FELJTON - GENERALI NA ČELU MASPOKA: U Zagrebu su verovali da mogu da preskoče vreme

Mirko Stamenković

24. 10. 2021. u 18:00

SA ove vremenske distance teško je poverovati koliko su pojedini ljudi umeli da prikriju svoje stvarno opredeljenje. Miku Tripala sam poznavao iz sportskih foruma. Sa Franjom Tuđmanom sam bio u upravi Teniskog kluba "Partizan", Ivan Šibl mi je bio jedno vreme direktor u "Borbi". Voleo je da dođe kod nas u sportsku rubriku i najčešće smo ćaskali o balerinama iz Narodnog pozorišta u Beogradu.

ФЕЉТОН - ГЕНЕРАЛИ НА ЧЕЛУ МАСПОКА: У Загребу су веровали да могу да прескоче време

Naslovna - četvrtak 25. maj 1972. godine / Foto arhiva "Novosti"

Nije nam padalo na pamet da je takav Šibl uopšte mogao da se nađe među "najtvrđim hrvatskim nacionalistima". Ili nismo imali sluha, ili nam neki dokumenti nisu bili dostupni, tek promaklo nam je da se ono što je "Hrvatsko proljeće" propagiralo moglo naslutiti još neposredno posle oslobođenja od nemačkih okupatora. Šteta što se tada nismo sećali makar onoga što je još bilo sveže. Trebalo je vraćati se u prve godine posle Drugog svetskog rata. Danas je jasno da su koreni Maspoka počeli da se razgranavaju u tadašnjoj Komunističkoj partiji Hrvatske, univerzitetskim sedištima, Katoličkoj crkvi, Akademiji znanosti, Matici iseljenika, kao i među onima koji su osuđivali, naravno ne javno, istragu protiv Andrije Hebranga koja je dovela do njegove smrti.

SIGNALI su postojali, ali odnosi unutar republika bili su u to vreme "tabu tema". Zapravo, bili smo naivni i neobavešteni. Tek tu i tamo bi "novinarski nerv" proradio, ali opet uz mnogo opreznosti i samokontrole.

Kada su mi javili da nedeljnik koji su izdavale "Novosti" na naslovnoj strani ima Vicu Vukova, više sam bio ljut na kolegu koji je uređivao "Susrete" nego što sam pomislio da je Brozovo prisustvo tom koncertu svesno režirano.

Tek kada sam video prvu stranu, na kojoj Broz iz prvog reda aplaudira Vici Vukovu, pevaču promoteru Maspoka u Hrvatskoj, shvatio sam da se, ipak, iza svega nešto krije.

I rekao sam: donesite ceo tiraž tog nedeljnika u moju kancelariju i on ne ide na tržište. Rešio sam da bacimo kompletan tiraž.

GRAFIČARI su rešili problem na bolji način - kao i uvek kada im prepustimo da oni traže rešenje, a ne da im mi namećemo naše. Za kratko vreme su promenili samo korice, ubacili ostalo, sada bez Vice Vukova na naslovnoj strani, i nedeljnik je otišao na kioske.

Taj detalj s naslovnom stranom "Susreta" inspirisao me je da od naše zagrebačke redakcije tražim objašnjenje zašto i mi nemamo svog foto-reportera.

Rečeno mi je - nijedan foto-reporter nije dobio akreditaciju da snima mitinge po Zagorju sa tribine, osim foto-reportera Tanjuga i "Vjesnika".

"Borba" je imala svog foto-reportera, iskusnog i velikog majstora Nikolu Bibića, akreditovanog u predsednikovom kabinetu. On je uvek imao svoje mesto na tribinama. Rekao sam mu: "Pakuj se i prati Broza po Zagorju."

KADA se vratio s puta, Bibić mi je pokazao originalne negative. Svuda, bez obzira na grad, slično - u prvom redu isti transparenti, iste parole, maltene iste osobe drže ih u rukama, a pozadi, posle nekoliko redova - ljudi se mirno šetaju ulicom.

Jasno je da je Broz trebalo da stekne utisak kako je i ovo po običaju "veličanstveni doček".

Nema slučajnosti ni u slici da Broz bude na koncertu kada peva Vice Vukov. A kada je tu - u prvom redu, normalno je i da aplaudira.

Počeli smo da "tragamo za skrivenim stazama" Maspoka.

Rekao sam Bibiću da napravi tri kopije negativa - jednu za našu arhivu, drugu da čuva negde kod sebe, a jednu sam poslao u Maršalat, i to bez ikakvog objašnjenja. Naravno, poslao sam i fotografije panorame skupa.

Tihi rat na temu da ima nešto "tajno što se zbiva između hrvatskog rukovodstva i Maspoka" začela je, zapravo, "Borba", člancima Miloša Žanka.

DAKLE, počelo je sa Desetom sednicom CK SK Hrvatske. Jedini visoki funkcioner Hrvatske koji je tada ukazivao na nacionalističko-šovinističke porive i u partijskim forumima u toj republici bio je dr Miloš Žanko. Suprotstavio se čelnim ljudima, a učinio je to još krajem 1969. godine, u svojim člancima u listu "Borba". Na Desetoj sednici CK SKH, januara 1970. godine, smenili su ga sa svih političkih i državnih funkcija.

U tom sukobu umalo nije "platio glavom" Slobodan Glumac. Imao je veoma neprijatan razgovor sa dr Vladimirom Bakarićem. Jer, "Borba" je u nekoliko brojeva prenela Žankove stavove o širenju "nacionalizma u partiji".

Da li su u Maspoku stvarno verovali da mogu preskočiti vreme u kome živimo? Da je moguće vratiti se nekim starim vremenima ili možda doskočiti u neku nerealnu budućnost? Dugo smo bili u zabludi. "Novosti" su se opredelile da "vreme i događaje" prate kroz pošteno i dosledno izveštavanje, bez komentara, ali dovoljno mudro i nenametljivo da bi iko mogao da nam stavi neku neposrednu zamerku.

ZAHVALJUJUĆI tome što niko nije neposredno napadao Maspok desilo se ono što smo i pretpostavljali - digli su glavu dovoljno visoko da je to bilo vidljivo svima u SFRJ. Jedino nas je iznenadilo što su među njima dva generala, što me je opredelilo da i "Novosti" poklone više prostora toj pojavi.

Reč je, naravno, o Ivanu Šiblu i Franji Tuđmanu. Ko je iole nešto znao o politici nije mogao da bude slep na činjenicu da su u Hrvatskoj na čelu oni koji su se u partizanima borili za jednu drugačiju Hrvatsku.

Reč je o začetku istinskog rušenja temelja na kojima je počivala socijalistička Jugoslavija. Federalna, a ne konfederalna. Država više naroda, još više narodnosti i etničkih celina, ali udruženih u državu jednakih prava. U državu koja se trudila da postane socijalno odgovorna.

U VREME Maspoka "Novosti" umalo nisu nastradale zbog poverenja u ljude koje prethodno nismo dobro upoznali.aime, kada smo već imali latinično izdanje, na predlog Žarka Božića, odgovornog urednika latiničnog izdanja, primili smo Stanka Pekeča, ne raspitujući se zbog čega je morao da napusti mesto šefa kabineta Dušana Dragosavca, sekretara CK SK Hrvatske.

"Nagazna mina" je bila u Pekečevom komentaru u kome se navodi da se dodeli trećeg ordena narodnog heroja Brozu protivi jedna mala boračka organizacija iz neke hrvatske zabiti. Nisam bio daleko od pomisli - ko li ga je na to nagovorio?!

Tada sam čvrsto verovao da upravo na primeru jedne republike u kojoj se već bio rasplamsao nacionalizam "Večernje novosti" moraju da se dokažu i u tome da, pored ćirilice, svoje izdanje štampaju i latinicom...

TITOVA UPOZORENJA

NE mogu reći da Broz nije upozoravao, ne samo medije već i najviše republičke rukovodioce, da se manu međusobnog prepucavanja. Nikezić je u tome bio krajnje osetljiv. Nikada niko na sednicama CK SK Srbije nije zloupotrebljavao govornicu. Veli Deva, tada predsednik Pokrajinskog komiteta Kosova i Metohije, jednom je direktno tražio da CK SK Srbije, pre sednice proširenog Predsedništva CK SKJ, zaključi da "priznajemo da smo grešili" - ne navodeći nijedan primer.Odgovorio sam mu na sednici CK SK Srbije: "Neka svako svog ovna priloži na žrtvenik, a ne da mi primamo tuđe greške na sopstvenu savest."

SUTRA: LATINICA IZ LIČNOG PRKOSA

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)