PRODAO KRAVU ZA PUT U MANILU: Nikola Krgović se zaputio na Filipine kako bi bodrio košarkaše

MALO ko bi uradio ono što je Niko­la Krgović (33). Mladi Beograđanin kojem je životna profesija vi­nogradarstvo, a životna pasija košarka, odlučio je da se na daleki put za Manilu uputi potpuno sam kako bi bodrio srpske košarkaše.

Foto Novosti

- Oduvek mi je životna želja bila da odem sa pri­jateljima na SP u košar­ci. Planirali smo da to učinimo još pre četiri godine u Kini, ali ni tada nismo uspeli. Imao sam neke "ludačke" planove na koji način bih mogao da skupim pare da povedem 20 ljudi, čak sam razmi­šljao da napravim neki dokumentarac/putopis i da to pokušam da prodam. Na kraju sam odlučio da odem sam pošto nikako nismo mogli da se dogo­vorimo, jer ko ima para nema vremena, ko ima vremena nema para. Ja sam uspeo da se, što se kaže "skrpim", prodao sam ne­ku poljoprivrednu opre­mu, između ostalog i kra­vu, dok sam na par strana i pozajmio novac - počinje svoju priču za "Novosti" Nikola dok u Dohi čeka na let za Manilu.

Otvoreno kaže da je ovo isključivo napravio za svoju dušu. Tako nešto nije učinio veoma dugo.

- Imao sam sreće da mi je majka praktično propu­tovala ceo svet, mislim da joj je ostalo još samo dva­desetak zemalja da obiđe. Do svoje 18. godine sam na razne destinacije išao sa njom i tu sam zavoleo pu­tovanja, upoznavanje novih kultura, tradicija i naro­da. Nažalost, već deset go­dina nisam nigde putovao. Uz to ovo mi predstavlja i prvi odmor na koji ni­sam otišao nakon čitave decenije. Košarka je jed­na od retkih stvari koje u životu razumem. Even­tualno rokenrol. Žene i život nikako.

Po svaku cenu je Krgo­vić želeo da ostvari svoj dugogodišnji san, što po­kazuje i inicijativa koju je preuzeo, alarmirajući sve u familiji.

- Moj otac je dugo bio u Disciplinskoj komisiji KSS, tako da je blizak Sa­vezu. Kontaktirao je sa di­rektorom reprezentacije Draganom Tarlaćem, on mu je rekao da oni ništa ne organizuju, ali da po­stoji agencija koja pravi aranžmane za novinare. Srećom, kuma jedne zapo­slene u agenciji koja to organizuje je moja prijate­ljica, tako da sam preko te veze uspeo da upadnem.

Dvorana u kojoj će igrati naša reprezentacija, Foto Novosti

Sličan princip kori­stio je i pri nalaženju smeštaja.

- Igrom slučaja imam prijatelja iz detinjstva koji je živeo u Beogradu, a koji je pola Amerikanac a pola Filipinac i ima rodbinu u Manili. Upra­vo kod njih ću i odsesti, poneo sam im malo vina, rakije i kulena, jer to red nalaže kod nas Srba.

Ostaje na Dalekom isto­ku do završetka takmičenja pošto povratnu kartu ima za 11. septembar, ali će uživo gledati samo mečeve u kojima nastupa naš tim.

- Zasada imam karte samo za prvu fazu, i cilj je da pratim naše momke dok ne ispadnu. Deo mene je želeo da uživo isprati finale iako nas ne bude u njemu, međutim ipak sam odustao od te ideje - sme­ška se Nikola.

Kod "orlova" mu se pr­venstveno dopada što nisu stigli sa oreolom favorita. U tome vidi njihovu šansu za nešto veliko.

- Sviđa mi se uloga autsajdera sa kojom smo došli na ovo prvenstvo. Mi Srbi smo po prirodi inatlije, što je odlična stvar za aktuelnu situa­ciju. Svi su nas već otpi­sali, i baš zato ćemo da pobedimo. Pa sve što smo ikada osvajali, osvajali smo na srce, a nikada kada smo bili apsolutni fa­voriti. Da se razumemo, ja sam ovde došao da bih gledao Srbiju u finalu, i na njima je da li ću fina­le gledati u dvorani ili u kafiću. Ne mogu da budem pesimista, jer su me celog života košarkaši navi­kavali da očekujem i na­dam se medalji - zaključio je razgovor nesvakidašnji putnik.

Svaka čast Jokiću, ali legenda postaješ u reprezentaciji

IAKO je, kao i svaki stanovnik Srbije, ponosan na uspehe koje u u NBA ligi napravio Nikola Jokić, ne može naš sagovornik da pozitivno gleda na sve kon­stantnije otkaze koje as Denvera daje nacionalnom timu.

- I dan-danas pamtim u kom sam kafiću u Herceg No­vom bio kada je Đorđević dao onu čuvenu trojku Hrva­tima. To su ti retki trenuci u kojima se Srbi okupe oko jedne ideje i budu zajedno. Meni je igranje za repre­zentaciju fantastična stvar, ceo narod se ujedini da te gleda, a to nije malo. Zato ne mogu da se složim sa pojedincima koji otkazuju igranje za nacionalni tim. Naravno da je svima drago zbog uspeha koji je Jokić na­pravio, ali svi pamtimo Danilovića, Đorđevića i ostale prvenstveno po uspesima koje su napravili u državnom dresu. To je velika čast, mala smo zemlja, a ne prestajemo da dominiramo u sportu koji je izmi­slio jedan Kanađanin u Americi - poentira Krgović.

Miljenik

U AKTUELNOM timu Srbije najviše lepih reči ima za kapitena.

- Bogdanović je moj miljenik. Njega sam prvi put opazio kada je kao junior Žitko basketa igrao na nekom turniru u Vršcu. Posle toga se dobro sećam da je bio glav­ni igrač na juniorskog prvenstvu sveta (U-19) u Letoniji, gde smo uzeli srebro. Kasnije je došao u Partizan i jedno vreme smo bili zajedno u klubu.

Igrač u OKK Beogradu, trener u Savi

POZAMAŠNU košarkašku prošlost iza sebe ima Nikola. Kako van terena, tako i na njemu.

- Nastupao sam u mlađim kategorijama OKK Beograda, ali sam se sa košarkom kao igrač oprostio tik pred ulazak u seniorske vode. Pro- sto sam znao da nisam dovoljno dobar, a nisam hteo da vučem bilo kakve veze. Posle godinu dana sam pomislio da se vratim i upisao sam DIF, koji pak nisam završio. Zaposlio sam se kao trener u mlađim kategorijama u KK Banovo brdo, a potom i KK Sava gde sam proveo tri godine. Nakon toga sam preko veze uspeo da isposlujem da budem "muva na zidu" u Partizanu, u godinama kada se u klub iz moskovskog CSKA vratio Dule Vujošević. Ipak, u sve to sam se razočarao i zauvek batalio košarku kao profesiju - iskreno će Krgović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije