Srbija

NEKADAŠNJE PROSLAVE MATURE, PREPOZNATLJIVE I DANAS: Izložba u Gradskom muzeju Somboru svojevrsni vremeplov

Ljiljana Preradović

30. 06. 2025. u 06:30

ZAVRŠETAK gimnazijskog školovanja, maturski panoi, polaganje ispita zrelosti, kao prvi korak za ulazak u svet odraslih i maturske svečanosti, toalete baš za tu priliku, neguju se odavno, i uprkos minulim decenijama, ta tradicija se praktikuje i danas.

НЕКАДАШЊЕ ПРОСЛАВЕ МАТУРЕ, ПРЕПОЗНАТЉИВЕ И ДАНАС: Изложба у Градском музеју Сомбору својеврсни времеплов

FOTO: Muzej Vojvodine

A slika kako je to sve izgledalo od druge polovine 19. veka, kada se pojavljuju prvi ispiti zrelosti u srpskim gimnazijama, do šezdesetih godina 20. veka, u izložbu, "Ispit zrelosti - maturanti vojvođanskih gimnazija od polovine 19. veka do šezdesetih godina 20. veka", svojevrsni vremeplov "sabrale" su Čarna Milinković, istoričar i direktorka Muzeja Vojvodine, i Ljubica Otić, muzejska savetnica u penziji.

Prikaz učionice s kraja 19. veka, istorijski zapisi, svedočanstva i knjižice, maturski panoi, nastavna sredstva i udžbenici iz tog doba našli su se pred publikom Gradskog muzeja u Somboru, koja će moći da je pogleda do 15. jula.

- U Muzeju Vojvodine zaista imamo bogatu zbirku - ponosno ističe njegova direktorka Čarna Milinković. - Kada sam videla kojim blagom raspolažemo, odlučili smo se da 2019. organizujemo ovu izložbu koja je do sada gostovala u nekoliko gradova.

Među izloženim panoima je i onaj iz daleke 1904. Srpske velike škole u Novom Sadu, današnje Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj", i na njemu je, što nije bilo uobičajeno za to vreme, jedna devojčica, Ana Mihaldžić, ćerka čuvenog prote Stevana Mihaldžića.

- Sa panoa se može videti da su đaci gimnazija u Vojvodini, kasnije postajali znameniti ljudi - ističe naša sagovornica. - Takođe se upoznaje građanski sloj društva, ali i da su u to vreme gimnazije prevashodno bile namenjene deci iz imućnijih porodica, mada nije bilo isključeno da i deca slabijeg imućnog stanja pohađaju gimnazije, a njihovo obrazovanje se plaćalo iz fondova.

Školovanje za vreme oba rata

ZA vreme oba rata, Prvog i Drugog svetskog, prema rečima Čarne Milinković, obrazovanje je postojalo u kontinuitetu.

- Škole se zbog oružanih sukoba nisu gasile - ističe ona, dodajući da je to jasna poruka da je obrazovanje bitno.

Opisujući kako su izgledale tadašnje učionice, autorka pripoveda da su dečaci sedeli u skamijama. Strogo se vodilo računa o pravilnom sedenju, naslon je pratio kičmu. Klupe su bile blago nagnute, sa žljebom za pribor, a đačke torbe izuzetno male i lagane. Devojčice nisu bile u učionicama i gradivo su polagale vanredno.

- Posle položene mature, dečaci su dobijali cilindar i štap, što je bio znak da ulaze u svet odraslih, dok su devojčice za ulazak u svet dama dobijale haljine i aksesoare - opisuje običaje tog vremena Milinkovićeva.

Poklon razrednom starešini

MATURSKI tabloi, tradicija duga više od veka, i za razliku od današnjih vremena, kada se mogu videti u raznim izlozima, gimnazijalci su u prošlosti, u znak sećanja darivali svom razrednom starešini.

- To je za prosvetnog radnika bio izuzetan poklon, i čuvali su ih svojim domovima - kazuje nam ondašnje običaje Čarna Milinković.

Kroz izložbu se može videti da je u to vreme postojalo jako malo udžbenika, a profesori koji su predavali i po pet predmeta, znanje su prenosili iz beležaka sa studija. Ključno je bilo učenje na času, jer đaci nisu imali svoje udžbenike.

- Završetak gimnazijskog školovanja, krajem 19. i početkom 20. veka, obeležavan je sporadično okupljanjem u kafanama i restoranima, ali nije bila praksa - otkriva naša sagovornica - Sačuvana je fotografija između dva svetska rata iz kafane u Kikindi, generacija iz 1939. a na poleđini su zabeleženi podaci, gde je i koja kafana. Proslava 10 godina mature je bila obavezna, i oni koji su bili sprečeni, morali su da imaju dobar razlog za nedolazak. Postojali su odbori za obeležavanje desetogodišnjice mature.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića
Poznati

0 0

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića

DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.

07. 12. 2025. u 11:41

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
MEĐUNARODNI DAN VOLONTERA: Snaga zajedništva i solidarnosti

MEĐUNARODNI DAN VOLONTERA: Snaga zajedništva i solidarnosti