OVA FARSA ŽIVOTA BI ZAČUDILA I BEKETA: Intervju Alan Gilsenan, irski reditelj
POVODOM 120 godina od rođenja Semjuela Beketa, 14. Irski festival u Beogradu, koji počinje sutra, biće u znaku ovog svetskog književnog velikana.
Foto Bojan Kovačević
Na sceni Ateljea 212 evropsku premijeru imaće, 15. i 16. marta, pozorišni performans "Beket/Poezija", koga je na scenu postavio irski filmski i pozorišni reditelj Alan Glisenan. A u Jugoslovenskoj kinoteci, samo dan potom, biće emitovan debitantski film, ovog dugogodišnjeg direktora Irskog instituta za film - "Eh, Džo", koga je takođe pisao - Beket.
- Beket je bio najpoznatiji po svojim dramama, odnosno prema romanima, prozi, pisao je i radio-drame, scenarija za film i televiziju, gotovo da nema oblasti u književnosti u kojoj nije radio a da u njoj nema poezije - kaže Gilsenan, za "Novosti". - Započeo je sa poezijom kao student Triniti koledža, a pesme je pisao i na kraju svoga života. U odnosu na veliki uticaj koji ima njegov ostali književni rad, poezija je pomalo zanemarena, iako je poetska forma prisutna u čitavom pisanju, bez obzira na žanr. Predstavom u Beogradu pokušaćemo da se fokusiramo na lepotu te poezije, od najranijih stihova, pa do onih iz kasnih osmadesetih. Beketove teme prisutne su u svemu što je pisao, tako i u pesmama. Jedno od njegovih najvećih postignuća je da postoji jedinstvenost književnog dela, a za poeziju se može reći da pruža unutrašnji uvid u njegovu dušu.
o Beket je prepoznatljiv i po apsurdu, a današnji svet se čini apsurdnijim od njegovih dela. Kako to objašnjavate?
- Svet jeste sve apsurdniji. Može se možda napraviti analogija sa vremenom prvih izvođenja "Čekajući Godoa" posle Drugog svetskog rata, u smislu sličnosti globalnog ludila i haosa. Ipak, čak bi i njega začudilo dokle je danas dogurala farsa života. Ne mogu govoriti u njegovo ime, ali je snažno osećanje da ništa nismo naučili. Njegovo vizionarsko delo "Čekajući Godoa" prelomno je za razumevanje sveta, ne baš kao sasvim mračnog mesta, jer uvek ima prostora za malo humora i nade, u skladu sa beketovskom filozofijom "padni ponovo, padni bolje", a nered u koji smo upali, bio bi mu neshvatljiv.
o Imate poseban odnos sa ovim piscem, tokom čitave karijere, koju ste i započeli radeći njegovo ostvarenje "Eh, Džo", koje će videti publika u Beogradu...
- To je bio prvi film koji sam snimio još kao student književnosti Triniti koledža u Dablinu, istog univerziteta koji je i Beket pohađao. Imao sam 21 godinu kada sam postao prvi studnet koji je dobio stipendiju nazvanu po njegovom dragom prijatelju, pozorišnom kitičaru, piscu Konu Leventalu. Ček koji sam tada primio potpisao je Beket, koga sam nakratko upoznao u Parizu, kada se u centru "Pompidur" prikazivao "Eh, Džo". Bio je to veoma poseban momenat. Uglavnom smo pričali o sportu.
o Koji je sport voleo?
- Pre svega kriket, koji ima jaku tradiciju i u Irskoj, posebno na Triniti koledžu, ali je voleo i ragbi. Sreli smo se u jedno subotnje jutro, popili mnogo kafe i pričali o Dablinu.
o Je li bio nostalgičan?
- Nostalgija bi bila pogrešna reč. Kao i mnogi drugi pisci, recimo Džojs, i mnogi drugi Irci, imao je tu potrebu da ga napusti, da ode, da se skloni od ugnjetavanja koje je postojalo. Konzervativna Katolička crkva je bila dominantna u tom trenutku. On je pripadao jednom malom književnom krugu i osećao je da mora da pobegne. Nikada, međutim, nije prekinuo vezu sa Dablinom, bez obzira na to koliko je njegovo delo univerzalno. Meni je to jasno kao Ircu, koji živi blizu mesta gde je odrastao, gde su planine po kojima je šetao sa svojim ocem kao dečak. U tom irskom pejzažu je lako videti seme iz koga je nikla njegova mašta, iz koje su nastale drame, romani, pesme. Postoji divna knjiga mog prijatelja, profesora Ouin O`Brajana "Zemlja Beket", u kojoj je povezao delove njegovog književnog rada sa mestima u Irskoj.
Četiri toma pisama
- U BEKETOVOJ svesti postojala je ta imaginarna Irska, kao što je i Džojs rekonstruisao Dablin u svom monumentalnom romanu "Uliks". Nije se vraćao u Irsku, ali je znao da pita da li je još neka radnja na istom mestu. To se vidi i iz njegovih pisama, štampanih u četiri toma, kao i toplina koju je imao prema prijateljima, porodici, mada se ne može govoriti o njemu kao nekom ko je bio sentimentalan. Nasuprot, bio je intelektualno i umetnički strog. Imao je oštro oko da prodre u suštinu univerzuma i nas samih. A opet, mnogo ljudi svedoči o njegovoj ljubaznosti. Bio je kompleksan. I, naravno, treba praviti razliku između njegovog dela i ličnosti.
o Koliko je postao deo irskog identiteta?
- Jedan od novih mostova u Dablinu nosi njegovo ime, a malo je bizarno, čak komično, da je jedan mali ratni brod dobio ime "Semjuel Beket". Većina naših pisaca bili su buntovnici, kreativni, emotivni, duhovni, pa je malo začudno kada u prodavnicama suvenira u Dablinu nađete šolje sa likovima Šejmusa Hinija ili Beketa. Pored toga malo nadrealnog i komičnog prisustva u svakodnevici, kod naših ljudi postoji veliki ponos na naše pisce. Nepravedno je Beketa smestiti samo u tu kutiju, jer je, kao i Džojs, bio evropski pisac, univrezalan u svojim temama i stilu. Pripadao je Evropi, kao i Irskoj. Kuća mu je bila u Parizu, pisao na francuskom, kao i na engleskom, znao nemački.
o U vašoj predstavi Beogradu će se predstaviti dvoje uglednih irskih glumaca...
- I Stiven Rej i Rut Nega bili su nominiovani za Oskar, pored mnogo drugih stvari zbog kojih su briljantni i zbog kojih im se divim. Oboje imaju osećaj i senzibilitet za poeziju, a posebno Beketovu. Rej je i radio sa Beketom kao mlad glumac.
o Radite podjednako u pozorištu i na filmu. Šta vam je bliže?
- Počeo sam u pozorištu, a snimio dosta filmova. Magija pozorišta me nekako uvek vraća nazad, kao i živi aspekt teatra koji je gotovo ritualan. Volim i razliku između ta dva medija. Prošlog leta sam prvi put režirao i operu.
Drugi put u Beogradu
MANIFESTACIJE kao što je Irski festival u Beogradu su veoma važne - naglašava sagovrnik. - Bio sam pre dve godine na festivalu i grad me je oduševio, kao i ljudi. Na ovakvim smotrama stvaraju se prijateljstva, veze, osmoze. Publika u Srbiji saznaje neposredno neke istine o Irskoj i obrnuto. To je jedno duboko iskustvo, zbog koga sam prihvatio novi poziv. U vremenu u kome vladaju lažne vesti, postoji premalo ili premnogo informacija, sama ideja da se nađete u direktnom kontaktu, na nekom mestu je izuzetna. Divna je ta razmena.
o Čitav svoj rad, ipak, bazirate na književnosti?
- Mnogo čitam. Veliki sam ljubitelj književnosti, čak ako imam slobodno veče pre čitam, nego što pogledam film.
o Kao dugogodišnji direktor Irskog instituta za film, kako gledate na poslednje promene u irskoj kinematografiji?
- U psihi našeg naroda prevashodno su pesme, priče, igra, književnost. To je naša tradicija, na koju smo ponosni. Film je uvek bio rađen za nas, ili je bio o nama. Još od osamdesetih godina prošlog veka Irska je bila filmska lokacija za američke i britanske kompanije. Na film se zato gledalo kao na strani medij. Postepeno, osamdesetih i devedesetih, Irci su počeli da razvijaju svoju kinematografiju, čiji je značajni predstavnik Nil Džordan, koji takođe dolazi u Beograd. Kada sam počeo da snimam, on nam je bio uzor, zbog svoje jedinstvene vizije Irske. Sada se kinematografija izuzetno razvija, čak se snimaju filmovi na irskom jeziku. Nekada bi čak i jedan takav film predstavljao čudo. Nedavno sam bio u Sao Paulu, u Brazilu, gde su u jednom bioskopu prikazivali čitav ciklus irskih filmova na irskom, sa portugalskim titlovima. To mi je bilo izuzeno iskustvo, jer je bioskop bio prepun. Mnogi naši filmski umetnici stekli su međunarodnu karijeru, a upravo vlada veliko uzbuđenje zbog Džesi Bakli i njene nominacije za Oskar.
Preporučujemo
KONCERT DARIJE ČANjI U NOVOM SADU: "Internacionalni susreti gudačkih instrumenata"
11. 03. 2026. u 11:54
RUSKI ISTORIJSKI FILMOVI: Prateći program izložbe "Petar Veliki i Srbija" u Ruskom domu
10. 03. 2026. u 18:17
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"TUNEL SMRTI" Najopasniji na svetu, povezuje dva grada: Totalni MRAK, rupe, voda, otrovni gasovi (VIDEO)
ZBOG pritiska da se saobraćajnica što pre otvori i nedostatka sredstava, tunel je službeno otvoren za saobraćaj 2006. godine iako je bio daleko od dovršenog, bez instalirane rasvete, ventilacije i sistema za odvodnjavanje.
11. 03. 2026. u 14:38
MARIJA MIKIĆ IMA NOVOG DEČKA: Pevačica ponovo srećna nakon razvoda
MARIJA Mikić je ponovo zaljubljena, ali ne želi da otkriva ko je muškarac kraj koga je pronašla sreću.
11. 03. 2026. u 11:12
SLOBINA UNUKA DOŠLA U SRBIJU Dosad se nije pojavljivala u javnosti: "Moj deda je bio pravi borac za pravdu i istinu, odlučila sam da naučim s
"I BAKA Mira mi je mnogo pričala o dedi. Mnogo mi nedostaje. Mnogo pričamo i o Srbiji i o Slobodanu."
10. 03. 2026. u 14:47
KONAČNO VESTI O SLOBINOM SINU: Potvrđeno gde je i čime se danas bavi Marko Milošević - daleko od Srbije
MARIJA Milošević (20), unuka bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, došla je u Srbiju povodom dve decenije od smrti dede Slobodana u Hagu.
10. 03. 2026. u 21:03 >> 18:02
Hrišćanski sveštenik zvao ljude da se sklone u crkvu, poginuo u napadu Izraela! Odbio da napusti selo smrti: "Hram je otvorena, dočekaćemo da
"NIKADA nismo bežali i nećemo bežati ni sada."
10. 03. 2026. u 11:37
"OPERISANA JE" Kemiš otkrio najnovije informacije o Zorici: "Šta će dalje biti..."
PEVAČICA Zorica Brunclik našla se u centru pažnje nakon što je iznenada napustila takmičenje „Pinkove zvezde“, a njena odluka izazvala je veliku zabrinutost među kolegama i publikom.
11. 03. 2026. u 15:24
AMERIKANCI PIŠU: Srbija prva nabavila hipersonične balističke rakete u Evropi, revolucija u povećanju vatrene moći (FOTO)
FOTOGRAFIJE koje prikazuju lovački avion MiG-29 Ratnog vazduhoplovstva Srbije sa dve balističke rakete CM-400AKG kineske proizvodnje ukazuju na to da je Srbija postala drugi strani korisnik ovog tipa raketa, što značajno menja ranije veoma ograničene udarne mogućnosti ovih aviona, piše američki specijalizovani magazin "Militari voč" u tekstu pod nazivom "Prve hipersonične balističke rakete u Evropi: Srpski lovci MiG-29 integrisali kinesko naoružanje za revolucionarno povećanje vatrene moći".
11. 03. 2026. u 16:26
HAOS U CRNOGORSKOM PARLAMENTU: Prekinuta sednica, poslanici DPS-a opkolili sto predsedavajućeg
SEDNICA Skupštine Crne Gore prekinuta je danas nakon što je predsedavajući u tom momentu potpredsednik parlamneta Boris Pejović (PES) oduzeo reč poslanici opozicione Demokratske partije socijalista Aleksandri Vuković Kuč.
11. 03. 2026. u 17:06
"U HRVATSKOJ IRANSKA TERORISTIČKA JAZBINA" Milanović ljut na Izraelca: "Braco, ovo je Zagreb - ne Tel Aviv!"
PREDSEDNIK Hrvatske Zoran Milanović komentarisao je navode izraelskog ambasadora Gerija Korena da se usred Zagreba nalazi teroristička jazbina u iranskoj ambasadi.
11. 03. 2026. u 13:59
Najnovije iz rubrike
ZBOG POVRATKA RUSIJE NA BIJENALE: Evropska komisija zapretila da će ukinuti finansiranje čuvene manifestacije u Veneciji
ZBOG odluke rukovodsta Bijenala u Veneciji da dozvoli Rusiji ponovno otvaranje nacionalnog paviljona na 61. Međunarodnoj izložbi umetnosti, koja će zvanično biti otvorena 9. maja, Evropska komisija zapretila je da će povući finansiranje čuvene manifestacije.
11. 03. 2026. u 18:03
KONCERT DARIJE ČANJI U NOVOM SADU: "Internacionalni susreti gudačkih instrumenata"
U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, na Trgu galerija broj 2 u Novom Sadu, u četvrtak, 12. marta u 18 časova, biće održan solistički koncert violinistkinje Darije Čanji u klasi profesora Roberta Lakatoša .
11. 03. 2026. u 11:54
RUSKI ISTORIJSKI FILMOVI: Prateći program izložbe "Petar Veliki i Srbija" u Ruskom domu
KAO prateći program izložbe "Petar Veliki i Srbija" u okviru drugih "Dana Ermitaža u Srbiji", koja je u Ruskom domu produžena do kraja marta, biće ponovo emitovani istorijskih filmovi.
10. 03. 2026. u 18:17
SEĆANJE NA FELCA I ĐINĐIĆA: Beogradska filharmonija nastupa sa dirigentom Kristofom Kenihom i violinstom Sergejem Hačatrjanom
TRADICIONALNO u martu, Beogradska filharmonija jedan nastup posvećuje uspomeni na Zorana Đinđića, a u petak 13. marta na Kolaracu, u 20 časova, izvešće reproar koji je oslislio Gabrijela Felca, prošlog leta preminuli šef dirigent.
10. 03. 2026. u 18:10
IZA SVEGA JE UVEK VATIKAN SA SVOJOM ZARADOM: Slikar Ivica Aranđus o prvoj izložbi u Beogradu, studijama u Diseldorfu, katoličkoj crkvi...
ISTOVREMENO fragilne i snažne, zagledane u sebe, predstavljene s leđa, anfas ili direktno, figure na slikama Ivice Aranđusa nose teret sveta kroz ćutanje.
10. 03. 2026. u 17:20
Komentari (0)