FELJTON - VLAST PREČA OD USTAVA SRBIJE: Izborni zakoni pravljeni da se ne izabere predsednik

Dr Nebojša Vladisavljević

05. 10. 2021. u 18:00

ZLOUPOTREBE nasleđenih autoritarnih izbornih ustanova bitno je poremetio odnos izvršne i zakonodavne vlasti.

ФЕЉТОН - ВЛАСТ ПРЕЧА ОД УСТАВА СРБИЈЕ: Изборни закони прављени  да се не изабере председник

NEREGULARNOST Nataša Mićić, munjevita karijera, Foto "Vikipedija"

Pošto se mandat Milana Milutinovića približio kraju, predsednički izbori su zakazani za kraj septembra 2002. Prema tadašnjem izbornom zakonu, pobednik je bio kandidat koji je dobio podršku više od polovine onih koji su glasali, ako je glasalo više od polovine upisanih u biračke spiskove. U suprotnom, dva kandidata sa najviše glasova išli su u drugi krug, uz isti prag izlaznosti. Imajući u vidu nesređene biračke spiskove, realni prag regularnosti izbora bio je bitno viši od zakonskog praga. Milošević je obezbedio podršku svom nasledniku 1997. autoritarnom manipulacijom. U drugom krugu predsedničkih izbora početkom oktobra, Vojislav Šešelj (SRS) tesno je pobedio Zorana Lilića (SPS), ali izbori nisu "uspeli" jer je na birališta izašlo tek 48,9% birača. U drugom krugu ponovljenih izbora u decembru, Milan Milutinović (SPS) ubedljivo je pobedio Šešelja sa izlaznošću od 50,9%. Reč je o velikoj izbornoj krađi - bar oko 300.000 glasova - jer je broj glasača u odnosu na drugi izborni krug u oktobru porastao drastično samo na Kosovu, uključujući izborna mesta na kojima je bilo malo glasača srpske nacionalnosti.

U DEMOKRATIJAMA restriktivna rešenja kao što je prag izlaznosti dovode u pitanje njihova demokratska obeležja. Ako ustav ne precizira ko će obavljati predsedničku funkciju usled nedovoljne izlaznosti birača na izbore, onda će se politička moć koncentrisati na nekom drugom mestu i tako podrivati ustavni poredak u jednoj od najosetljivijih tačaka. Prema Ustavu Srbije iz 1990, predsednik republike je igrao bitnu ulogu u izboru vlade i zakonodavnom procesu i, ojačan autoritetom koji izvire iz neposrednog izbora, predstavljao bitan deo horizontalne organizacije vlasti. U prvom krugu predsedničkih izbora krajem septembra 2002, Koštunica (DSS i manji deo krnjeg DOS-a) dobio je 30,9% glasova, Miroljub Labus (DS i veći deo DOS-a) 27,3%, a Šešelj (SRS) 23,2%. Glasalo je nešto ispod 60% birača pa su prva dva kandidata otišli u drugi krug. U situaciji u kojoj su svi očekivali pobedu Koštunice, daleko najpopularnijeg kandidata, deo krnjeg DOS-a je tihim bojkotom drugog kruga izbora oborio izlaznost. Kada su premijera Đinđića pitali da li će pratiti televizijsko sučeljavanje dva prvoplasirana kandidata, rekao je da će naizmenično gledati dva sportska prenosa i TV duel, dramatično relativizujući značaj izbora koji su odlučivali ko će biti prvi demokratski predsednik Srbije. Koštunica je ubedljivo pobedio Labusa u drugom krugu - 66,8% prema 30,9% - ali izbori nisu "uspeli" jer je glasalo svega 44,6% birača.

POD PRITSKOM javnosti, delimično je izmenjen izborni zakon pre ponovljenih predsedničkih izbora u decembru, ali tako da se ponovo onemogući izbor predsednika: ukinut je prag izlaznosti u drugom, ali ne i u prvom izbornom krugu. Krnji DOS, u skladu s tim, sada nije imao svog kandidata kako bi uticao na deo građana da ne izađu na birališta. U decembru, Koštunica je ponovo pobedio na izborima u prvom krugu, sa 57,7% glasova, ispred Šešelja koji je osvojio 36,0%, ali je na birališta izašlo samo 45,1% birača. Koštunica je zatim rekao da neće učestvovati na narednim izborima usled očigledne opstrukcije DOS-a i insistirao da se raspišu vanredni izbori za Narodnu skupštinu. Dva meseca kasnije, nova predsednica Narodne skupštine "odložila" je nove predsedničke izbore za šest meseci, do navodnog usvajanja novog republičkog ustava, kršeći tako ustav. Manipulacijom nasleđenih autoritarnih ustanova i onemogućavanjem izbora predsednika republike, kao i koncentracijom političke moći na mestima i na način suprotnim ustavu, neposredno su ugrožene osnove demokratije i otežano je funkcionisanje horizontalne organizacije vlasti. Očigledno je krnjem DOS-u bilo važnije da spreči Koštunicu da preuzme položaj predsednika republike, čak i po cenu rasta izborne podrške SRS-a.

Umesto polupredsedničkog ili premijersko-predsedničkog sistema uspostavljena je neka vrsta kvazi parlamentarnog sistema. I pre "neuspeha" predsedničkih izbora, predsednik Milutinović nije mogao da efektivno obavlja svoj posao.

PADOM starog režima izgubio je i ono malo kredibiliteta preostalog posle velike izborne krađe 1997; ostao je na položaju samo zato što je DOS posle pada Miloševića imao druge prioritete. Optužnica Haškog suda je takođe predstavljala opterećenje tako da se čekao kraj mandata da bi Milutinović otišao na suđenje u Hag. Te okolnosti ne treba mešati sa "kohabitacijom" predsednika i vlade iz suprotstavljenih političkih blokova u demokratskim državama. Najavom da će Nataša Mićić, predsednica Narodne skupštine, zamenjivati predsednika republike do usvajanja novog ustava, prekršen je ustav, ali je odnos snaga ostao isti. Mićićeva nije imala politički autoritet koji se stiče neposrednim izborom, niti je bila uticajna ličnost vladajuće koalicije: izabrana je u Narodnu skupštinu kao 161. na izbornoj listi DOS-a, a zatim i za predsednicu zakonodavnog tela, verovatno kao privremeno rešenje posle smene Maršićanina. Konačno, visoki izborni prag od 5% je praktično onemogućio strankama nacionalnih manjina samostalni ulazak u Narodnu skupštinu, imajući u vidu činjenicu da u Srbiji živi veliki broj malih nacionalnih zajednica.

ODSUSTVO kontrole civilnih vlasti nad snagama bezbednosti tokom demokratizacije u akademskoj literaturi se obično tumači iz ugla starateljskih režima (tutelary regimes) i rezervisanih domena. Uporedno iskustvo govori da opstanak starateljskih vlasti koje ograničavaju moć izabranih javnih funkcionera ostavlja te države ispod praga demokratije, uprkos potencijalnom napretku kada je reč o demokratskim izborima i zaštiti osnovnih sloboda. Starateljska moć obično se javlja u obliku vojnih vlasti, kao u Turskoj i Čileu devedesetih i Pakistanu, Gvatemali i Tajlandu u narednoj deceniji; verskih vlasti, kao u Iranu posle revolucije; ili moćnih monarha, kao u Nepalu devedesetih. Starateljske vlasti obično vrše široki nadzor nad izabranim funkcionerima, ponekad putem formalnih ustanova stvorenim posebno za tu svrhu ili neformalno u drugim slučajevima. Takvi režimi obično podrazumevaju "rezervisane domene", koji sklanjaju određene oblasti u nadležnosti izvršne vlasti izvan kontrole izabranih funkcionera. Primeri "rezervisanih domena" su vojska i politika vojske, kao u više latinoameričkih država posle vojnih diktatura; ključna uloga religije u društvenom i političkom životu, kao u Iranu; i striktni sekularizam, kao u Turskoj pre uspona Erdoganove Stranke pravde i razvoja. "Rezervisane domene" ne treba mešati sa ograničenjima koje demokratske vlasti mogu postaviti same sebi u vidu konsocijalizma, korporatizma i raznih organa horizontalne odgovornosti.

SUTRA: Ubistvo premijera Zorana Đinđića

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)