DESET HILjADA TUŽBI PROTIV BANAKA: Stanje u beogradskom pravosuđu alarmantno - Prvi i Treći sud pred blokadom

V. C. S.

19. 09. 2020. u 09:25

ДЕСЕТ ХИЉАДА ТУЖБИ ПРОТИВ БАНАКА: Стање у београдском правосуђу алармантно - Први и Трећи суд пред блокадом

Foto: Arhiva Novosti

ALARMANTNO je stanje u kom se u ovom trenutku nalazi beogradsko pravosuđe, koje je toliko preopterećeno da sudovima preti blokada!

Ovo se juče moglo čuti na konferenciji za novinare Alumni kluba Pravosudne akademije (AKPA).

Prema rečima sudije Dejana Milovanovića iz Prvog osnovnog suda, u najtežem stanju su njegov i Treći sud. Pred Prvim sudom, po mesnoj nadležnosti, vode se svi sporovi protiv države, Grada Beograda i Fonda PIO, dok su na teritoriji Trećeg suda sedišta poslovnih banaka, protiv kojih građani podnose masovne tužbe. Samo u julu i avgustu podneto je više od 10.000 tužbi, mahom protiv banaka. Građani se najviše žale na ugovore o kreditima.

- U decembru prošle godine sudija Osnovnog suda u Aranđelovcu imao je priliv od 10 predmeta mesečno po sudiji, u Kraljevu 11, a u Beogradu 100! U Trećem sudu čak 150 novih predmeta mesečno - kaže Milovanović, i dodaje da posledice osećaju ne samo sudije, već pre svega građani.

USTAVNE ŽALBE

AKPA je tražila od Ustavnog suda da donese privremenu meru zabrane sprovođenja izbora za nove članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, dok ne odluči da li je način njihovog izbora diskriminatorski. Naime, 43 odsto od ukupnog broja sudija, tj. svi oni koji su prvi put izabrani na sudijsku funkciju, kao i 46 odsto zamenika javnih tužilaca, odnosno oni koji su izabrani na tri godine, nemaju pravo glasa, jer im je to prva tužilačka ili sudijska funkcija na koju su izabrani.

Sudije rade prekovremeno i vikendom i opet ne mogu da savladaju toliki priliv. To utiče na kvalitet presuda, na ažurnost i efikasnost, a u velikom broju slučajeva građani dobijaju sporove zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, pa se iz budžeta isplaćuju ogromne pare za odštete.

Alumni klub predlaže zakonodavcu da drugačije reši masovne tužbe, kojih je sve više, i izmeni Zakon o parničnom postupku. Jedna od alternativa je da za podnošenje tužbi bude nadležan sud na teritoriji prebivališta građanina koji tuži, a ne tamo gde je sedište tuženog. Tako bi se procesi ravnomernije rasporedili po celoj zemlji.

- Broj predmeta po sudiji raste svakog meseca geometrijskom progresijom i već sada sudija parničar iz Beograda mesečno ima više novih predmeta nego njegov kolega iz unutrašnjosti za godinu dana. Preopterećen je i Viši sud u glavnom gradu, koji delegira nadležnost drugim sudovima, ali sistemskog rešenja nema dok se ne rasterete osnovni sudovi - kaže sudija Siniša Trifunović, predsednik Alumni kluba.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

Jovan

19.09.2020. 11:05

Po brojnim gradovima su izlepljeni plakati kojima se gradjani pozivaju da od banaka traze novac za neosnovano naplacene troskove oko kredita, a ostavljeni su i brojevi telefona za kontakt. Da ovo nije nekakva namerna opstrukcija sudova?

Tamara

19.09.2020. 11:19

sudije nikad nisu radile prekovremeno. Bila sam saradnik u beogradskom sudu. Sudije dodju u 10 a vec beze kuci u 14 h. Ovi predmeti o kojima novinar pise su laki predmeti i zavrsavaju se brzo

Lenka

21.09.2020. 18:54

@Tamara - Vi to ne znate jer kao saradnik nikada niste dolazili vikendom. Činjenica ne rade sve sudije vikendom, ali dodjite bilo koje subote u Prvi sud, na parkingu ćete videti automobile sudija.

Nebojša

19.09.2020. 11:39

Jednostavnije resenje je bilo da NBS natera svojom odlukom tj naredbom da sve banke vrate sav taj nelegalno otet novac od gradjana i privrede. Ovako cemo zbog toga da zatrpamo sve sudove. U NS sudije imaju zbog toga po neverovatnih 1000 predneta u radu i vreme je da se donese takva odluka i spreci kolaps sudova jer nesporno je da svaki sudski spor u ovom slucaju banke gube pa cemu onda sporovi i zatrpavanje sudova.

Milan

20.09.2020. 10:12

Sudije ne mogu resiti sistemske probleme koji generisu ogroman broj sporova. Ne treba dakle kriviti sudije osnovnih i visih sudova za zatrpanost, vec sistem. Sto se tice banaka, Vrhovni sud je svojim nakaradnim pravnim shvatanjima generisao masovne tuzbe, jer je za nacin poslovanja svih banaka koji je primenjivan decenijama i odobravan od NBS i prihvatan od strane sudske prakse, sada zakljucio da nije bio ispravan i da se moze retroaktivno traziti obestecenje. Ovoliki broj sporova samo govori o tome da je Vrhovni sud svojim nemarom znacajno narusio sigurnost pravnog prometa i pravnu sigurnost, izazivajuci nesagledive poaledice koje cemo tek osetiti svi mi. Tamo sada sede ljudi koji su birani po nekim drugim, a ne po strucnim kriterijumima, koji nisu u stanju da shvate znacaj svoje funkcije, i to je samo jedan od sistemskih problema.