ISTORIJSKI DODATAK - VARLJIVO LETO 1988. GODINE: Novi talas protesta srpskog pokreta sa Kosova i Metohije po Srbiji i Crnoj Gori

Nebojša Vladisavljević

23. 06. 2021. u 17:15

SREDINOM osamdesetih godina prošlog veka šire se protesti građana u Jugoslaviji, ne samo među Srbima na Kosovu.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ВАРЉИВО ЛЕТО 1988. ГОДИНЕ: Нови талас протеста српског покрета са Косова и Метохије по Србији и Црној Гори

Foto Arhim Muzeja Vojvodine

Posle relativnog zatišja u godinama posle Titove smrti, broj štrajkova naglo raste između 1985. i 1987, kao i broj učesnika u tim protestima, a radnički zahtevi sve su radikalniji. U maju 1988. mere štednje savezne vlade izazivaju štrajkove širom zemlje, kao i brojne upadljive protestne marševe i demonstracije industrijskih radnika u glavnom gradu i regionalnim centrima. Istovremeno, srpski pokret sa Kosova pokreće još jednu kampanju protesta, sada sa radikalnijim zahtevima i oblicima protesta. Posle neočekivanog uspeha julskog protesta u Novom Sadu, organizatori protesta i njihovi saveznici izvan Kosova pokreću više velikih protesta u ovoj pokrajini i u Crnoj Gori tokom jula i avgusta. Letnji protesti industrijskih radnika, srpskog pokreta i njihovih saveznika podstakli su raskol u najvišim krugovima partijske države, izazvali sporove između viših i nižih funkcionera, kao i značajne promene odnosa države i društva. Te posledice su, zauzvrat, postavile temelj za širenje mobilizacije građana u septembru i oktobru, to jest, za antibirokratsku revoluciju.

Mitinzi početkom septembra 1988. godine otkrili su da je mobilizacija građana postala važan politički činilac. Trećeg septembra su aktivisti srpskog pokreta sa Kosova priredili svoj prvi miting u centralnoj Srbiji i poslednji u Vojvodini. Miting u Smederevu, gradu sa velikim brojem srpskih iseljenika sa Kosova, bio je najveći do tada - oko 60. 000 učesnika. Istog dana u popodnevnim časovima su aktivisti održali miting u Kovinu sa oko 10.000 učesnika.

LOKALNI AKTIVISTI u Vojvodini takođe su organizovali dva mitinga, koji su signalizirali paralelnu mobilizaciju građana u pokrajini. Trećeg septembra je sindikat fabrike u Somboru organizovao veliki javni skup, uz podršku nekoliko lokalnih funkcionera. Oko 2.000 učesnika, uglavnom radnika, okupilo se u lokalnoj industrijskoj zoni, protestujući zbog sve većeg siromaštva radničke klase i bujanja korupcije i zahtevajući ustavne promene u republici i federaciji. Sutradan se 10.000 ljudi pojavilo na mitingu u Crvenki. Bio je to prvi višenacionalni miting do tada, sudeći prema govornicima, učesnicima i transparentima, uključujući one na mađarskom, ruskom i slovačkom jeziku. Mada je stotinak Srba sa Kosova prisustvovalo mitingu, lokalni organizatori su ih pozvali samo kao goste.

Srpski pokret je u septembru organizovao proteste širom Kosova: od malih javnih skupova i mitinga do protestnih marševa i uličnih demonstracija, sa često po nekoliko hiljada učesnika. Neki protesti su imali naglašenu emotivnu notu pošto su organizovani povodom međunacionalnih incidenata; drugi su uglavnom odražavali strukturu i zahteve mitinga održanih izvan Kosova. Čak i manji međunacionalni ispadi sada su podsticali radikalne zahteve. Bilo je zahteva da se promene imena škola i javnih ustanova koje su nosile imena Albanaca koji su naprasno proglašavani "kontrarevolucionarima". Aktivisti srpskog pokreta su sada uspostavili punu saradnju sa lokalnim srpskim intelektualcima, pošto su tražili obrazovanije pojedince da govore na sve većem broju mitinga, naročito u Vojvodini, centralnoj Srbiji i Crnoj Gori. Srpski intelektualci na Kosovu podržavali su zahteve društvenog pokreta, ali ih je veoma malo učestvovalo u ranijim protestima. Glavna inicijativa tih intelektualaca dogodila se 22. maja 1987, kada se njih šezdesetak susrelo sa Milankom Renovicom, tadašnjim predsednikom saveznog partijskog predsedništva, da se požali na politiku nejednakosti na Kosovu.

BUĐENJE TITOGRADA

PARTIJA je još od rata snažno podsticala stvaranje posebnog crnogorskog identiteta, zasnovanog na istorijskom regionalnom identitetu, potpuno odvojenog od srpskog identiteta koji je najveći deo stanovništva Crne Gore delio sa stanovništvom Srbije. Verovatno su se visoki crnogorski funkcioneri uplašili i samog dolaska aktivista Srba sa Kosova u Titograd i reakcija svojih građana. Mitinzi su neizbežno zamagljivali granicu između srpskog i crnogorskog identiteta, jer je većina Crnogoraca sa Kosova, koji su igrali važnu ulogu u tom društvenom pokretu, prihvatala oba identiteta kao svoje.

Mnogi građani Crne Gore, sa parolama podrške, pozdravili su 20. avgusta dolazak aktivista srpskog pokreta duž puta za Titograd, dok su brojni taksisti besplatno prevozili pridošlice. Nešto kasnije, velika masa ljudi, uključujući oko dve hiljade Srba iz pokrajine i stotine onih koji su ih podržavali iz različitih delova Crne Gore, Hercegovine i Srbije, prošetali su centrom grada noseći zastave Jugoslavije pevajući režimske pesme. Na mitingu od oko 30.000 učesnika pevali su jugoslovensku himnu, zviždali govornicima koje je poslao republički establišment, aplaudirali govornicima iz pokreta i uzvikivali slogane podrške Srbima sa Kosova. Posle mitinga, masa se okupila ispred obližnjeg hotela da čuje kako raspaljeni govornici kritikuju visoke funkcionere Crne Gore. U povratku kasno po podne, brojni aktivisti pokreta zastali su u Kolašinu da održe još jedan miting pred oko 2.500 građana.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)