo... Turska je velika zemlja, i sama je izložena opasnosti, ali mi danas razumemo šta se vama već desilo. Svi se plašimo, ipak, treba da znamo da je snaga samo u zajedništvu.

KAPIJA, AVLIJA

- KADA sam prvi put posetio Srbiju bio sam šokiran činjenicom koliko smo slični: u navikama, porodičnim odnosima, jelima. Kapija, avlija, sarma, musaka... Na svakom koraku sam čuo neke poznate reči. Ovog puta je sa mnom došla i moja supruga, koja takođe primećuje iste stvari. Zapravo, imam utisak da smo u "rođačkoj zemlji" - kaže Kadri Oždžan.