INTERVJU Đorđe Dragićević, defektolog logoped: Kada šlog pogodi levu stranu mozga govor se teže oporavlja

Doktor u kući - I. Kovačić

26. 10. 2020. u 18:38

ИНТЕРВЈУ Ђорђе Драгићевић, дефектолог логопед: Када шлог погоди леву страну мозга говор се теже опоравља

Foto M. Anđela

KADA moždani udar većim delom pogodi levu hemisferu mozga oporavak govora je veoma dug i naporan.

U slučaju da manje ošteti levu stranu ili zahvati samo desni deo, prognoza oporavka jezičkih i komunikacijskih sposobnosti je bolja, naročito kada je reč o mlađim pacijentima.

U intervjuu, za "Novosti", Đorđe Dragićević, diplomirani defektolog-logoped iz Instituta za rehabilitaciju, kaže da je sa oporavkom govora posle moždanog udara potrebno započeti što ranije, čim pacijent bude dobrog opšteg stanja, a pristup mora da bude isključivo individualan:

- Od velikog značaja je da imamo i snimak skenera ili magnetne rezonance mozga, da se vidi moždano tkivo i druge lobanjske strukture mozga. Na osnovu ovih nalaza utvrđujemo prirodu i lokalizaciju moždane povrede. Nakon tog uvida, dijagnostikovanje govorno-jezičkih poremećaja izvodi se procenom komunikativnih i kognitivnih sposobnosti primenom standardizovanih testova. Tek kada se utvrdi tip govorno-jezičkog poremećaja započinju se tretman i rehabilitacija.

Kada je pravi trenutak da pacijent počne sa rehabilitacijom?

- Procena se započinje onog trenutka kada je pacijent stabilnog opšteg stanja i kada je sposoban da bude doveden na logopedsko testiranje. Pri tome, neophodno je da prikupimo što više informacija o njegovom obrazovanju, socio-ekonomskom položaju i istoriji bolesti. Kada započne, rehabilitacija govora zahteva konstantan rad sa pacijentom dok je hospitalizovan, kao i angažovanost porodice po odlasku kući. Kod lakših deficita jezičkih funkcija moguć je brži i potpuni oporavak.

Foto M. Anđela

Od čega još zavisi da li će i u kojoj meri pacijentu da se "vrati" govor?

- Veoma je bitno da se odredi pravi, individualan tretman i da se sa njim započne što ranije. Bitno je i da se uključi porodica, jer oni mogu moralno da utiču na obolelog i stimulišu rad i oporavak. Osim mesta i veličine promene na mozgu, do kojih je doveo moždani udar, oporavak govora zavisi i od opšteg stanja pacijenta, njegovog neurološkog statusa i životne dobi.

Usavršavanje

DA LI logoped mora da bude posebno edukovan da bi se bavio rehabilitacijom govora posle moždanog udara?

- Kako u svetu, tako i kod nas, učestalost moždanih udara se povećava. Iz tog razloga poželjno je i potrebno stalno usavršavanje i edukovanje, kao i praćenje novih studija i istraživanja u dijagnostikovanju i rehabilitaciji osoba sa poremećajem govora.

Kod kolikog broja pacijenata se govor obnovi u potpunosti?

- U većini slučajeva, kada se sa tretmanom počne na vreme i kada je prisutan lakši oblik poremećaja govora, pacijenti se oporave u potpunosti. Postoje smetnje u govoru, koje se zadrže određen period, ali se brzo povuku, naročito ukoliko pacijent nastavi da vežba posle hospitalizacije. Kod težih oštećenja određeni deficiti govora se zadrže i stalno su prisutni, ali pacijent bude razumljiv za širu socijalnu populaciju i može normalno svakodnevno da funkcioniše.

Kako se praktično sprovodi tretman oporavka govora?

- Postoje brojne metode. Kod težih oštećenja govorno-jezičkih funkcija koristimo sve raspoložive kanale - auditivne, vizuelne, gestovne, grafičke... Od značaja su i vežbe stimulacije, čijom primenom podstičemo oporavak jezičkih sposobnosti. Na primer, pacijentu kažemo konkretnu reč ili mu pokažemo neki znak, što ga podstiče da da odgovor. Koristi se i metod melodijske intonacije, kao i metod stimulacije sintakstičkih sposobnosti, tretman perseveracija i drugo. Kod lakših oblika primenjuju se metode čitanja i pisanja, vođenje svakodnevnog ličnog dnevnika, asocijacije, opis slike, imenovanje pojmova koji pripadaju određenoj semantičkoj kategoriji...

I posle traume

DA LI je oštećenje govora najčešća invalidnost do koje dovodi moždani udar?

- Cerebrovaskularna oboljenja ili moždani udari su jedna od glavnih etioloških faktora koji dovode do poremećaja govora kod odraslih. Pored njih, poremećaj govora uzrokuju i traumatska oštećenja mozga, zapaljenska oboljenja, intrakranijalni tumori, demencija, trovanja, metabolički i nutritivni poremećaji.

Da li je od značaja ako pacijent primenjuje metode oporavka i kod kuće?

- Jeste, naravno. Tokom tretmana pacijent se obučava da i u kućnim uslovima može samostalno da radi. Tu je, opet ponavljam, od velikog značaja porodica, koja pre svega treba da ga motiviše, da bude uz njega i da ga razume. U slučaju težih oštećenja govora, savetuje se dalji nastavak rada sa logopedom i posle izlaska iz bolnice.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)