ISTORIJSKI DODATAK - PREURANJENI I NELEGALNI SLOM JUGOSLAVIJE: Prvi susret sa ambasadorom SR Jugoslavije u Atini Milanom Milutinovićem

Piše Kris Spirou

17. 09. 2021. u 17:00

PONEDELJAK 18. april 1994. - PEROS Korovesis, vlasnik restorana "Tops" na Trgu Kolonaki u Atini, ustao je da mi omogući da večeram.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРЕУРАЊЕНИ И НЕЛЕГАЛНИ СЛОМ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Први сусрет са амбасадором СР Југославије у Атини Миланом Милутиновићем

Lord Oven, Torvald Stoltenberg i Slobodan Milošević , Foto Arhiva/EPA

Znao je da će mi se kroz par minuta na večeri pridružiti pomoćnik Janis (DŽon) Cinas.

"Ti si neverovatno ljudsko biće, Kris Spirou", rekao je Peros, pomerajući stolice oko stola, "imaš više strpljenja i osetljivosti nego iko koga sam ikada upoznao, a upoznao sam ih na hiljade u životu. Ako me pitaš za savet, reći ću ti - učini to. Možeš da pomogneš, a regionu je pomoć potrebna."

Samo što je Peros otišao, stigao je Janis Cinas. "Šta se dešava, šefe?", pitao je. "Izvinite, malo kasnim. Uleteo sam u strasnu raspravu s bliskim rođakom. Znate, onim koga sam išao da posetim. Imamo probleme oko nekoliko parcela u selu. Dođe mi da odem u selo i da na mrtvo prebijem neke od rođaka, ponašaju se tako glupo i sebično. Sve su ostale rođake razbesneli", rekao je Cinas.

"Jani", rekao sam, "imao sam vrlo interesantan razgovor sa onom trojicom koja sede za onim stolom tamo. Razgovor je bio toliko zanimljiv da sam napravio sjajne beleške na ovim papirnim salvetama".

Milan Milutinović , Foto Arhiva/EPA

Milutin Milutinović

"Jani, hoću da složim beleške i ono što se ovde upravo odigralo dovedem u neki red. Hoćeš li da zamoliš konobara da nam donese par listova papira pre nego što poručimo?". "Zašto da tražimo papir od konobara", rekao je, "imamo milion žutih blokova u kolima. Doneću Vam jedan. Tu sam se parkirao."

JANI mi je doneo novi žuti blok. "Samo napred, šefe", rekao je, "pišite Vi svoje beleške. Ja ću poručiti za Vas, znam šta želite." Jani zna da ja ne jedem meso, što mi sužava izbor u većini restorana u Grčkoj.

Večerali smo sveži brancin na žaru i čašu belog vina za mene, sarmice od vinove loze i "šolju čaja sa sedam šećera" za Janisa.

Trenutno smo u iznajmljenom stanu u kojem smo odseli u centru Atine, nedaleko od Trga Kolonaki. Večerašnji zanimljivi i neobični razgovor na Kolonakiju odigrao se oko pola devet. Sada je petnaest do jedanaest, a ja se osećam kao navijen. Imam poriv da zapišem ono što se večeras događalo što je vernije moguće. Osećaj je to kakav nikada ranije nisam imao, iako sam proputovao čitav svet. Susretao sam se sa svetskim liderima, radio na izboru predsednika i premijera i nalazio se u čudnim i veoma zanimljivim situacijama. Osim zabeleške u dnevnom kalendaru, nikada se nisam upuštao u pisanje beležaka niti hronika događaja.

VEČERAS sam, dakle, učinio za mene vrlo vrlo neobičnu stvar! Zapisao sam skoro sve što sam čuo, pribeležio većinu onoga što sam rekao i sve što sam pojeo. Nemam pojma zašto sam to večeras uradio. Možda je to zato što sam čuo tolike molbe za pomoć, molbe da pomognem da se okonča rat o kome ništa ne znam. Možda je to bilo zato što je Spiros izrazio zabrinutost za ljude zarobljene u "ratnoj zoni".

Možda su razlog reči koje sam čuo od Surcisa i Kicosa, a koje nisam stigao da zapišem na papirnim salvetama. Reči poput ovih: "Gospodine Spirou, morate da pomognete. Na hiljade male dece bude ubijeno tamo svakog meseca. Hiljade ostaju bez doma, a svaki put kada nekoga ubiju, iza njega ostaju siročad." U trenutku nisam osetio potrebu da zapišem te reči. Urezale su mi se u svest. Moj um ima mehanizam koji kaže "shvatio sam" kada to zvonce zazvoni. Tada čitav moj proces mišljenja prelazi u visok stepen prenosa.

* * * * * * * *

VAŠINGTON IZBEGAVA KONTAKT

MOŽDA je sve ovo što sam naveo okinulo u meni potrebu da zabeležim večerašnje događaje. Možda. Ali ako bih morao da označim pravi razlog koji je u meni pobudio takve emocije i osetljivost i naveo me da ovako reagujem, rekao bih da je to naprosto ovo!!! Večerašnji razgovor preneo me je unazad kroz vreme, jako daleko unazad, do uzrasta od četiri godine. Tako mali sam, pamtim, bio "izbeglica" u "kozjoj šupi". Nekoliko godina okupatori su sa svojom nemačkom kohortom bombardovali i palili moje selo do temelja. Zvanični podaci koje država ima o okupaciji govore da su, od 190 kuća u mom selu, samo dve pošteđene. Naš dom, kuća u kojoj sam rođen, granatirana je i spaljena do temelja. Moja porodica je izbegla u šumu. Moji roditelji su se pridružili pokretu otpora, a mi, troje male dece, bili smo ostavljeni na milost vremenskim uslovima, na staranje našoj "jaja" (baka) Uraniji.

Slobodan Milošević i Radovan Karadžić , Foto Arhiva/EPA

Slobodan Milošević i Radovan Karadžić

Da, nažalost, doživeo sam pakao rata između prve i desete godine života. Takva iskustva vas nekako primoraju da jako brzo odrastete. Ona takođe formiraju jedan čip u vašoj glavi koji nikada ne briše sećanje na osećaj stalne gladi, osećaj bosih nogu koje hodaju po snegu i ledu, ili jeziv osećaj kada čekate da se koza ojari kako biste vi i vaša braća i sestre mogli da popijete po šolju mleka. A ovo su one lepše uspomene i osećanja iz tog vremena. Ima i gorih.

To je ono što me je navelo da učinim ono što sam večeras učinio i što će me možda naterati da učinim ono što ću sutra učiniti.

Da, večeras sam zabeležio ljudsku brigu i ostatak "zanimljivo neobičnog" razgovora u restoranu "Tops" na Kolonakiju. "Hajdete na spavanje, šefe", viče Jani iz svoje spavaće sobe. "Već je jedan", kaže. "Otkud sad on da progovori?", zapitao sam se, "upravo sam ga čuo kako tamo hrče". Ali to je bilo čitav sat ranije, kada sam poslednji put pogledao na zidni sat. Dakle, ja sam izgubljen u vremenu, a ne Janis. "Samo ti nastavi da hrčeš, Jani", rekao sam, "pričaćemo ujutru. Laku noć."

Utorak,

19. april 1994.

JUTROS je Paris Kicos nazvao telefonom moju kancelariju u HAU (Helensko-američka unija). HAU je vrlo poznati međunacionalni centar, osnovan krajem pedesetih godina od strane istaknutih službenika ambasada Grčke i SAD, biznismena i umetnika. Stvoren je da bi unapređivao odnose između Sjedinjenih Država i Grčke kroz obrazovne i kulturne programe. Ja sam nedavno od strane izborne skupštine izabran za predsednika i predsedavajućeg Borda direktora Centra.

Gospodin Kicos i ja dogovorili smo se da se sastanemo u mojoj kancelariji u ulici Masalias broj 22 na Kolonakiju u Atini, u 11.30 u sredu, 20. aprila 1994. godine.

Sreda,

20. april 1994.

TAČNO, jutros, u 11.30 Paris Kicos došao u moju kancelariju. Dugo smo diskutovali o situaciji na Balkanu. On očigledno zna mnogo o tome šta se tamo zbiva. Objasnio mi je kako se odigrao "preuranjeni" i "nelegalni" slom Jugoslavije, i kako se Jugoslavija "od multietničke i multikulturne zemlje u kojoj se ispovedalo više vera, transformiše u "odvojene etnički ili verski čiste entitete".

Kicos mi je rekao da je predsednik Srbije Slobodan Milošević "u punoj meri spoznao" plan "velikih sila predvođenih Nemačkom", i nastoji da nađe način da "sačuva" ono što je ostalo od Jugoslavije, te da "obezbedi" za srpsku naciju pravičnu pogodbu u krajnjem ishodu.

Gospodin Kicos je rekao da je predsednik Milošević proamerički nastrojen te da veruje da je samo uz "svesrdno američko zalaganje da se prekinu neprijateljstva" ikako moguće ponovo postići mir na Balkanu.

"GOSPODINE Spirou, predsednik Milošević mi je rekao da je mnogo puta bez uspeha pokušao da stupi u kontakt sa krupnim donosiocima odluka u Americi. To do sada nije bilo moguće, kako mi je rekao."

"Gospodine Spirou, ako biste dobili zvanični poziv, biste li otputovali u Beograd da se sastanete sa predsednikom Miloševićem?", pitao me je Paris Kicos.

Rekao sam mu da sam od sinoćnjeg razgovora u restoranu mnogo o tome razmišljao. "Ja sam razgovarao sa jugoslovenskim - srpskim ambasadorom u Atini, Milanom Milutinovićem i sinoć i jutros. On je prihvatio da Vam bude domaćin na ručku sutra, ako ste slobodni", rekao je.

"Gospodine Spirou, treba da znate da je predsednik Milošević upoznat sa svim ovim."

Čitav aranžman me je dovoljno zaintrigirao i pristao sam da se sastanem na ručku sa srpskim ambasadorom u Atini.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)