LIČNI STAV - POLITIKA U PROZNOJ KUĆI: Milisav Savić o tome zašto je uskratio nominaciju svog romana za "Ninovu" nagradu

TRI su ključna razloga zašto nisam dozvolio da se moj roman "Pepeo, pena, šapat" nominuje za ovogodišnju "Ninovu" nagradu.

Foto A. Stevanović

Prvi razlog su neraščišćeni računi sa "Ninom", koji traju od mog vraćanja nagrade, daleke 1992. godine. Odmah po dodeli, "Nin" je objavio opširan tekst koji je kipteo od zluradosti i netolerancije prema poznatim političarima i piscima, pa i mojoj malenkosti. Za tu očiglednu brljotinu, "Nin" nije ni pokušao da mi se izvini, već je nastavio da je svim silama brani. Tom prilikom "Nin" se najpre izvinio Kišu (mrtvom), a onda posebno Vuku Draškoviću, Vojislavu Šešelju, Dragoljubu Mićunoviću i Slobodanu Miloševiću. "Pomenuti ljudi mogli su biti ozbiljno i opravdano povređeni. Njima pripada izvinjenje 'Nina'", doslovno piše u redakcijskom saopštenju. U odbranu "Nina" staje ugledni profesor, disidentska zvezda, a njemu se pridružuju brojni tadašnji botovi (rubrika Pisma čitalaca), pa tako jedan pesnik iz Požarevca kaže da smo Brana Šćepanović i ja književni Šćepani Mali koje su proizveli "komunistički žreci" Oskar Davičo, Marko Ristić, Eli Finci, Petar Džadžić. Profesoru sam odgovorio pričom u "Našoj Borbi", nije se oglasio (jer se sa fikcijom ne može polemisati), pa je ljut, kao ris, čekao da mi prvom prilikom uzvrati. "Nin" ga je sledeće godine imenovao u žiri kao predsednika i on moj roman "Ožiljci tišine", proglašen od mlađih kritičara za knjigu godine, nije uvrstio ni u širi izbor.

Profesorov očekivani gest nije me mnogo pogodio. Ovom konstantacijom prelazim na drugi razlog. Naime, već tada sam smatrao da je suvišno nagrađenog pisca ponovo nagrađivati. I navodio sam primer kako je žiri mudro postupio kad nije dodelio nagradu Selimovićevoj "Tvrđavi", pod izgovorom da ona nije nadmašila umetnički nivo "Derviša i smrti". Dodelom dvostruke nagrade Ćosiću i Pavloviću, i trostruke Daviču, "Ninova" nagrada se više urušavala, pa i brukala, nego uzdizala.

U sastavu žirija poslednje dve godine nema nijednog kritičara. Apsurdno je da "Nin", koji se, kritikujući vlast, zalaže da se u bitnim aspektima političkog i kulturnog života pita struka, to odlučno odbija kad je u pitanju njegova nagrada. Često govorim da se trudim da pišem za bolje i pametnije od sebe. Bolje i pametnije u poznavanju književne istorije i teorije i pripovedačke prakse.

Sadašnji žiri, sastavljen od manje-više zvučnih imena iz javnog i kulturnog života, drži se čvrstih ideološko-estetskih kriterijuma, koji u prvi plan izbacuju kritičku književnost sa fokusom na tragične godine raspada Jugoslavije. Neki u ovim kriterijumima vide promociju subverzivne, a neki korektne literature, zasnovane na rabljenoj matrici "srpske krivice". Ideja angažovane književnosti bila mi je posebno privlačna u mladosti, u vreme "crnog talasa", koji je vlast efikasno ugušila, uz zdušnu pomoć kavaljera nafrakane dame, zvane lepa književnost. I danas ne bežim od politike u svojoj prozi. Ali držim da se politika u proznoj kući mora ponašati kao vredna pomoćnica, a ne kao raspomamljena gazdarica.

Dirljiva je ideja mlađih pisaca da spasu "Ninovu" nagradu od urušavanja. U ovoj zemlji se, međutim, već tridesetak godina mnogo šta urušava, temeljno i sistematski! Od većine nekadašnjih stubova kulture, ostala su samo zgarišta i pepeo.

Ako već "Nin" ništa ne želi da promeni po pitanju svoje nagrade - a očigledno je da je tako - onda je jedna od alternativa osnivanje nove, za najbolji roman. Postojeće književne nagrade ne mogu konkurisati "Ninovoj", jer se najrenomiranije dodeljuju za životno delo ili za knjigu godine. Osnovati ozbiljnu novu nagradu za najpopularniji prozni žanr nije nimalo jednostavan posao, ali vredi pokušati.

I na kraju, savet mladim piscima (u čijim rukama je sudbina i "Ninove" i budućih nagrada): ma koliko godile, književnost se ne piše zbog nagrada. One se obično svode na kitnjasto parče papira i simboličnu novčanu naknadu. "Ninova" je nešto veća od simbolične: ali i njen iznos je mesečna plata direktora banke ili ambasadora, ili četvrti deo primanja, saznali smo, visokog državnog službenika. I zato, mlade kolege, ne lakomite se na mrvice. Mesto u književnosti neće vam obezbediti nagrade već književni istoričari, teoretičari i kritičari.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije